Dok kupuju hamburger u Mekdonaldsu ili Vendisu (Wendy’s), odsedaju u hotelu ili kupuju proizvode velikih američkih kompanija, građani američke savezne države Alabama često ne znaju da deo poslova u njihovoj državi obavljaju ljudi koji se nalaze iza zatvorskih rešetaka.
Zatvorenici u Alabami godinama rade za privatne kompanije, restorane, proizvođače auto-delova, prerađivače mesa, distributere i lokalne vlasti kroz sistem poznat kao work release, odnosno program rada van zatvora.
Prema dvogodišnjoj istrazi agencije AP objavljenoj 2024. godine, više od 500 privatnih kompanija koristilo je rad zatvorenika u Alabami tokom prethodnih nekoliko godina, dok je od 2018. godine više od 10.000 zatvorenika van zatvorskih zidina ostvarilo ukupno oko 17 miliona radnih sati.
Među poslovima koje obavljaju nalaze se rad u restoranima brze hrane, hotelima, fabrikama, pogonima za preradu hrane i proizvodnji auto-delova. AP je utvrdio da su zatvorenici radili u lokalnim restoranima Mekdonaldsa, Vendisa, Burger Kinga i Eplbiza (Applebee’s), kao i za niz drugih privatnih preduzeća i javnih institucija.
Važno je, međutim, napraviti razliku između pojedinačnih franšiza i matičnih korporacija: u sudskim postupcima i izveštajima često se pominju konkretni vlasnici franšiza ili poslodavci povezani sa sistemom rada zatvorenika, a ne nužno sama centralna kompanija Mekdonalds ili Vendis.
@moreperfectunionAlabama is farming out incarcerated people to work at hundreds of companies, including McDonald’s & Wendy’s. The state takes 40% of wages and often denies parole to keep people as cheap labor. Getting written up can lead to solitary confinement. This is modern day slavery.♬ original sound – More Perfect Union
Država može da uzme do 40 odsto zarade
Za razliku od zatvorenika koji rade određene poslove unutar zatvorskog sistema bez naknade, učesnici programa rada kod privatnih poslodavaca primaju zaradu. Međutim, novac ne ide neposredno njima.
Poslodavac zaradu uplaćuje zatvorskom sistemu Alabame, koji prema državnom zakonu može da zadrži do 40 odsto prihoda zatvorenika radi pokrivanja troškova njegovog boravka u zatvoru. Prema izveštajima AP-a, radnicima su dodatno naplaćivane pojedine usluge, uključujući prevoz do radnog mesta i pranje veša.
Zbog toga zatvorenik koji formalno radi za minimalnu satnicu na kraju može da raspolaže znatno manjim iznosom od svoje ukupne zarade.
Za državu je taj sistem postao značajan izvor prihoda. AP je izračunao da je Alabama od 2000. godine prikupila više od 250 miliona dolara kroz novac zadržan od zarada zatvorenika koji rade van zatvora.
U fiskalnoj 2024. godini država je, prema istom istraživanju, samo kroz naknade povezane sa programom work release prikupila više od 13 miliona dolara.
„Previše opasni za slobodu, ali dovoljno bezbedni za posao”
Jedna od najkontroverznijih tačaka sistema odnosi se na uslovni otpust.
Kritičari tvrde da Alabama ima finansijski podsticaj da što više zatvorenika ostane u sistemu, jer oni predstavljaju stabilnu i jeftinu radnu snagu za privatne kompanije i državne institucije.
Ta tvrdnja nalazi se i u federalnoj kolektivnoj tužbi koju su podneli sadašnji i bivši zatvorenici, a u kojoj se sistem opisuje kao savremeni oblik prinudnog rada.
U tužbi se navodi da je drastično smanjenje broja odobrenih uslovnih otpusta povezano sa potrebom države i poslodavaca za radnicima. Tu tvrdnju sud nije utvrdio kao dokazanu činjenicu, ali podaci o sistemu stvaraju ozbiljno pitanje.
Stopa odobravanja uslovnog otpusta u Alabami pala je sa više od 50 odsto krajem prethodne decenije na svega osam odsto podobnih zatvorenika tokom 2023. godine, što je bio jedan od najnižih rezultata u zemlji. Tokom 2024. stopa je porasla, ali je ostala predmet ozbiljne političke i javne rasprave.
Istovremeno, pojedini zatvorenici kojima je odbijen uslovni otpust nastavili su da rade van zatvora, često puno radno vreme i među civilnim stanovništvom. Neki dobijaju i dozvole da vikend provedu kod kuće.
Upravo je ta kontradikcija u centru kritika: kako osoba može biti dovoljno bezbedna da svakodnevno radi u privatnoj kompaniji i odlazi van zatvora, a istovremeno navodno predstavlja prevelik rizik da bude puštena na slobodu?
Samo u avgustu: Uštedite tri hiljade dinara na godišnjoj pretplati na digitalno izdanje „Vremena“! Iskoristite popust ovde i podržite nezavisno novinarstvo.
