Foto: AP Photo/Luca BrunoUoči ceremonije otvaranja Olimpijskih igara Francuska se suočava sa nizom vandalskih napada na železničku infrastrukturu, kao i sa ozbiljnim bezbednosnim pretnjama. Ceremonija otvaranja pala je u senku strepnje od terorističkih napada, a obezbeđivaće je više od 45.000 policajaca
Olimpijske igre još uvek nisu zvanično otvorene, a incidenti su već počeli. Uoči ceremonije otvaranja Letnjih Olimpijskih igara u Parizu, vandali su napali francusku mrežu brzih vozova u nizu koordinisanih akcija koje su dovele do velikih poremećaja na nekim od najprometnijih železničkih linija u zemlji.
Državni železnički operater (SNCF) saopštio je da su piromani gađali instalacije duž linija koje povezuju Pariz sa gradovima kao što su Lil na severu, Bordo na zapadu i Strazbur na istoku.
Pozvali su sve putnike da odlože svoja putovanja. Popravke su u toku, ali će saobraćaj biti ozbiljno poremećen bar do kraja vikenda. Vozovi se vraćaju na svoja polazišta.
„Sinoć je SNCF bio žrtva nekoliko vandalskih činova na brzim linijama uz Atlantik, na severu i istoku. Požari su namerno podmetnuti da bi oštetili naše instalacije“, navodi se u saopštenju.
Pariz 2024 saopštio je da blisko sarađuje sa SNCF-om na proceni situacije. Niko za sada nije preuzeo odgovornost niti ima naznaka da li je akcija politički motivisana. Ministar saobraćaja Patris Vergrijet opisao je ta dela kao kriminalna.
Šef pariske policije rekao je da dodatno pojačava bezbednost na glavnim stanicama u prestonici. Ministarka sporta Ameli Oudera-Kastera osudila je „vandalizam“.
„To je potpuno užasno“, rekla je za BFMTV. „Ciljati igre znači ciljati Francusku“.
Osim problema sa železnicom, Francuska se suočava i sa drugim bezbednosnim pretnjama. Međunarodni aerodrom kod francuskog grada Bazel-Miluz-Frajburg evakuisan je danas i zatvoren iz bezbednosnih razloga, saopštio je taj međunarodni aerodrom koji se nalazi 20 kilometara jugoistočno od francuskog grada Miluza i 3,5 kilometara severozapadno od Bazela u Švajcarskoj.
Nakon nekoliko sati aerodrom je otvoren, a francuska policija je saopštila da je razlog evakuacije bila dojava o bombi, prenosi BBC.
Ceremonija otvaranja u senci strepnje od terorizma
Bezbednosne pretnje dovele su do osećaja strepnje uoči ceremonije otvaranja Olimpijade u srcu Pariza kasnije u petak. Izbor sportskih događaja kao meta sledi logiku samog terorizma. Na kraju krajeva, čuvena je izjava dugogodišnjeg stručnjaka za terorizam Brajana Majkla Dženkinsa da je „terorizam pozorište“. Ciljanje najistaknutijeg sportskog događaja, Olimpijskih igara, je čin za koji teroristi znaju da bi istovremeno mogao podići njihov profil i naneti trajni psihološki udarac Francuskoj.
Zbog toga Francuska sprovodi neviđenu mirnodopsku bezbednosnu operaciju, sa više od 45.000 policajaca, 10.000 vojnika i 2000 agenata privatnog obezbeđenja koji obezbeđuju ceremoniju otvaranja. Snajperi će biti na krovovima, a dronovi će stražariti iz vazduha.
Očekuje se da će se u Grad svetlosti u narednih nekoliko nedelja sliti oko 15 miliona turista.
Već bilo i hapšenja
U utorak je 40-godišnji muškarac rođen u Rusiji uhapšen i pritvoren, pod sumnjom da sarađuje sa stranim silama „kako bi podstakao neprijateljstvo u Francuskoj” – optužba koja može nositi kaznu zatvora do 30 godina, saopštilo je tužilaštvo u Parizu za „Politiko“.
Kremlj je u junu optužen za intenziviranje hibridne destabilizacione kampanje usmerene ka Francuskoj i Olimpijskim igrama, optužbe koje Moskva odbacuje.
Organizatori Olimpijade su još u martu smanjili broj posetilaca na ceremoniji otvaranja zbog straha od islamističkog terorističkog napada. Nekoliko nedelja kasnije, dve osobe su uhapšene pod optužbom da su planirale napad na Olimpijske igre, saopštila je francuska policija.
Istorija terorističkih napada
Francuzi još uvek pamte napad 13. novembra 2015. godine na koncertnu dvoranu Bataklan u Parizu, u kojem je ubijen 131 civil. Ipak, koncertna dvorana nije bila jedina kulturna manifestacija i laka meta koju su operativci Islamske države napali tog 13. novembra, jer su dva bombaša samoubice aktivirala eksploziv ispred stadiona Stad de Frans tokom fudbalske utakmice između Francuske i Nemačke – domaćina Evropskog prvenstva u fudbalu i Olimpijskih igara ovog leta.
U proteklih devet godina od napada na Bataklan, Francuska je bila vodeća žrtva džihadističkog terorizma na Zapadu. Zemlja je doživela više od 40 militantnih islamističkih napada, uključujući velike, složene napade koje su izveli dobro obučeni operativci. Štaviše, Francuska ima vibrantnu domaću ekstremističku sredinu i veliki broj povratnika iz Sirije i Iraka.
Kako piše časopis „Forin polisi“, tokom proteklih meseci donosioci politika i stručnjaci za terorizam širom zapadnog sveta oglašavaju uzbunu zbog ponovnog porasta terorističkih pretnji, pri čemu neki čak upoređuju situaciju sa nagomilavanjem upozorenja pre 11. septembra.
Prethodni incidenti na Olimpijskim igrama
Sportski događaji, a posebno Olimpijske igre, decenijama unazad su meta grupa i pojedinaca motivisanih raznim ideologijama. Svetski poznat je napad „Crnog septembra“ u Minhenu 1972. godine, kada su palestinski militanti ubili dva člana izraelskog olimpijskog tima. Godine 1996. je terorista po imenu Erik Robert Rudolf, motivisan krajnje desničarskom ideologijom, izvršio seriju bombaških napada na Olimpijskim igrama u Atlanti, direktno ubivši jednu osobu i povredivši više od 100 drugih.
Teroristi i nasilni ekstremisti takođe su poslednjih godina planirali i pretili napadima na druge sportske događaje. Ovo uključuje Svetsko prvenstvo u fudbalu 2018. godine u Rusiji i Evropsko prvenstvo 2021. godine održano u 11 zemalja.
Spasilačke ekipe tragaju za gotovo 1.400 ljudi koji se vode kao nestali nakon katastrofalne bujične poplave u Nepalu, dok je stradalih najmanje 360. Među nestalim osobama su i strani turisti, a na spisku je i državljanin Srbije
Katastrofalne poplave pogodile su Nepal nakon velikog odrona koji je blokiralo reku i izazvao ogroman vodeni talas. Više od 160 ljudi je stradalo, preko 1.300 se vode kao nestali, među kojima je i veliki broj stranih turista. Spasilačke ekipe nastavljaju potragu u teško pristupačnim područjima
Mao je dugo bolovao. Nije mogao ni da govori ni da se kreće. To se znalo i o tome se pričalo iako nije bilo zvaničnih informacija. Na TV su svakog dana reprizirali njegove stare susrete sa raznim državnicima. Na radiju su čitani raniji članci. Svi dopisnici su imali unapred pripremljeni tekst kad stigne vest. Dopisnik “Saut Čajne” imao je odličan, jednostavan naslov: “Crveno sunce je zašlo”. Ja sam napisao da je Mao bio i otac i sin kineske revolucionarne nacije. Propustio sam da kažem: i sveti duh. Taj duh i posle pedeset godina luta Kinom
Tužbu protiv kompanije Meta pokrenuli su državni tužioci 29 saveznih država SAD uz tvrdnju da je Meta namerno razvijala funkcije koje podstiču što duže zadržavanje mladih korisnika na Fejsbuku i Instagramu
Dve teške saobraćajne nesreće u razmaku od samo nekoliko dana ostavile su iza sebe 12 mrtvih, ali su istovremeno otvorile pitanje koje nadilazi same tragedije. Irske i britanske vlasti sada pokušavaju da utvrde koliko ovakvo ponašanje izazivaju društvene mreže poput TikToka zbog trke za što više klikova
Jednu „stranu“ sačinjavaju pripadnici režima, korumpirani policajci, kupljeni i ucenjeni kriminalci, te bogataši kojima je režim omogućio da se obogate, dok drugu stranu čine građani koji se okupljaju oko ideje slobode. Takva raspodela snaga ipak nije dovoljna da bi se srpsko društvo nazvalo podeljenim
Pod parolom „od njih mi ništa ne treba“, mnogi kažu da neće uzeti 6.000 dinara koje Vučić i Mali "daruju" narodu iz Akcionarskog fonda. Od takvog vida protesta je, međutim, slaba vajda
Petnaest godina ove vlasti se ogledaju u tome što duže od mesec dana nadležni ne umeju da ugase požar u Deliblatskoj peščari. Tu ne pomažu nikakve teorije zavere
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
