Da ne postoji čovek po imenu Željko Obradović, ništa ne bi bilo istinitije od popularne opaske u košarkaškim krugovima, kako postoje dve vrste trenera – oni koji su smenjeni i oni koji će biti smenjeni. Kažu i da svaki pravi trener uvek ima spakovan kofer, za slučaj da dobije novi posao, ili otkaz na trenutnom.
Majkl Meloun, doskorašnji trener Denver Nagetsa i Nikole Jokića, nije imao spakovan kofer. Ne zato što je preveliko trenersko ime, i sigurno ne zato što su svi bili zadovoljni njegovim radom – jer mnogi nisu – međutim, verovatno nije mogao naslutiti da će ga franšiza, kojoj je doneo jedinu titulu prvaka NBA lige u istoriji, otpustiti na tri utakmice do kraja regularnog dela sezone.
Ovo nije jedina promena koja je napravljena unutar organizacije Denver Nagetsa, čiji je vlasnik Sten Kroenke uručio otkaz i generalnom menadžeru Kalvinu Butu, ali je senzacionalna i o njoj se itekako može diskutovati.
Da li će Nagetsi uopšte nešto dobiti njegovom smenom, na kratke i duže staze? Da li je uopšte problem bio u Majklu Melounu?
Problemi i nesuglasice
Mnogi košarkaški analitičari vide dva osnovna problema u strukturi Nagetsa, koji nisu dozvolili ekipi, koja je pre samo dve godine bila NBA šampion, da nastavi sa očekivanom dominacijom.
Prvi je u neslaganju na relaciji trener-generalni menadžer, čiji je odnos bio toliko loš da, kažu upućeni, gotovo da nisu ni komunicirali. Generalni menadžer Kalvin But je u više navrata spominjao želju i potrebu Nagetsa da se okrenu mladim igračima, a zamerao je treneru Melounu što daleko više veruje veteranima upitnog doprinosa, poput Redži Džeksona, Deandre Džordana ili, ove sezone, Rasela Vestbruka.
Ruku na srce, ni sam But se nije preterano istakao u donošenju dobrih odluka kroz draft izbore, trejdove i angažovanje slobodnih agenata. Kristian Braun je neko ko se pokazao kao odličan pik, dok su ostali mladići poput Pejtona Votsona ili Džulijana Strotera dosta sporadični i nepouzdani, ako pričamo o doprinosu timu čija je ambicija da osvoji NBA prsten.
Ono što mnogi zameraju Butu jeste činjenica da Nikola Jokić, najbolji igrač na svetu godinama unazad, još uvek u karijeri nije imao ,,ol-star’’ saigrača. Od blizu pet hiljada igrača koji su prodefilovali NBA ligom kroz njenu istoriju, Nikola Jokić je jedini koji je odigrao preko 700 utakmica, a da nije imao saigrača koji je nastupio na duelu najboljih igrača na svetu niti je biran u najbolju petorlu lige.
Denver Nagetsi su se odlučili da zadrže nukleus tima koji je postao šampion, davajući ogromne ugovore Džamalu Mareju, Majklu Porteru i Eronu Gordonu, igračima sa ogromnim kvalitetima, ali i velikim upitnicima po pitanju povreda. Nominalno najjača petorka Nagetsa, sa Jokićem i Braunom uz pomenutu trojicu igrača, nastupila je zajedno na tek 24 utakmice ove sezone. Češće nego što je slučaj sa drugim ekipama koje se bore za vrh, može se videti neko od nosilaca igre Nagetsa kako sedi pored klupe i u civilu posmatra utakmicu.
Ugovori koji su dati pomenutim igračima jako sklonim povredama, čine njihove ugovore izuzetno nepopularnim kod drugih timova, koji nisu zainteresovani za potencijalne trejdove sa Denverom. Ovo značajno sužava mogućnosti koje generalni menadžer ima u pogledu sastavljanju ekipe, ali je problem u slučaju Kalvina Buta što nije uspeo da maksimizuje potencijal koji donosi igranje uz najboljeg – a uz to možda i najsebičnijeg – igrača na planeti, Nikole Jokića.
Prosto je neverovatno kako Nagetsi nisu uspeli da privuku ozbiljnije igrače među slobodnim agentima ili veteranima koji su spremni da igraju za „minimalac’’, a koji se na to odlučuju kako bi se našli u situaciji da se bore za NBA prsten.
Ekipa koja ima Nikolu Jokića na svom vrhuncu, jeste ekipa koja će se boriti za titulu – ili je jedan potpis daleko od toga. Zašto i kako to nije iskorišćeno kako bi se ekipa ojačala i spremila za plej-of bitke, verovatno su se pitali i vlasnici franšize, pre nego što su odlučili da uruče otkaz i generalnom menadžeru, i treneru ekipe.
Odgovornost vlasnika i nestvarni Jokić
Ipak, najveća odgovornost leži upravo u vlasniku, Stenu Kroenkeu, koji u svom posedu drži i brojne druge sportske kolektive poput londonskog Arsenala, Sent Luis Remsa i Kolorado Avalanša. Kao vlasnik tima koji ima na raspolaganju najboljeg igrača u datom sportu, morali su da budu pametniji u izboru čelnih ljudi Nagetsa, ali i da budu spremni da potroše koji dolar više.
Nije pristojno zagledati u tuđi novčanik i finansije, ali bi sportski kolektivi morali da se vode ambicijom da se maksimizuju potencijali i uradi sve kako bi ekipu približili krajnjem cilju, a to je uvek šampionska titula. U američkom sportu, osim ako nemate najpametnije rukovodioce i najboljeg trenera – što Nagetsi apsolutno nisu imali – poželjno je da se isprsite za koji dolar više, eventualno platite porez na luksuz, kako bi Nikoli Jokiću barem malo olakšali život.
Prosto je nemoguće igrati bolje od ovoga kako Jokić igra ove sezone. Zašto najverovatnije neće dobiti MVP nagradu – koja bi bila njegova četvrta, što bi ga svrstalo u odabrano društvo Abdul-Džabara, Džordana, Lebrona, Rasela i Čemberlejna – posebna je tema, ali je usko povezana i sa krajnjom pozicijom Denver Nagetsa po završetku regularnog dela sezone.
Ekipa koju predvodi ovakav Jokić, morala bi da bude na jednom od prva dva mesta u okviru svoje konferencije, a da konačni saldo bude blizu, ili čak preko 60 pobeda. Umesto toga, Nagetsi će se grčevito boriti da izbore direktan plasman u plej-of, a sada je već jasno da neće ostvariti više od 50 trijumfa u regularnom delu sezone.
Tražiti nešto više od momka iz Sombora od trenutnog učinka – 29.8 poena, 12.8 skokova i 10.2 asistencije – bilo bi nemoralno, nehumano i nenormalno. Sa njim na terenu, Denver je bolji od rivala za 10, a bez njega lošiji za 8.7 poena na sto poseda lopte. Denver sa Jokićem u igri postiže 125.4 poena, a bez njega čitav 21 poen manje na sto napadačkih poseda.
Statistika, napredna statistika, ali i očni test nam govore da problem nije u Nikoli Jokiću, štaviše, Nikola Jokić je zamaskirao brojne probleme Denver Nagetsa i maksimalno prolongirao otkaze ljudima koji su već morali biti zamenjeni. Spektar odluka u poslednjih nekoliko godina je odaljio ekipu od šampionske titule, i vlasnici su konačno poručili da je dosta.
Surovi tajming za otkaz
Osnovno pitanje nije da li su otkazi morali da se uruče, već – da li su morali baš sada? Na samo tri utakmice od kraja regularnog dela sezone, ovo je ,,najkasniji’’ otkaz jednom NBA treneru od 1981. godine.
U ovom slučaju, ne bilo kom treneru, već treneru koji je pre samo nekoliko godina doneo franšizi jedinu titulu u istoriji. Uz to, treneru čija je ekipa u tom trenutku imala skor 47-32, uz vrlo realne šanse da završi na jednoj od prve četiri pozicije, što bi joj donelo prednost domaćeg terena u prvoj rundi plej-ofa.
Ipak, već neko vreme je bilo jasno da Nagetsi igraju ispod očekivanja, a kap koja je prelila čašu je stigla u vidu četiri uzastopna poraza, koji su ugrozili šanse Denvera da se bori za neku od viših pozicija. Trener Meloun je u par navrata bio vrlo kritičan prema svojim igračima na konferencijama za štampu, dovodeći u pitanje njihovu energiju i želju.
Istini za volju, malo je drugih trenera koji su se suočili sa tolikim brojem povreda, ali Denver Nagetsi zaista nisu ove sezone delovali kao jedan od favorita za NBA titulu, što bi moralo da bude slučaj kada imate u sastavu igrača koji beleži tripl-dabl u proseku.
U ranije pomenutoj seriji od četiri utakmice, Nikola Jokić je prosečno beležio 45 poena, preko 12 skokova i 10 asistencija, šutirao 62% iz igre, a 45% za tri poena, i pored svega toga njegova ekipa nije zabeležila niti jednu pobedu.
Kada već do toga dođe, onda počinju da se ističu i drugi problemi, poput odnosa trenera i generalnog menadžera, nepovoljnih ugovora nosioca ekipe, manjka pikova na predstojećim draft izborima, a ceh za sve to su platila dvojica zavađenih ,,junaka’’ naše priče – Meloun i But.
Butu će trebati dosta sreće i konekcija kako bi dobio sličan posao u budućnosti, dok bi Majkl Meloun trebalo da lako i vrlo brzo dođe do novog angažmana. Iz Denver Nagetsa odlazi kao trener koji je osvojio jedinu šampionsku titulu i ostvario najveći broj pobeda u istoriji franšize, a zatim i kao trener koji je zabeležio najveći broj pobeda u NBA ligi u prethodnih pet godina (252).
Naposletku, ili na početku, Majk Meloun će ostati i upamćen kao neko ko je u Nikoli Jokiću prepoznao budućeg najboljeg igrača na svetu.
Šta dalje za Nagetse?
Jedna stvar je sigurna, a to je da će pozicija trenera i generalnog menadžera ekipe u kojoj igra Nikola Jokić biti izuzetno tražena. Za očekivati je da Denver Nagetsi budu u prilici da biraju između nekoliko vrhunskih kandidata za obe pozicije.
Kao prvo spomenuto ime, nametnuo se Bob Majers, arhitekta šampionskih Golden Stejt Voriorsa. Trenutno radi kao TV analitičar, a nema sumnje da već ima nekoliko ideja kako maksimizovati potencijal Nikole Jokića, kao svojevremeno Stefa Karija.
Osim njega, za upražnjenu poziciju generalnog menadžera se pominju i dvojica stručnjaka koji su donosili odluke u Nagetsima pre Kalvina Buta, a koji su vrlo poštovani u NBA krugovima.
U pitanju su Masai Udžiri, koji je izgradio šampionski tim Toronto Raptorsa sa Kavai Lenardom i Markom Gasolom, kao i njegov nekadašnji naslednik Tim Koneli, koji je najzaslužniji za dolazak Erona Gordona u redove Nagetsa.
Nakon odlaska iz Denvera, Tim Koneli je uspeo da podigne tradicionalno tužne Minesota Timbervulse, koji su dogurali do finala Zapadne konferencije prethodne sezone, nakon što su u nezaboravnoj seriji izbacili upravo Nikolu Jokića i saigrače.
Kada je reč o poziciji glavnog trenera, za sada se pominju dvojica trenera iz koledž košarke, Nejt Outs i Den Harli. Harli je posebno interesantan, jer je sa univerzitetom Konektikat osvojio dve titule u prethodne tri NCAA sezone, a prethodno leto je bio pred potpisom za Los Anđeles Lejkerse.
Ipak, za očekivati je da porodica Kroenke, u čijem se vlasništvu nalaze Denver Nagetsi, ovaj put posao obave kako treba. Ostaviće na miru Dejvida Adelmana, inače sina čuvenog Rika, trenera onih naših Sakramento Kingsa, da spremi ekipu za predstojeće plej-of bitke i pokuša sebe da predstavi kao budućnost franšize.
Znanje ima, dobru konekciju sa Jokićem i saigračima ima, a ne bi trebalo zanemariti ni činjenicu da je sin čoveka koji je kao trener ostvario deseti najveći broj pobeda u NBA ligi.
Bilo bi lepo da porodica Kroenke za mišljenje pita i Nikolu Jokića, jer je ovaj to svojim igrama, ali i lojalnošću prema franšizi koja nikada pre u svojim redovima nije imala najboljeg košarkaša na svetu, apsolutno zaslužio.
