Studije

Splav na brzoj reci čitanja

Tomislav Brlek, Tvrdi tekst: uvid i nevid moderne hrvatske književnosti;
Fraktura, Zagreb, 2020.

Političke posledice korone

Prvi antivakserski ustanak

"U poslednje vreme razni populistički pokreti pokušavaju da zloupotrebe zabrinutost dela građana zbog vakcinacije za povećanje sopstvenog rejtinga. Nažalost, svojim ponašanjem i sadašnja vlast se stavlja na ovu stranu – dok zvanično propagira vakcinaciju, gotovo ništa konkretno ne čini što bi je konfrontiralo sa onima koji se vakcinaciji protive. Još tužnije je što se i većina opozicionara ponaša krajnje oportuno i takođe izbegava jasnu konfrontaciju", kaže za "Vreme" epidemiolog Predrag Đurić

Politika i policija

Dimna zavesa oko Jovanjice

O čemu su na Vajberu razgovarali Predrag Koluvija i Mirko Škero, jedan od šefova BIA? I kakva je to država čiji vrh orkestrirano i javno brani zvanično okrivljenog narko-dilera, a bez ijednog dokaza vređa i optužuje policajce i tužioca? Ko je načelnik Službe za specijalne istražne metode Uprave kriminalističke policije (UKP) Tomislav Radovanović i zbog čega se pojavio u javnosti? Kako je Vladimir Rebić postao prvi direktor policije koji je ispitan na poligrafu? I da li će glavni poligrafista Srbije, major MUP-a Dejan Kojić, završiti na "detektoru laži"

In memoriam

Miloš Vasić (1947–2021)

Kada izgovorim ili otkucam riječ Novinar, vidim sliku Miše Vasića: pali cigaretu zipo upaljačem sa grbom saveznog SUP-a, otpija gutljaj loze, uz blagi osmijeh izgovara neki od "vasićizama" i kreće da piše nakon što je obavio razgovore sa "dobrim ljudima" i "sravnio na bazi operativnog rada materijalne dokaze, intrige i iskaze svedoka". Svaka naša riječ priznanja i zahvalnosti ništavne su prema svemu onome što mu dugujemo

SAD – Haićani na Rio Grandeu

San o dvanaest dolara

Dvanaest dolara po satu rada, za koliko rade sezonci na farmama, premalo je za Amerikance, ali je to ogroman novac za stanovnike najsiromašnije karipske zemlje koji su nakon razornog zemljotresa 2010, ubistva predsednika i novog potresa ovog leta, probijajući se preko Latinske Amerike gde su ih vrebale naoružane bande i trgovci ljudima, došli do Rio Grandea. Tu ih je na konjima ganjala američka pogranična straža

Razglednica

Puno lipih stvari…

Kako je gradić u Istri pedesetih godina postao "Beograd na moru" i šta o tome u svojoj knjizi Stari Rovinju, zbogom piše Miša Jovanović, ko je sve bio na 14. Weekend Media festivalu, šta se pričalo na panelima a šta "na marginama", i zašto ćemo sledećeg septembra opet uz malvaziju i "bakalar na bijelo" da se jadamo "ko nas, bre, zavadi"...

Intervju – Galeb Nikačević

Magija normalnog razgovora

"Prvih dvadeset-trideset minuta izlaze te izverzirane rečenice. A onda se one potroše. I šta onda? Onda počinju rečenice u kojima se usporava tempo i u kojima razmišljaju šta da kažu. Tad dobijaš čoveka. Tad čovek dobija treću dimenziju, dobijaš taj ljudski oblik. Počinju polako poštapalice, počinju intimni uvidi i počinje da se otvara prozor u njih, kako oni razmišljaju, a ne kako je formulisana rečenica u kojoj nema rizika. I onda se nađu na terenu koji baš i nije prohodan i jednostavan"

Nuspojave

Aleja je (o)poruka

Batočinac ledenoplavog pogleda poživeo je dovoljno dugo da njegov aktivni politički život iznova postane ne samo košer, nego i sasvim uzoran i uzorit. Srbija koju je on fizički napustio, ali ne pre nego što ju je "duhovno" preoblikovao, jeste Srbija u kojoj se neko kao on mora osećati dobro – i kao živ i kao mrtav

Razglednica

Privuklo nas je sunce

O Sutorini, nekadašnjoj "otomanskoj obali" u Boki gde je sramota bila da deca čak i leti idu golišava, o hrabroj borbi i pogibiji pet Danica i dva balkona kuće Ive Andrića sa kojih slavni nobelovac danas ne bi prepoznao vidik o kojem je ushićeno pisao

Ekologija i politika

Predizborno zagađenje dobrih namera

Najveći broj onih koji su učestvovali na protestu su ljudi koji su prepoznali da su zemlja, voda i vazduh pitanja golog opstanka u Srbiji i da nema dalje. Nije važno da li ih je bilo pet ili petnaest hiljada, u ovakvoj zemlji je svaki glas bitan. Sahranjivati jedan tako važan skup i važnu temu zbog amaterske organizacije, početničkog neznanja, malih i nebitnih sujeta i velikih i važnih interesa, što reče Merkelova "celog sveta, pa i Nemačke", zaista je u najmanju ruku – neodgovorno

Škola i pandemija

Normalizacija na talasu korone

Koliko će trajati normalna nastava? Ko će i kako kontrolisati sprovođenje mera koje se odnose na prevenciju i kontrolu pandemije? Koliko će se učenici i nastavnici snaći u preporučenom "stavi–spusti" modelu nošenja maski, s distancom od "najmanje metar, bolje više, al’ može i manje"? Kako će funkcionisati tzv. sistem semafora i prelazak s klasične (zelena) na kombinovanu (narandžastu) i onlajn (crvenu) nastavu?

Na licu mesta

Kod ministarki na dijalogu

Svima je napokon jasno da je situacija neizdrživa, da su naprednjaci nelegalno zagospodarili medijskim prostorom a "njihovi igrači" preuzeli vlasništvo u većini medija. I da od 2000. godine naovamo nije bilo toliko laži, dezinformacija i brutalnog blaćenja ljudi kao u poslednjih osam, devet godina na dominantnim televizijama i u tiražnoj štampi pod kontrolom SNS-a

Štada grupa

Nastavak rasta i u ovoj godini

Ova grupa, u okviru koje posluje i Hemofarm, uprkos izazovima nadmašila je trendove u industriji

Crna Gora, ustoličenje mitropolita Joanikija

U debeloj senci političkih gibanja

Ponovo je jedan par ekselans verski događaj postao prevashodno političko pitanje; ponovo su u prvom planu podele naše nasušne. U središtu pažnje su sedište Mitropolije crnogorsko-primorske na Cetinju, mitropolit Joanikije i patrijarh SPC Porfirije, predstavnici država i političkih stranaka u Crnoj Gori i Srbiji, ovi i oni mediji

Putnici i opasan teret u tunelu Vračar

Zaštita od požara po principu »valjda neće«

Dokumenta do kojih je došao BIRN pokazuju brojne propuste u protivpožarnoj zaštiti tunela koji prolazi ispod centra grada. Već godinama i putnici i opasni teret prolaze kroz tunel koji nema saglasnost Sektora za vanredne situacije ni za jednu vrstu transporta

Novi album – Lorde »Solar Power« (Universal)

Zen za generaciju Z

Lorde i dalje poseduje netaknute stvaralačke moći, kada ih sa britkošću usredsredi. Na kraju dana, jedini zaključak koji vam bez ikakvog dvoumljenja pada na um jeste: neću dozvoliti sebi da potcenim ovu devojku

Polaganje kamenja spoticanja u Zrenjaninu

Na pomenu samome sebi

Od 1992. godine u Nemačkoj se polaže takozvano "kamenje spoticanja" – male, mesingane, u trotoar utisnute pomen-ploče koje treba da podsete na sudbinu ljudi koji su za vreme nacionalosijalizma progonjeni, ubijeni, deportovani, proterani ili oterani u samoubistvo. Kamenje spoticanja je 18. avgusta položeno i u Zrenjaninu, među ostalim žrtvama i u pomen mojim roditeljima, babi i dedi. Jedan od njih bio je posvećen i meni

Četvrti talas korone

Ma kakve, bre, mere

Broj novozaraženih od korona virusa u Srbiji rapidno raste, a Krizni štab i državni vrh još uvek ništa ne preduzimaju. Pitanje je zašto

Korona i putovanja

Ulazak u Kanadu u doba kuge

Neki putnici se gube u dubini nekoliko hodnika, koje više ne možemo da vidimo. Međutim, veliki broj njih završava u staklom izdvojenoj prostoriji, u kojoj smo još ranije videli iscrpljene ljude po podu, i koja se samo puni. Tamo ćemo i mi da zavšimo! I još satima ćemo morati da čekamo! I tamo je sigurno prava dušegupka, vidi, sve je zatvoreno! Katastrofa!

Deponija u plamenu

Otrovni dim laži

Na pitanja ko je nadležan za deponiju u Vinči, kako je došlo do požara na njoj i šta građani Beograda treba da urade kako bi smanjili rizik po zdravlje, režim ima samo jedan odgovor – kriva je opozicija

Crna Gora, leto i virus korona

Između ekonomije i pandemije

Brojke kažu sledeće – u ovom trenutku, obolelih u Crnoj Gori je ukupno 2.740, a broj svakodnevno raste; broj vakcinisanih prvom dozom iznosi nešto više od 19.0000, revakcinisanih je 160.000. Distanca je postala – samo reč. Poštovaoci mera izgledaju dosta usamljeni, tek se poneko nađe da navuče masku preko nosa i skoro da je uvek reč o meštaninu. Turisti se ponašaju kao da su se vratili u, recimo, 2018. godinu. Situacija je još uvek u podnošljivim granicama, ali se usložnjava

Razglednica

Lipo/Bello i Grdo/Brutto

O Istranima iz Crne Gore, o nezahvalnosti nove vlasti prema baronici Barbari, o ovogodišnjem turizmu i ostalom što je moguće doživeti kad se Istrom putuje biciklom

Intervju – Milica Vučković, slikarka i književnica

Ne fali nam dželata već edukacije

"Život je borba i želela sam da budem saborac onima koji ćute, onaj kakav je meni bio potreban dok sam ćutala. U porodici ćutimo jer je sram naš folkor. Na poslu ćutimo iz sasvim drugog razloga, ćutimo iz koristi, u politici ne ćutimo, već pričamo na sav glas ono što se od nas traži, jer smo oportunisti. Ćutanje, dakle, nije poželjno, ćutanje je nepružanje otpora, svesno nepružanje otpora. Ne prihvatam da zauzmem poziciju žrtve zato što ćutim i da za to okrivim nekoga drugoga"

Muzičke unuke Džoni Mičel

Novi muzički matrijarhat

U poslednjih par godina, nova generacija kantautorki zauzela je poziciju sa koje se izgovaraju ključni iskazi o stanju sveta. Ovog puta, čak i muškarci slušaju

Grčka – Antivakseri protiv vlade

Vakcina ili otkaz

Uvođenjem stroge kaznene politike za nepoštovanje protivpandemijskih mera, obavezne vakcinacije za pojedina zanimanja i dajući poslodavcima za pravo da otpuste radnike koji odbijaju da se vakcinišu, vlada Kirijakosa Micotakisa je na sebe navukla gnev jednog dela Grka i produbila podele u društvu

Kovid 19, vakcine, etika i pravo

Da li će pandemija ikad biti pobeđena

Izgleda da Srbija polako otvara debatu o uvođenju obavezne vakcinacije protiv korona virusa. S jedne strane, većina pravnika koji se oglašavaju u javnosti protivi se tome, pozivajući se na Ustav i Evropsku konvenciju o bioetici. S druge strane, zakoni Srbije prepoznaju mogućnost izbora, sve dok taj izbor ne ugrožava druge, a imamo i osam obaveznih vakcina za decu

Opasni otpad u Srbiji

Zemlja zatrpana otrovnim materijama

Pored 300.000 tona "istorijskog otpada" čiji je tretman u nadležnosti države, po procenama Centra za cirkularnu ekonomiju Privredne komore Srbije, svake godine se proizvodi još 80.000 tona, a projekcije su prema stopi industrijskog rasta da će do 2025. godine ta brojka dostići 200.000 tona. I to nije sve. "Između 2011. i 2019. nestalo je 370.000 tona toksičnog otpada. I niko ne može reći kuda je otišao", kaže Kristina Cvejanov, ekspertkinja za upravljanje otpadom