Kompanija Coca-Cola HBC Srbija objavila je osmi po redu Izveštaj o održivom poslovanju koji je po prvi put obuhvatio i rezultate kompanije Bambi. Svetoslav Atanasov, generalni direktor Coca-Cola HBC Srbija, govori za "Vreme" zbog čega je i u godini koju je obeležio kovid 19 održivost bila u fokusu svega što kompanija radi
Zbog zagađenja komunalnim i industrijskim otpadnim vodama, kanal Dunav–Tisa–Dunav, posebno Veliki bački kanal, jedna je od najzagađenijih voda u Srbiji, ponajviše zbog okolnih farmi svinja i prehrambene industrije, a naučni radovi pokazuju povećan broj pacijenata sa malignim bolestima pluća i urogenitalnog sistema u naseljima duž kanala. Kao posledica rudarenja, u Borskoj reci više nema tragova života, caruje samo pirit, a ona se uliva u Veliki Timok. Isto tako je zagađena reka Pek zbog rudnika Majdanpek, dok su se površine Drine i Lima donedavno jedva videle od plastičnih flaša, guma, kućnih aparata i frižidera koji njima plutaju. I tako redom po celoj zemlji
Evropljani su potvrdili da postoji jasan uticaj pandemije na mentalno stanje građana: jedna od četiri osobe oseća se nespokojno, još više ih pati od anksioznosti, dok 15 odsto ispitanika ima problema sa spavanjem. Kod građana Srbije sindrom sagorevanja (burnout) je najizraženiji, pokazuju rezultati novog međunarodnog istraživanja Štada grupe
I pored zabrane inspekcije Ministarstva za zaštitu životne sredine od 10. marta 2021, ponovnih protesta meštana iz sela na planini Babe, sve do zaključenja ovog broja, drobilice i bageri AD "Kruševac put", u vlasništvu Branka Miljkovića, nisu prestali da rade
Pandemija je iznudila zatvaranje škola, uvođenje nastave na daljinu, podstakla upotrebu novih tehnologija u obrazovanju. Istovremeno je otkrila slabosti školskih sistema širom sveta, dalekosežno povećala razlike između bogatih i siromašnih, usporila proces sticanja znanja i zamaglila budućnost čitavih generacija. Sve pogubne posledice će izaći na videlo
Postavlja se pitanje da li se tzv. ekološka revolucija u Srbiji može valjano politički valorizovati i da li može biti važan faktor ako ne u rušenju, ono u destabilizaciji Vučićevog režima. Da li se ta šarolika i konfuzna energija bunta može na neki način objediniti i pretvoriti u nekakvu veliku zelenu stranku ili koaliciju koja može ostvariti validan izborni uspeh
Umesto dosadnog i nerazumljivog teksta i stručnih analiza, političari putem medija šalju poruke biračima svedene na sliku i veliki naslov u obliku proste ili prostoproširene rečenice
"Ljudima je postalo jasno da moraju braniti svoju prirodnu sredinu, jer to je pitanje našeg opstanka na ovoj planeti. I mislim da su ovi protesti znak da ljudi izlaze iz letargije. Kada je zaštita životne sredine u pitanju, to onda nije ni pitanje ideologije, niti pitanje političkih stranaka, već – ponavljam – stvar našeg prirodnog opstanka. To je borba za ono što ćemo da jedemo, kakvu ćemo vodu da pijemo, onu iz zdrave ili bolesne zemlje, te kakav ćemo vazduh da dišemo. A to su tri bazične stvari života"
Neraskidivi splet politike, navijača, kriminala, "patriotizma", "tradicije" i ostalih izlizanih reči koje su skupo koštale mnoge ljude doveo je do sposobnosti da se sopstveni interes protura kao državni. Tako je za "državni interes" proglašeno i to da publika ima da bude prisutna na košarkaškim utakmicama
Da li će uspeti borba udruženja "Zeleni most" i "Pančevo nije rupa" da "život bude važniji od profita" i da Pančevo ne bude na istom spisku kao i Bejrut i Tuluz, koji su stradali zbog skladištenja amonijum-nitrata
Da li je uopšte realno da institucije čuju glas zbunjenih građana, da zaustave strah, da postupe na osnovu principa javnog interesa? Može li se očekivati da Rio Tinto ili Jadar Litijum ne isisaju podzemno bogatstvo i ostave pustoš kada se za 50 godina završi radni vek rudnika? U projektu sanacije nakon prestanka rada rudnika nema odgovora, jer takav projekat za sada nije urađen
Pošto je u Srbiji politika umrla, bavimo se uglavnom njenom bednom imitacijom kroz dvorske intrige. Politika počinje tek onog trenutka kad Kralj izgubi svoju "natpolitičnost"
Po taj scenario i režiju, koji se ponavljaju za Vučićevog obilaska naroda, neko iz mase povika: Može li pitanje?, Vučić odgovori: A što ne bi moglo?, i Ždralovica dobi put
"Država već godinama unazad promoviše ideju da je jednako validan stav o svim mogućim pitanjima doktora nauka koji se ceo život bave nekom temom i nekoga ko je o toj temi prvi put čuo na Hepiju, od lekara koji veruju da je Tesla putovao kroz vreme. To je posledica namernog i sistematskog urušavanja obrazovnog sistema u Srbiji, u kojem se, usled prave plime lažnih i kupljenih diploma, planski stvara slika da su diplome samo parče papira i da su oni koji ih poseduju potencijalno plagijatori i falsifikatori"
Krajem aprila u beogradskom Bitef teatru gostovali su mladi umetnici i trupe savremenog cirkusa iz Španije, Francuske i Švedske. Pokazali su Art cirkus, ali i probudili nostalgiju za onim tradicionalnim
"Mit je da vaša ekonomija ne može da raste dok prolazite kroz energetsku tranziciju. BDP Velike Britanije porastao je za 73 odsto u periodu od 1990. do 2019, a u isto vreme emisija je pala za 43 odsto. Ovo pokazuje direktnu korelaciju između investiranja u prave tehnologije, istraživanja i otvaranja novih radnih mesta i produktivnosti. I drugo, što duže odlažete početak tranzicije, to će troškovi rasti"
Naročito zarazne mutacije virusa, spora vakcinacija, praktično neograničena socijalna interakcija i prerani trijumfalizam imaju za posledicu rasplamsavanje zaraze i potpuni kolaps zdravstvenog sistema u pojedinim regijama. Pacijenti neretko umiru ispred bolnica dok čekaju da se oslobodi mesto u krevetu
Da li se fudbal igra za pare, za golove ili zbog publike
Pažnju zavređuje i užurbanost da se postupi po preporuci Ujedinjenih nacija o legalizaciji kanabisa. Posebno ako se sagleda situacija u kojoj smo se našli kao društvo, imajući u vidu aferu Jovanjica
Na protestu pod nazivom Ekološki ustanak ispred Narodne skupštine se okupio impozantan broj ljudi. Osim što je pokazao da u Srbiji brzo raste broj ekološki osvešćenih ljudi koji neće pasivno da posmatraju zagađenje životne sredine i uništavanje prirodnih resursa, ovaj skup je nametnuo i pitanje da li bi sve opozicione političke partije zajedno mogle na ulicu da izvedu makar pedeseti deo građana koji se u subotu okupio oko "zelene ideje"
Koliko je zaista jak antivakserski lobi u Srbiji? Zbog čega su sve ljudi zbunjeni i može li se šta učiniti da izađu iz vrtloga poluinformacija? S obzirom da je reč o univerzalnom fenomenu, šta kažu naučna istraživanja – koji psihološki razlozi leže ispod toga, odnosno zašto neki ljudi i neke grupe potežu češće za teorijama zavere? Šta ovdašnje specifičnosti, kada je reč o verovanju u te teorije, govore o našem društvu? Zašto zdravstveni radnici imaju otpor prema vakcinaciji? Kakav je odnos države prema antivakserima? I kome se isplati da tvrdi kako virus korona ne postoji
Ne postoji oblast na koju se usmerio, a da u njoj nije ostvario zapažene i zapanjujuće uspehe, pre svega zahvaljujući lakoći i promišljenosti sa kojom se suočavao sa izazovima. U osnovi, bavio se filmom, književnošću i, naravno, stripom. Deveta umetnost je na određeni način ostala oblast u kojoj je Žika ostavio najdublji trag
Situacije kada su institucionalne i personalne promene, zbog naraslih unutrašnjih protivrečnosti i svesti, bile rezultat angažovanja većeg broja ljudi bez eskalacije nasilja, ređe su u našoj istoriji. Poslednji put 5. oktobra 2000. godine. Nije slučajno što je 2001. doneta odluka da se Sretenje, dan kada je počeo Prvi srpski ustanak, ali i donet prvi liberalni i kratkotrajni ustav, slavi kao Dan državnosti Srbije. Od tada je prisutan i snažniji trend okretanja vrednostima Evropske unije
Vlasta Velisavljević je svakom bolu nazdravljao. Zato je i znao u pozorištu da odigra ono najteže – tišinu između ćutanja i reči. Čikao je partnera, nadigravao se i s majstorima igrao dupli neodoljiv pas. Apsolutna iskrenost zrcalila je na Vlastinom licu, dva oka kao otvorene vene
"Najvažnije je bilo da se pripremi populacija, da joj se pruži mogućnost da razreši dileme koje ima, a to je u velikoj meri izostalo", kaže za "Vreme" dr Zoran Radovanović
