Intervju – Ervan Fuere

EU mora da bude mnogo ubedljivija

"Ako ignorišete značajne delove društva i posvetite se isključivo političkoj eliti, onda ne samo da nećete moći da rešite probleme nego ćete ih produbiti", smatra sagovornik "Vremena"

Konferencija – »Proširenje EU na Zapadni Balkan u vreme neizvesnosti«

Spori hod ka Evropi

O posledicama činjenice da iduće godine neće biti Izveštaja o napretku Srbije u procesu priključivanja EU, o odnosima u regionu i Berlinskom procesu, političkoj volji da se uđe u EU, bilo je reči na konferenciji "Proširenje EU na Zapadni Balkan u vreme neizvesnosti" u organizaciji Evropskog fonda za Balkan

Zemlja ljudi – Seoba naroda

Život na izbegličkom putu

Ljudi koji beže ka boljem životu i danas kreću ka Zapadnoj Evropi, ali mnogo opasnijim, težim i skupljim putevima nego ranije. Manje ih stiže do EU nego krajem prošle i početkom ove godine, ali njihov broj raste u Srbiji, Grčkoj, Bugarskoj, Turskoj. Raste i njihov očaj jer ne znaju šta dalje. Ka sanjanoj boljoj budućnosti ne mogu; nazad ne smeju i ne žele jer je većina čitav život uložila u taj put

Svemir 2016.

Od Vidojevice do Lagražove tačke 2

Možda ne živimo u najsrećnijoj državi na svetu, ali zato bar imamo sreću da živimo u zlatno doba nauke. Malo li je

Intervju – Emir Kusturica, reditelj, profesor

Bajke su najbolje utočište

"Da li je čovjek promašena investicija prirode? Gdje se izgubio čovjek, prvo raspet na krstu, a onda raširenih nogu i ruku zaokružen u renesansnoj formi, poslije revolucionar idealista? Gdje se izgubio ideal revolucionarnog zanosa"

Na licu mesta – Visoko

Bosanska dolina piramida

Pojedini stručnjaci koji su bili u Visokom tvrde da su građevine delo inteligentnih bića, a ne nasumična kreacija majke prirode, što je stav mejnstrim arheologije. Mišljenje da je reč o prirodnim formacijama najžešće brane upravo oni koji nisu ni dolazili u Visoko. Saradnica "Vremena" posetila je bosansku dolinu piramida

Nelt Edukativni program

Formalno obrazovanje je nedovoljno

"Postoji veliki prostor između nauke i tehnologije sa jedne, umetnosti i dizajna sa druge i humanistike i društvenih nauka sa treće strane, a postoje i velike društvene i tržišne potrebe za ljudima koji mogu da funkcionišu negde tu između", kaže za "Vreme" Uroš Krčadinac

Zoom

Lauferi i gulanferi – Ko namerava da ubije Zorana Đinđića

Došli smo u apsurdnu situaciju da se oko uloge tumača, pa i presuditelja oko tužne sudbine ubijenog Đinđića otimaju dvojica koji su se vidno radovali, pa i likovali, kad je premijer bio ubijen

Intervju – Tanja Miščević, šefica pregovaračkog tima Srbije

Novi prijatelji, stari problemi

Kada je reč o pregovaračkom procesu, moram da kažem da nisam zadovoljna brojem otvorenih poglavlja. Mislim da imamo i kapacitete i znanja i sposobnosti za brže napredovanje

Evropske integracije Srbije

Dugi marš kroz poglavlja

Šta sadrže pregovaračka poglavlja i kako se Srbija snalazi u procesu proširenja

 

Sin piše predgovor očevoj knjizi

Mića Popović

Prvi spisateljski pokušaj

Dvadeset godina od smrti Miće Popovića obeležava se izložbom, novom knjigom i filmskom retrospektivom, reprezentima njegovog stvaralaštva. U Jugoslovenskoj kinoteci (22–27. decembar) izložene su četiri slike Miće Popovića – Bavarska varijanta iz 1978, Nedelja 5 popodne u septembru iz 1977, Manipulacija iz 1979, i Otkrivanje Brojgela iz 1974. godine, nakon konzervacije i restauracije Centralnog zavoda za konzervaciju, a na retrospektivi su filmovi koje je režirao ili za koje je pisao scenario Mića Popović – Čovek iz hrastove šume (1964), Roj (1966), Hasanaginica (1967), Delije (1968) i Burduš (1970). Prve večeri ovog programa (četvrtak) je promocija knjige Sveti Antun, Ratni dnevnik iz zatvora, koju je priredio Jovan Popović, sin Miće Popovića, a objavila Geopoetika. Tekstovi i crteži u ovoj knjizi do sada nisu viđeni. Ljubaznošću Geopoetike i Jovana Popovića, "Vreme" objavljuje uvodni tekst priređivača, deo dnevnika Miće Popovića i njegova dva crteža

Sirija

Kraj bitke za Alepo

Iran, Rusija i sirijske vlasti govore o oslobađanju, Zapad i sirijski pobunjenici o padu Alepa. U svakom slučaju, kraj bitke za ovaj grad bi mogao da bude početak kraja tog "svetskog rata opunomoćenika" sa mnogo učesnika na malom prostoru. Tragedija u Berlinu i ubistvo ruskog ambasadora u Turskoj su za trenutak zasenili slike iz Alepa, ali su i te vesti povezane sa apokalipsom Sirije

Napad u Berlinu

Strah i jeftina demagogija

Sat vremena nakon napada u Berlinu neki su već tvrdili da je za smrt ljudi kriva tobože "liberalna" izbeglička politika Angele Merkel. To najbolje opisuje atmosferu straha u zemlji i političku instrumentalizaciju zločina koja u punom obimu tek sledi

Nemačka – Kancelarka i CDU

Desni žmigavac

Partijski kongres nemačkih demohrišćana pokazao je šizofren odnos delegata prema njihovoj šefici Angeli Merkel. Očekivano su je ponovo poslali u trku za kancelarsko mesto, znajući da će đuture mnogo bolje proći trčkarajući u njenoj zavetrini. No nisu propustili priliku da joj udare packu i nateraju kancelarku centra ka desničarskoj demagogiji

Makedonija – Parlamentarni izbori

Do kada će Gruevski o(p)stati na vlasti

Iako je lider opozicije Zoran Zaev tvrdio da je na izborima pobedio Nikolu Gruevskog, za sada su VMRO-DPMNE i albanska partija Demokratska unija za integraciju (DUI) zadržali pozicije koje su imali u prethodnoj deceniji. Na potezu su Državna izborna komisija i Upravni sud

Opera

Antidiva

U novoj izvedbi kamerne opere Anais Nin Luja Andrisena potpuna nagost na sceni biva sasvim zasenjena sveprisutnošću glasa

Knjiga

U kovitlacu nasilja

Elena Ferante, Moja genijalna prijateljica, Beograd, Booka 2016, prevod Mirjana Ognjanović

Evropske integracije Srbije (20)

Rasplitanje kosovskog čvora

Šta u stvari znači normalizacija odnosa Beograda i Prištine

Osam kila

Nuspojave

Erotika tiranstva

Dokle god levica razne "fidele" bude prikazivala kao jedinu dostojnu alternativu postojećem, svet nezadovoljnih će se sve više trampovati

Intervju – Ivana Buš Jović

Manje oružja, manje mrtvih žena

"U slučajevima zloupotrebe vatrenog oružja u porodici, muškarci su bili počinioci 32 puta češće nego žene, i to se uglavnom završava smrtnim ishodom"

Zločin i kazna – Granice saučesništva

Knjigovođa smrti

Pravosnažna presuda knjigovođi iz Aušvica Oskaru Greningu više od sedamdeset godina po završetku rata ponovo je otvorila pitanja o osveti, oprostu, pravu i pravičnosti i saučesništvu u zločinu, pitanja o kojima se na jugoslovenskom prostoru tako nerado govori kada je reč o zločinima počinjenim u ime sopstvenog naroda

Film

Četiri lica traže producenta

Film Stado je pokušao da sa dosta humora i još više gorčine ukaže na katastrofalan položaj u koji su tranzicija i tobožnja demokratija odgurale sve naše umetnike i njihovu umetnost

Intervju – Jurica Pavičić, pisac, kolumnista, scenarista

Antropolog u prozi

"Riječi često postanu samoispunjavajuće proročanstvo. Javna osoba, recimo političar ili novinar, počne operirati rasističkim ili šovinističkim klišeima, potom te riječi stvore društveno ozračje u kojem se obistine – riječi stvore loše društvo jer su govorile o lošem društvu"

Skupština – Od budžeta do izbora

Pinokio, Frojd i premijer

Kad je već psihologiziranje, zahvaljujući Vučićevom pominjanju Frojda, ušlo u Skupštinu, hajde da testiramo mogućnost prevremenih parlamentarnih izbora REBT tehnikom. Da li je logično raspisati parlamentarne izbore samo godinu dana nakon prethodnih? Pa, nije. Mi još nismo shvatili ni zašto su prošli izbori bili raspisani. Da li je razumno raspisati još jedne vanredne izbore? Bogme, nije ni to. Štaviše, ideja je van svake pameti. Stižemo do poslednjeg, najbitnijeg REBT pitanja: kako je ovo dobro za Aleksandra Vučića? Moguće je da je okuražen istraživanjima javnog mnjenja koje u ogromnoj većini smatra da su čvrsta ruka i autoritarna vladavina najbolje za Srbiju. Zaista, ako se stavimo u kožu Aleksandra Vučića, ovakva slika sveta izgleda sjajno za njega

Intervju – Zoran Drakulić, Point Group

O Boru i srpskim privrednicima

"Nije dobro što se na neki način strani investitori tretiraju bolje nego domaći. Stalno sam govorio da privreda Srbije ne može da ide dalje bez srpskih privrednika, to je osnovno. Oni su ta baza, oni su ti koji najviše treba da nose srpsku privredu. A mi uvek više cenimo strani novac nego domaći. Uvek smo pokušavali, i kroz ‘Privrednik’ i pojedinačno, da budemo ravnopravni. Zašto mi ne dobijamo te subvencije koje dobijaju stranci? I mi bismo znali da napravimo nov posao i zaposlimo stotine ljudi kada bi nam neko za to platio ili izgradio halu. Mi sve to moramo sami"