Promene koje Srbiju i druge države regiona vode ka načinu života koji već ima dobar deo Evrope podrazumevaju da oko tih promena postoji društveni konsenzus – a on je nemoguć bez uključivanja civilnog društva, građana i građanki, ekspertskih grupa, instituta i drugih nedržavnih aktera u političke i društvene procese
"Zapadni Balkan postaje pustinja, iz koje mladi beže, sa lošom perspektivom. Imate erdogančiće koji se razigravaju po Balkanu, a narod je sve siromašniji i radi za mizerne plate i srećni su jer imaju bilo kakvu platu. Ispod nacionalnog plašta kriju se lopovluk, korupcija, namešteni tenderi, partijsko zapošljavanje i uništavanje zdravstva i školstva. Problem je što ljudi "odbranaški" glasaju za nacionalističke opcije misleći da štite vlastite živote i interese, a ne misle o prosperitetu i budućnosti dece. To nas drži u pat poziciji"
Pravo pitanje nije kada će Srbija i njeni susedi postati deo Evropske unije, već da li će EU ikada otvoriti vrata za zemlje Zapadnog Balkana. Jer, regionalnim autokratama odgovara limb u predvorju Brisela, a sama EU je opterećena tolikim problemima da se i samo pominjanje proširenja smatra političkim hazarderstvom. Tako je, prema istraživanjima javnog mnjenja, dve trećine Nemaca protiv prijema novih članica
Vučić je sam skrenuo pažnju na sebe, najpre prekomerno se hvastajući ruskim oružjem, a zatim kandidaturom za predsednika, koja je mnoge na Zapadu iznenadila. Kad su obratili pažnju, videli su ono što i svi ostali: da Srbija klizi u autokratiju
Biće zanimljivo jednom dočekati "srpski Davos" mimo predizborne kampanje, bilo za predsednika ili za parlament kao što se dogodilo prošle godine. Bez opterećenja očekivanog glasanja, možda bi prave reči završile u pravim ušima, pa bi i kritike i upozorenja bili vrednovani više od pohvala i samohvale
"Ako ćemo da govorimo sportskim žargonom, kada god te neko nagazi, i kad osetiš nepravdu, tada skače adrenalin, skače koncentracija. Ja sigurno neću da se fokusiram na to da ratujem sa državom, daleko od toga. Prolazio sam kroz mnogobrojne političke sisteme, i siguran sam da je ovaj sistem najgori. Danas je takvo vaspitanje da onaj ko se bavi politikom, i ko je deo vladajućeg sistema, on očekuje da nešto dobije, da bude namiren"
Posle turneje po zapadnom Balkanu visoka predstavnica Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Federika Mogerini izjavila je da je "zabrinuta" i da će svoju zabrinutost preneti ministrima spoljnih poslova zemalja članica EU na samitu koji se održava 9. i 10. marta u Briselu. "Situacija je napeta i izložena unutrašnjim, regionalnim i globalnim izazovima", izjavila je Italijanka, da bi nastavila u obaveznom optimističkom tonu evropskog činovnika, tipa – ima Balkan snage da se izbori sa izazovima, a EU tek što neće da pruži punu podršku evropskim integracijama svima koji bi da se integrišu u EU, a tek ti divni mladi ljudi u Srbiji sa Kosovom ili bez njega, Bosni i Hercegovini, Makedoniji ili Crnoj Gori, koji su puni evropskog entuzijazma
"Ako ignorišete značajne delove društva i posvetite se isključivo političkoj eliti, onda ne samo da nećete moći da rešite probleme nego ćete ih produbiti", smatra sagovornik "Vremena"
O posledicama činjenice da iduće godine neće biti Izveštaja o napretku Srbije u procesu priključivanja EU, o odnosima u regionu i Berlinskom procesu, političkoj volji da se uđe u EU, bilo je reči na konferenciji "Proširenje EU na Zapadni Balkan u vreme neizvesnosti" u organizaciji Evropskog fonda za Balkan
U organizaciji Evropskog fonda za Balkan, Grupe za razvojne politike (GDP) i stručne organizacije BiEPAG (Balkans in Europe Policy Advisory Group), u Beogradu je 16. decembra 2016. godine održana konferencija "Proširenje EU na Zapadni Balkan u vreme neizvesnosti". Okrugli sto je podeljen na dva panela: "Kako ponovo oživeti demokratizaciju i evropske projekte na Balkanu" i "Berlinski proces posle samita u Parizu"
Posmatrano iz perspektive Evropske unije, postoji fenomen koji ponekad nazivamo balkanfatikom, to je fenomen određenog zamora od proširenja, od bavljenja Balkanom
Krajnji utisak bi mogao biti ponovo tugaljiv. Sve ovo liči na ono neprestano Vučićevo kukanje kako mu svi rade o glavi, a on eto prkosi, opstojava i služi narodu. Čini mi se, dakle, da posle ovog zbrkanog uvoda u aferu nikakvog epiloga neće biti
Zašto je Srbija izostavljena iz glavnih evropskih transportnih koridora
Zanimljivo je i da Vučić i Rama imaju koordinisan nastup prema EU, što nije ostalo neprimećeno. Za evropske lidere je važno da Vučić ostane na putu evropskih integracija i da se održi dijalog sa Prištinom, a ozbiljnu ulogu ima i izbeglička kriza, zbog geografskog položaja Srbije. Potrebna im je njegova saradnja. Trenutno imamo Bregzit, imamo Italiju koja je u vrlo teškoj situaciji, katastrofu u Grčkoj, bezbednosne pretnje... Sve to Vučiću daje prilično manevarskog prostora, jer bez obzira na njegove autokratske tendencije, Zapadu sada nikako ne odgovaraju nestabilnost i haos na Balkanu
Sve što ste ikada poželeli da znate o procesu evropskih integracija Srbije, i ponešto što možda niste
Plan vanrednog stanja zbog izbegličke krize Grčka je počela da primenjuje od nedelje, 28. februara. Naime, nakon odluke Austrije i zemalja takozvane Balkanske rute da zatvore svoje granice, ili u najboljem slučaju da minimalizuju ulazak izbeglica koji putuju preko grčke teritorije prema centralnoj i severnoj Evropi, Grčka je došla u opasnost da se pretvori u veliki evropski "parking za izbeglice"
"Treba iskoristiti činjenicu da je Zapadni Balkan prepoznat kao područje gde postoji kult kvalitetne hrane povezan sa identitetom, što može i treba da bude konkretna prednost za prehrambene proizvode sa zaštićenim poreklom"
U narednih desetak godina Srbija bi morala da dostigne prosečne stope rasta društvenog proizvoda od najmanje pet, šest odsto na godišnjem nivou, ako ne i više, da bi igrala u briselskoj Ligi šampiona
Problem globalnog zagrevanja rešava se pre svega lokalno, ali zašto bi mala zemlja kao Srbija preduzela bilo šta zbog klimatskih promena? Ispostavlja se da je to nužno jer je – jeftinije
Privrednom krizom načetu i razjedinjenu Evropsku uniju preplavio je talas izbeglica i na površinu isterao njenu najveću slabost: nacionalni egoizam koji otežava bilo kakav dogovor o bilo čemu, a samim tim dovodi u pitanje opstanak EU kakva danas postoji. A i to je daleko od lepe ideje o zajednici naroda koja počiva na solidarnosti i zajedničkom evropskom identitetu
Uprkos pohvalama sa Zapada zbog učestalih međusobnih poseta zvaničnika u regionu, pokazuje se da takve bilateralne posete ne ostavljaju dublji trag u društvu i da ne doprinose suštinski unapređenju međusobnih odnosa, a kamoli pomirenju. Razlog za to se može tražiti u međusobnom nepoverenju koje je nastalo i zbog političkih biografija nekih čelnih ljudi u regionu, a i u tome što su rigidnije, tvrđe nacionalne političke opcije potisnule liberalne i građanske partije
"Papa ima vrlo gust kalendar susreta. O poseti predsednika Nikolića razgovaralo se još dok sam bio ambasador u Vatikanu, u leto 2012, vrlo brzo nakon predsedničkih izbora u Srbiji. Međutim, brzina kojom će sastanak između Tomislava Nikolića i pape Franje biti ponovo zakazan biće indikativna – ako se to dogodi uskoro, značiće da se nešto ozbiljnije dešava u odnosima između Vatikana i Srbije"
Talas izbeglica koje očajnički traže spas u Evropi rizikujući život u pustinji i na pučini ćudljivog Mediterana, posledica je sedam velikih ratova i desetine nešto manjih sukoba koji se vode na Bliskom istoku i na severu Afrike, kao i apsolutnog siromaštva u kojem živi polovina stanovništva "crne Afrike"
Jedan od tradicionalnih oslonaca nacionalne ekonomije, poljoprivredni sektor, u Srbiji godišnje zauzme skoro 25 odsto radnih sati svih zaposlenih građana, dok BDP-u doprinosi sa svega 10 odsto. Poljoprivreda, i dalje presudno zavisna od vremenskih prilika, sada je na udaru nove pošasti – razornih posledica klimatskih promena
"Prema oceni Saveznog ministarstva privrede i energetike Nemačke, usled poznatih problema sa proizvodnjom u Aziji i izmenjenih logističkih zahteva u modnoj industriji mogao bi uslediti talas nemačkih investicija u tekstilnu industriju i industriju obuće u regionu JIE. Slični trendovi se mogu očekivati i u industriji nameštaja. A sa dolaskom nemačkih kompanija otvara se mogućnost i za uključivanje domaće privrede u njihovu proizvodnju i dobavljačke lance"
Grčka preti da će pustiti milione ilegalnih imigranata u pravcu Evrope, jer ne može više da izdrži ekonomski pritisak. Sa njima bi na Zapad moglo da stigne i hiljade džihadista. Briselu i Berlinu se nimalo ne sviđaju pretnje grčkih partnera. Govori se o uceni
