"Ova jesen me neodoljivo podseća na 1995. godinu, na vreme kad je trebalo da zaživi program pokojnog gospodina Avramovića. Tad je počela strašna hajka na njegov program reformi zato što je trebalo da se dese suštinske promene, da bi vlast kasnije mogla da kaže kako narod nije za promene. Sadašnju hajku na reforme vodi ista grupa ljudi kao '95. godine"
Ništa u raspadu DOS-a nije nevi?eno, užasno, neobjašnjivo i iracionalno. Ne verujem da će to predstavljati ozbiljan problem za Labusa i ostale koji treba da objasne stvari nekim strancima koji drže pare
Posle drugog Miloševićevog pojavljivanja pred Haškim sudom postalo je prilično jasno da je njegova odluka da učestvuje u procesu pojedinac protiv Haga gotovo definitivna. Do 29. oktobra, kada sledi nova statusna konferencija u slučaju Milošević, haški pasijans mogao bi da se otvori u nekoliko pravaca. Po svemu sudeći, Karla del Ponte namerava da Miloševićev predmet spoji s onim u kome se zajedno pojavljuju Momčilo Krajišnik i Biljana Plavšić i prikopča "vukovarsku trojku". Završna scena ovog velikog su?enja mogla bi da liči na Nirnberški proces
Već više od godinu dana obnovljeni sukobi na Bliskom istoku ceo region drže u začaranom krugu nasilja. Kratkotrajni period mirovnog procesa u poslednjoj deceniji prošlog veka kao da je otišao u nepovrat. Na Bliskom istoku ponovo se gine svakodnevno, a raketne napade Izraelaca smenjuju tragični pohodi palestinskih boraca-samoubica po autobusima, restoranima, kafićima. Svet je duboko uznemiren u bezuspešnom nastojanju da sukobljene strane privoli na traženje racionalnog izlaza. Da li je to uopšte moguće u tako dugotrajnoj i složenoj krizi – po čemu je region Bliskog istoka uistinu jedinstven u svetu
"Uvijek sam govorio da sam građanski anarhista. Moja potreba za imanjem tutora nije velika, pa ni potreba za državom nije pretjerana"
U osnovi, čitava priča o ostatku DOS-a dala bi se sažeti u gornji naslov i stih poznate dečje pesmice. Stvari trenutno zaista tako stoje da iza dva glavna aktera srpske političke scene zjapi poprilična praznina, pa se tek onda u haotičnom nizu ređaju (pre)ostale DOS-ove vedete. Koštunica i Đinđić, njihovi odnosi, sukobi i primirja toliko zaokupljaju pažnju i energiju političke javnosti, da sva druga pitanja i ličnosti dobijaju svoj smisao tek s obzirom na ovaj fundamentalni rasap. Nije, međutim, obavezno moralo biti tako, i verovatno bi bilo bolje da tako nije ni bilo
Kada se slegla prašina posle svih razbarušenih, pa i uvredljivih izjava DOS-ovog razmaženog enfant terriblea, koga neki u beogradskoj čaršiji odavno nazivaju "praunukom po zanimanju", ostale su i neke ocene i pitanja u ovoj javnoj prozivci na koje "Vreme" pokušava da odgovori
Aktuelni sukob u DOS-u označava da je završen romantični period DOS-a, ali da ta koalicija još nekako funkcioniše. Predsedništvo DOS-a je više neka mirovna konferencija nego organ koji odlučuje
Izvod iz analiza objavljenih u servisu Medija centra
Promaja, najveći neprijatelj srpskog naroda, smatra se i najvećim neprijateljem srpske Elektroprivrede. U borbu protiv ove pošasti uključili su se i donatori iz sveta, ali iz vrlo prizemnih razloga – iskorenjivanjem promaje znatno se štedi energija
