Iako su nebrojeno puta pomerani rokovi za završetak prvih objekata na prostoru Savskog amfiteatra, taj prostor danas dobija neki izgled i izvesno je da će u nekom trenutku neki stanari biti useljeni u nebodere koji se tamo podižu. Jedino je problem što rokovi uvek nekako izmiču i jedino je izvesno da će se na tom prostoru još dugo zidati
Ako zbog opšteg stanja u društvu, opozicione apatije i odsustva bilo kakve spoljne podrške, trenutno i ne bi bilo mnogo koristi od izlaska iz skupštine, očigledno je da i ostanak u njoj, ovakvoj, sa ovakvim "sagovornicima" i ovakvim "pravilima igre" kakve svakodnevno demonstrira i nameće skupštinska većina, ima sve manje političkog smisla. (A o ličnom dostojanstvu da i ne govorimo.) Stoga mi se čini da "izaći ili ostati" zapravo više skoro da i nije pitanje, odnosno da je sa svakim danom sve manja dilema. Samo je pitanje – kad? I ono još važnije: Šta posle toga?
Mada se sagovornici "Vremena" iz Pokreta slobodnih građana i Narodne stranke zalažu za blisku suradnju sa Đilasom, jasno je da od prihvatanja njegovog predloga za formiranje Saveza za Srbiju nema ništa. To, svakako, nije kraj opozicionih pregovora. U trenutku kada su spali na sedam posto podrške građana u Beogradu, udruživanje na osnovana iznetim u Đilasovom predlogu ili nekom sličnom predstavlja osnovni preduvjet za to da ih saslušaju u inostranstvu i da pokaže ozbiljnost i zrelost u zemlji
"Ozbiljno nazadovanje kada su u pitanju demokratija i sloboda medija opažamo širom regiona tokom protekle decenije. Ipak, EU je ostala prilično tiha u vezi sa ovim događajima i utisak je da je EU voljna da pruži spoljnu podršku režimima sa znatnim nedostacima u smislu demokratskog upravljanja radi obećanja stabilnosti. Ovo ‘gledanje kroz prste’ ugrožavanju demokratije zarad stabilnosti nazivamo ‘stabilokratijom’"
Mediji privrženi Aleksandru Vučiću ubiše se od dokazivanja kako je on razočaran, veoma razočaran ishodom unutrašnjeg dijaloga o Kosovu, pa čak i "sam kao duh" u sizifovskom naporu da promeni svet a sve u svetlu tih događaja
Besmisleno je zgražavati se nad Dragicom Nikolić kao "počasnom umetnicom" ili Miloradom Vučelićem kao laureatom za životno delo: to su počasti po meri današnje Srbije
Jedini roman Silvije Plat i danas nas zasipa nesmanjenom svetlošću jednog očaravajućeg dara u koji se lako zaljubiti
Gospodin Petrić, koji se tu našao slučajno, spontano reče predsedniku: Sve što radiš je dobro, svaki dan te gledam deset puta, i požali se da 50 godina gazi blato, a Vučić mu državnički uzvrati: Za dva meseca lično, novim putem, dolazim kod tebe kući, spremi za Drobnjaka rakiju
Kako "Vreme" saznaje, razvoj rakete "Alas" za Ujedinjene Arapske Emirate započet 2013. nije završen, niti se zna kada će biti. Emirati su dali avans od 30 miliona dolara i obezbedili se bankarskom garancijom, a na ovom projektu zajedno rade SDPR i privatna firma EdePro. Prema našem izvoru, naručioci hoće da raskinu ugovor – u tom slučaju moguće je aktiviranje bankarske garancije, ali i opcija da firma Earth iz UAE preuzme EdePro. A "Alas" je najavljen kao projekat koji će oživeti zemunski Teleoptik žiroskopi i u koji je Srbija investirala 6,9 miliona evra
Protest građana Niša posle odluka uprave tog grada do pokloni JP Aerodrom Niš Vladi Srbije na upravljanje ogolio je sistem do kraja: sve se odluke donose sa jednog mesta, a građani bi trebalo da budu zadovoljni onim što mudro rukovodstvo odluči. U ovom slučaju – da javna imovina jednog grada bude ustupljena Republici na upravljanje i to onoj koja je rekla da ne ume da upravlja najvećim aerodromom u Srbiji, onim u Beogradu
Krajem marta, iz pokreta "Dosta je bilo" izbačena su tri narodna poslanika i više odbornika širom Srbije. Ovo je tek međukorak u procesu rastakanja DJB, koji se može okončati na dva načina: sigurnom propašću, ako pobedi "struja" Saše Radulovića, i trnovitom, neizvesnom budućnošću građenja stranke i pridobijanja glasača "od nule", ukoliko se dogodi suprotno
Albanci ozbiljno rade na jačanju državnosti Kosova tako što angažuju najbolje eksperte koje imaju ili daju novac za međunarodne stručnjake koji im pomažu u tome. S druge strane, mi nemamo ništa. Kapacitet ljudi koji rade sa srpske strane niti je homogen niti je elitni, niko i ništa ne može da se vidi, sem Vučića. Vučić i ništa. Ne može tako da se vodi država, on tako misli sebe da učvršćuje da vekuje. Ne shvata da sebe dovodi u poziciju potpune odgovornosti i slamanja. Nije što će on da padne, nego što će na taj način čitav sistem da se uruši
Režim je, dakle, ušao u "baroknu" fazu, obeleženu otvorenim mahnitanjem u prostoru. Spremite se za 2.0 fazu dekadencije
Vojislav Šešelj, koji cenzus prebacuje samo na televizijama, ima jasan zadatak i ulogu da ujutro i uveče udarnički prikazuje u šta se mogu pretvoriti naprednjaci samo ako se vrate korenima
Otkazivanje utakmice između ženskih juniorskih selekcija Srbije i Kosova u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo poklopilo se sa novom rundom pregovora Beograda i Prištine i postalo njegov sastavni deo. Kada je sport sluga politike, stradaju oni koji bi trebalo da istrče na teren
Aleksandar Vučić predložio je promenu načina na koji se u Srbiji obavljaju namerni prekidi trudnoće. Predlog je mučan za žene, naučno neutemeljen i primenjivan samo u Makedoniji, koja ga upravo ovih dana ukida. Žene, ponovo, niko ništa nije pitao
Srbija kao da živi u postistorijskom i postpolitičkom mehuru, kao da je ostvarena banalna i slinava kafanska utopija o "srpskoj slozi"
Naglašeno poređenje s Kosovom i isključivo s Kosovom očigledno je deo artiljerijske pripreme za predstojeće odluke o statusu južne pokrajine i služi kao odskočna daska za naredne poteze koji će delom biti pravdani i nemogućnošću Srbije da dobije trku u rađanju
Da formiranje kosovske vojske ili Oružanih snaga Kosova ide svojim tokom i da je zvanična Priština za to dobila saglasnost Sjedinjenih Američkih Država – ne treba sumnjati. Takođe i da će protivljenje Srbije – kako god izgledalo oštro – da traje toliko dok se ne dobije neki ustupak, poput recimo konačnog formiranja Zajednice srpskih opština
U jeku još jedne pobede Vladimira Putina na izborima za predsednika Ruske Federacije, region zapadnog Balkana uznemirila je poseta jedne grupe koja važi za lične Putinove izaslanike na motorima. Noćni vukovi su opet u "slovenskim zemljama" i iza njihove kolone motora diže se mnogo veća prašina nego što bi trebalo
Srpska opozicija je kriva za sve što danas ne valja jer "takvi ne doživljavaju državu kao svoju, već samo razmišljaju o tome kako će da sednu u fotelju i dočepaju se kase"; oni "crtaju metu na čelu" i predsedniku Vučiću i njegovoj porodici; Krik, Birn, Cins i Crtu plaćaju neprijatelji iz inostranstva s akcentom na Majkla Davenporta i Džordža Sorosa, televizija N1 je "američka", "Vreme" je "Miškovićevo", a svi zajedno su "ološ, jadnici, bednici i nesrećnici"
"Devedesetih smo imali ratove koji su bili potrebni samom režimu, da se legitimiše kao zaštitnik od svih spolja koji nas mrze. A danas osim Kosova nemate tako izražen konflikt koji bi omogućio da isplivaju ponovo svi ti negativni sentimenti. I onda tipu autoritarca, totalitarca stalno treba žrtveni jarac, neko ko će biti kriv. Potreban je izmišljeni neprijatelj koji će se držati u strahu, a sve zarad dnevno-političkih svrha. U takvoj vladavini terorom ljude stalno držite u strahu. Mene u tome najviše plaši to što sve više dolazi do moralnog pada, do toga da su se pomešale granice između dobra i zla, izgubili smo kriterijume, nemamo ni za šta da se uhvatimo jer zakoni nekad važe a nekad ne važe"
Orgija ispraznog "zoranološkog" blebeta koja se svakog dvanaestog marta slegne na Srbiju gora je od zaborava
Možda zahtev za raspravom o izbornim uslovima izgleda kao povratak u pretpolitičko stanje od pre gotovo trideset godina, ali je situacija slična najmanje u dve stvari – medijskim manipulacijama i brutalnoj upotrebi državnih resursa i državnog aparata u cilju izborne pobede
Prema svim izveštajima policije nakon brojnih ubistava po Beogradu i Novom Sadu, ali i u drugim mestima, organizovane navijačke grupe i njihove vođe postali su neka vrsta paralelnog sistema koji služi kao spona između politike i "čiste" mafije
Kao i na republičkim i pokrajinskim, i na beogradskim izborima je sejanje mržnje prema "neprijateljima", to jest lopovima, to jest opoziciji, bila jedna od glavnih disciplina esenesovske kampanje. Ona je sama po sebi bila objava rata urbanom duhu koji je ustuknuo pred naletom primitivne agresije koja sve deli na "nas i njih"
Izgleda da je najveći greh Demokratske stranke u protekle tri decenije to što nije ispunila svoj glavni cilj: nije uspela da demokratizuje društvo. Otud i hronična nepopularnost DS-a. To je teret koji stranka vuče sve vreme, od svog nastanka, s pauzom Tadićeve vladavine za čijeg vakta su demokrate doživele vrhunac svoje popularnosti i ušle u zonu, u poređenju s naprednjačkim, osrednjeg populizma. Ali i tada kada je DS osvajao bezmalo milion glasova na parlamentarnim izborima ili 64 poslanička mesta (2007), nije imao apsolutnu vlast, nego je vlada pravljena sa Koštuničinim DSS-om i Dinkićevim G17+. DS je bio osuđen na kompromise
