U sredu u podne Ujedinjena Srbija je predstavila trojku koja će je predvoditi na parlamentarnim, predsedničkim i beogradskim izborima 3. aprila 2022. godine: prvu na listi za parlamentarne izbore Mariniku Tepić, predsedničkog kandidata Zdravka Ponoša i kandidata za gradonačelnika Beograda Vladetu Jankovića
Na ideologiju ne troši vreme, demokratija i pravna država se podrazumevaju. Govorio je da „ovna treba uhvatiti za rogove“, da opozicija ne sme da se iscrpljuje u međusobnim nadmetanjima i bavljenjima režimskim brabonjcima, da je ova vlast bezbednosno kontaminirana, podložna ucenama sa svih strana i kao takva ekstremno opasan rizik za nacionalnu bezbednost Srbije. Govorio je da je vreme za promene
Hoće da pokaže da se može biti „i patriota i demokrata“, njegova Srbija nije ni „Vučićeva ni Đilasova“, ni Quo vadis, Aida, pravna država mora da se poštuje, a Srbije bez Kosova nema. Program koji zastupa veran je svetonazorima osnivača Demokratske stranke Srbije Vojislava Koštunice
Niko nije više razmišljao o životnoj sredini od vlasti SNS-a, lideri ekoloških organizacija nisu ljudi od reči, zapravo vode politiku protiv Vučića i samo su protiv svega i svačega, a nemaju plan ni za šta. Izbori još nisu ni raspisani, a izborna kampanje se zahuktava
Još pre nego što su izbori uopšte raspisani, kandidatura Zdravka Ponoša za predsednika Srbije unela je neočekivan optimizam u opozicione redove. Od bivšeg načelnika Generalštaba svi očekuju hrabru borbu u uslovima koji mu nimalo ne idu u prilog. Što više stranaka stane iza njega, to je veća šansa da uđe u drugi krug predsedničkih izbora
Vladeta Janković je spreman „da podrži borbu protiv ovog, ne samo trulog, već i klijentelističkog režima“. Razlikuje „dobro od zla, lepo od ružnog“ i može da okupi stručnu „ekipu koja bi raščistila ove gomile đubreta i nanosa koje ostaju posle Vesića“. Janković će biti kandidat za gradonačelnika ispred koalicije okupljene oko Stranke slobode i pravde, Narodne i Demokratske stranke
Kandidovao se za predsednika Srbije kako bi „čestiti i obespravljeni ljudi“ imali za koga da glasaju. Kao svoju prednost navodi da "nije na platnom spisku ni Vučića ni Đilasa“. Srbiju vidi kao „okupiranu zemlju“ u kojoj „pravila određuju Vučić i EU“. Iza njegove kandidature je stao pokret Da se struka pita
Dobrica Veselinović i Vladeta Janković su veoma različiti, ali obojica „smeju da vas pogledaju u oči“, Beograđanima ulivaju poverenje da bi nakon izbora mogli brzo i lako da se dogovore o postizbornoj koaliciji i biračima pružaju mogućnost izbora iz ubeđenja. Na predsedničkoj sceni opozicija ne deluje nimalo usaglašeno, ali bi Zdravko Ponoš mogao da pokrene ljude. Mimo prethodnih očekivanja, izbori 3. aprila bi mogli da budu veoma zanimljivi
Gubitak glavnog grada kod svih autokratskih režima zakonomerno dovodi do pada i otuda toliki strah vlasti od gubitka Beograda. Strah je velik i izbog toga što i Vučić i njegovo okruženje znaju šta su sve radili i kakve su sve tragove ostavili za sobom u prestonici
Anarhija nije puko bezvlašće, već nešto još gore: vladanje bez principa. Da bi se ustanovio princip vladavine volje Jednog, dakle princip bez principa, potrebno je odstraniti stvarni uticaj ustanove koja počiva na principima i koja proizvodi principe – zakone. I potpuna uzurpacija javnog prostora takođe doprinosi anarhičnim tendecijam u službi lične, proizvoljne vladavine
Na izborima 3. aprila predsednički su se činili najmanje neizvesnim. Očekivala se ubdeljiva pobeda Aleksandra Vučića u prvom krugu. Ulaskom Ponoša u trku, i spletom još nekih okolnosti, stvari su se malo zakomplikovale
Vladeta Janković je rekao da bi „vratio železničku stanicu na staro mesto, gde i pripada“. Svesno ili ne on je ovom izjavom dramatično podigao ulog svoje moguće kandidature, ali i očekivani standard za neke druge. Svako ko bi, nakon ovoga, išao ispod toga, ne bi bio dostojan nikakve pažnje, a kamoli budućeg glasa
Boris Tadić je predstavnicima Evropskog parlamenta predočio da je vlast izvitoperila mere dogovorene Sporazumom o međustranačkom dijalogu. Sa druge strane smatra da njegove opozicione kolege pogrešno očekuju da će im EP rešavati probleme. Kaže još i da je u toku medijska akcija sa ciljem da se stvori utisak da je Zdravko Ponoš protivkandidat Aleksandru Vučiću
Premijerka Ana Brnabić praktično je optužila vlade SAD, Velike Britanije, Nemačke i Austrije da stoje iza ekoloških protesta u Srbiji koji su ozbiljno uzdrmali Vučićev režim i, bar privremeno, oterali Rio Tinto sa ovih prostora. Rekla je da „nema reči za licemerje“ ovih zemalja
Pregovori velikih sila o situaciji u i oko Ukrajine ne daju rezultate. Blokovska podela na „Zapad“ i „Istok“ podseća na najbolje dane Hladnog rata. Konsolidacija na nivou NATO-a i EU oko jedinstvenog odgovora Rusiji još uvek traje. U sve podeljenijem svetu i Srbija će u nekom trenutku morati da se svrsta na jednu stranu
Epilog poslednje posete Beogradu Evropskih posrednika u međusrtranačkom dijalogu pred izbore je da će bilo kakvo odlaganje implemetacije ugroziti efikasnost dogovorenih mera
Šta se forsira u optužnici protiv Veljka Belivuka i čalnova njegove kriminalne grupe, a šta se uopšte ne pominje? U kom pravcu može ići odbrana optuženih i šta bi mogli da kažu u sudnici? Kako je teklo prikupljanje dokaza za suđenje i da li je uopšte utvrđivana politička pozadina delovanja ove bande
Opstrukcija jeste "heavy" opcija. SNS-u nikako ne bi odgovaralo da Kreni-promeni u sred njihove kampanje opstruiše izbore. Svesni su da i 14 posto njihovih članova podržava proteste. A to će se desiti, ako se pre raspuštanja Skupštine ne usvoji moratorijum o zabrani eksploatacije bora i litijuma na 20 godina, jer ako ima političke volje, mogu da stignu
Da li je i kako radikalski Vojvoda postao direktor specijalnih operacija Službe
“Ja ne pamtim veće poniženje za Vučića od onoga kada su ga neki demonstranti, među kojima sam i ja bio, naterali da on natera vladu da povuče izglasani zakonski predlog, da Skupština to stavi van snage”
Čak je i Politbiro bez Staljina bio nešto. I Centralni komitet bez Tita. I Glavni odbor SPS-a bez Miloševića i Centralna otadžbinska uprava bez Šešelja. Bez Vučića naprednjaci bi se stropoštali baš kao u sceni kad je Izildur u Gospodaru prstenova otrgao prsten moći Sauronu. Naravno, u opozicionoj eshatologiji to je optimistički rasplet. A šta ako se naprednjaci ne bi raspali posle Vučića? I da li Vučić u svom samopoimanju (viziji svog mesta u istoriji) razmišlja o SNS-u bez njega. Ne samo kad napusti čelo stranke, već i kad možda jednom ode u političku penziju
“Ljudi iz Skupštine slobodne Srbije ne misle da treba da se izađe pred građane i da se kaže: ‘Glasajte protiv Vučića’. Ne, oni treba da glasaju za mnogo bolje. Oni treba da glasaju za odgovornu, pravnu državu, bez kriminala i korupcije, za državu u kojoj će moći da budu informisani, u kojoj će javne nabavke da budu po proceduri, u kojoj se neće krasti izbori. Moramo da glasamo za zemlju u kojoj će rudarenje biti odgovorno i nije samo pitanje Rio Tinta, nego i Bora i Smedereva i drugih gradova”
Imena nekih donatora – kao što su Rokfeler i Šoroš – crvena su svetla koja signaliziraju straobalnu opasnost po srpstvo, za veliki procenat građana u Srbiji. Zaboravlja se, naravno, da je Ana Brnabić svoju karijeru izgradila kao “granti” zapadnih fondacija, a da se Vučić u nekoliko navrata susretao sa članovima porodice Šoroš i išao kao gost – sav ozaren – na večeru prilikom posete visokih funkcionera Fondacije Rokfeler Beogradu. A da ne navodimo Vučićeve sjajne odnose sa nekim aktuelnim i bivšim zapadnim visokim dužnosnicima, kojima se toliko hvali. To se, naravno, ne zove licemerje
Svako ko bi prigrlio ovakvu ideju, a da politički ne pripada konzervativnoj desnici, morao bi da se zapita: “A za šta ja to glasam glasajući za Koštunicu”?
Šta se forsira u optužnici protiv Veljka Belivuka i članova njegove kriminalne grupe, a šta se uopšte ne pominje? U kom pravcu može ići odbrana optuženih i šta bi mogli da kažu u sudnici? Kako je teklo prikupljanje dokaza za suđenje i da li je uopšte utvrđivana politička pozadina delovanja ove bande
Priča o prislušnoj opremi u EPS otvorila je i jednu drugu temu o kojoj se ne govori u medijima – ko i kako, na koji način, vodi računa o bezbednosti u javnim preduzećima. I to ne o onoj koja se tiče zaštite na radu, nego korporativnoj. Izvori “Vremena”, ljudi koji su duže vreme proveli u toj oblasti, tvrde da stanje jeste poboljšano, ali da je i dalje na delu javašluk i “gledanje kroz prste”
Živeo je “više zasebnih života”, i bio, kao što je govorio Danilo Dača Nikolić, Pisac, sa velikim početnim slovom te reči. A najbolje žanrovsko odredište za svako njegovo delo je, kao što kaže Vita Vuletić – knjiga
