Kao što političari mogu da postanu komični, tako i komičari mogu da postanu političari. Razlika je u tome što su komični političari nehotično komični i po pravilu padaju sa vlasti, dok su komičari širom sveta pokazali da znaju kako da dođu na vlast
Kako sam kao jedna od etiketiranih doživela predsednikove izjave o tome da smo neprijatelji Srbije, pitaju me posle Vučićevih izjava. Doživljavam ih kao duboko neetičke, istovremeno i opasne i visoko rizične, pre svega po bezbednost srpskih novinara na Kosovu i Metohiji
Zaustavivši život na jedan dan u Srbiji i posebno u Beogradu da bi pokazao da može da ima na ulici neuporedivo više pristalica od opozicije, Aleksandar Vučić je postavio rampu za koju i sam tvrdi kako je tolika da nikada više neće dostići. Međutim, izostala je energija ljudi "iz mase". Umorni valjda od višednevnog cimanja, već zabrinuti za svoj status u zajednici i kredibilitet među komšijama, nisu mnogo galamili niti skandirali
U Srbiji se pojam fašizam pretvorio u psovku koja bi trebalo da diskvalifikuje političke protivnike. To je neuka i neodgovorna zloupotreba pojave koja je na tragičan način obeležila 20. vek
Formiranjem "ekspertske komisije" opozicija prebacuje igru u Vučićevo dvorište, prisiljavajući ga da eksplicitno odbije svaki dijalog, pa i sa ovom reprezentacijom građana
Zašto bi današnji Borini patriotski razlozi za pevanje bili pisani pod navodnicima, ako tako nisu pisani oni iz vremena jugoslovenskih ratova
Nekoliko "pitanja o smislu šetanja" i već postojećih "objašnjenja s povodom" za anketno istraživanje SeConS-a (Grupe za razvojnu inicijativu) i Fondacije "Fridrih Ebert"
Šta može da se nauči o muzici i muzičarima zahvaljujući politici i obrnuto, na primerima dr Spire, pesnika Boška Obradovića, Olivera Mandića, Bore Đorđevića
"Vaga za tačno merenje" bila je omiljena serija među omladinom premijerno emitovana tokom četiri godine od 1975. do 1979. Zahvaljujući brojnim reprizama, generacije mladih učile su se pristojnosti i negovale vrline, čemu svedoče naslovi epizoda često preuzeti iz narodnih izreka: "Konac delo krasi", "Nije zlato sve što sija" ili "U strahu su velike oči". Današnja merenja više nisu stvar konvencije i precizno utvrđenih pravila već slobodne interpretacije kakav je rejting političkih stranaka, televizijskih emisija ili koliko je ko uspeo da skupi ili dovede pristalica ili nevoljnika na svoj politički skup
Nakon šest godina Skupština Republike Srbije je 3. aprila ove godine usvojila predloge za izmenu Zakona o zdravstvenom osiguranju što će donekle pomoći roditeljima čija deca pate od teških oboljenja
Nakon Vulinove najave štrajka glađu usledila su nagađanja hoće li izdržati do Uskrsa, da li će i njemu patrijarh ponuditi uskršnje jaje kao onomad Tomislavu Nikoliću, da li će ležati na VMA ili u nekoj drugoj bolnici, koliko će pripadnika obezbeđenja iz "Kobri" biti uz njega i da li će se i oni morati priključiti štrajku. Takođe, nisu izostale nedoumice da li će ga Vučić zbog silnih obaveza moći posećivati svakog dana ili da li će mu premijerka Ana Brnabić dati otkaz kad se neopravdano pet dana ne pojavi na poslu
Da li je miting "Svi kao jedan" bio kulminacija protesta "1 od 5 miliona" ili njegov pravi, odloženi početak? Šta ako su prethodna četiri i po meseca okupljanja i šetnji po Srbiji bili samo uvertira, ne za radikalizaciju koje su svima puna usta, nego za konkretizaciju prave političke borbe
Vučić nije nikada pokazivao da je neki poseban poštovalac novinarstva Miroslava Lazanskog. U njemu kao da je video nešto drugo; deluje da je procenio da Lazanski zastupa ono krilo društva koje ima podršku Rusije i da ga je kao takvog bolje imati kraj sebe. Čini se da su se lako razumeli
Očevici tvrde da su pristigli bili prilično bezvoljni, koliko i predsednik Aleksandar Vučić na samom mitingu. Njegov bled govor, u kojem je poslovično izneo par investicionih obećanja, posvedočio je da izgleda čak i njega pomalo pristižu umor i zasićenje političkim besmislom čiji je glavni kreator
Po završetku samita šefova vlada NR Kine i 16 zemalja Centralne i Istočne Evrope u Dubrovniku, osmog po redu takozvanog formata 16+1, pokrenutog na inicijativu Kine pre sedam godina u Varšavi, potvrđeno je "čelično prijateljstvo Srbije i Kine", izraženo u sve većem ekonomskom prisustvu i političkom uticaju
Stigli smo do tačke gde mediji kreiraju događaje (da ne kažem izmišljaju ih), a zatim mediji postaju tema događaja. Posle slede reakcije i komentari. Dodajte ovde i društvene mreže kao virtuelnu javnost i onda nastaje potpuni haos
U svega nekoliko rečenica i u nekoliko minuta jedne TV emisije Boško Obradović je prosuo nisku bisera koja je najbolji mogući (auto)portret antidemokratske ideologije i prakse
Svako sredstvo, pa i zastrašivanje ljudi, izgleda da je dozvoljeno kada je jaka želja da se minimalizuju građanski protesti i da se demonstranti, kojih je, inače, po oceni vlasti "šaka jada", zadrže u kućama u predstojeću subotu
"Zašto Vučić nije demisionirao kada je Slavko ubijen? Zašto nije podneo ostavku kao ministar informisanja, ostavka je moralni čin. Zašto nije rekao: pošto se ovde dešava nešto s čim ja nisam upoznat, ja neću da zbog toga snosim odgovornost, i demisionirao. Ali ne, posle svega toga, taj zakon o javnom informisanju i dalje je bio u funkciji sve do pada Miloševića. I sad kaže – šta? Da ne zna ništa? Pa, neće biti"
Slušajući i jedne i druge, stiče se utisak da žena u ovom društvu nije ravnopravno ljudsko biće, nego štićeni objekat, doduše sa radnom i reproduktivnom sposobnošću, ali i dalje objekat
Nakon više od godinu dana busanja u grudi da će pomoći niškom Aerodromu "Konstantin Veliki", država je zapravo odabrala da pomogne jednoj ili više avio-kompanija, i to sumom (15 miliona evra za tri godine) o kojoj niški aerodrom može samo da sanja
Jalovi su pokušaji da se simulira postojanje dijaloga u društvu dva sata nedeljno u programu koji nedeljno traje 168 sati, a da je 166 sati posvećeno ubijanju ideje o dijalogu i gde se "konj’ma na repove" razvlače, čerupaju i blate politički neistomišljenici
Žena – inače plaćena da organizuje, priprema i koordiniše medijske nastupe predsednika – odjedared postala najvažniji državni autoritet za razgovor o medijskim slobodama. Ako se zna da ovde postoji Ministarstvo kulture i informisanja, državni sekretar za informisanje, ako postoji regulatorno telo za elektronske medije, a najvažnija i zapravo jedina relevantna sagovornica je savetnica Vasiljević – ta se situacija ne može smatrati normalnom. A mi je, eto, živimo
Nezahvalna su poređenja sa protestima i kontramitinzima devedesetih, dva puta se u istu reku ne može zagaziti, ništa ne može biti isto, i to što mnogi učesnici današnjih protesta objavljuju svoje fotografije "nekad i sad" decembar 1996 – decembar 2018, ponosni na činjenicu što su uvek bili na "istoj, pravoj strani", pre je neka vrsta kolektivne terapije jer upadamo u zamku da bezmalo tri decenije na ulicama gradova Srbije vodimo jednu te istu bitku
