Slavica Đukić-Dejanović, predsednica Skupštine Srbije, kaže da poslanicima i ne pada na pamet da mimio standarda građana popravljaju svoj standard, ali to treba predvideti kao mogućnost ("Blic")
Naši građani ne znaju ko je bombardovao Dubrovnik i šta se desilo na Ovčari, u Srebrenici, Sarajevu, ali su složni oko toga da su među narodima za raspad Jugoslavije najviše krivi Hrvati
"Predstavu počinjemo tako što glumci izgovaraju svoje matične brojeve, a završavamo tako što ih ponove, ali uz njih dodaju i svoje ime i prezime. Između te dve tačke svako priča o sebi spram onoga što se nekada zvalo Jugoslavija, priča o tome šta nam se događa ‘kada sve potone kao Atlantida’, kada potone ono što smo voleli i u šta smo verovali, kada potone sistem po kome smo vaspitavani i po kome smo živeli"
U petak, 8. oktobra, počinje ovogodišnji Oktobarski salon. Mesto održavanja je zgrada bivše Vojne akademije u Resavskoj ulici u Beogradu, odnosno buduća zgrada Muzeja grada, gde ovaj muzej čeka da se useli već pet godina. Organizatori ove umetničke manifestacije se nadaju da će tako pomoći Muzeju grada Beograda da konačno dobije na korišćenje svoj prostor
Još uvek "strogo poverljiv" predlog Katarine Ešton, visoke predstavnice za spoljna i bezbednosna pitanja Evropske unije, o raspodeli ambasadorskih i diplomatskih funkcija u novoj Evropskoj spoljnoj službi, procurio je u javnost i izazvao buru negodovanja u "novim" članicama EU. Od 1900 EUplomata 90 odsto trebalo bi da bude iz 15 "starih" zemalja članica Unije, a od 115 ambasadorskih mesta samo dva bi trebalo da dobiju diplomate iz istočne Evrope
Slobodan Milosavljević, ministar trgovine
Nedavno je kod beogradskog izdavača "Paideia" objavljena knjiga Bog Viktora Igoa, ogromna poema o pesnikovom shvatanju postojanja Boga, prirodi univerzuma i smislu čovekove egzistencije. Igoovu poemu preveo je Nikola Bertolino. Tekst koji sledi je iz prevodilačke radionice gospodina Bertolina – kako i zbog čega je prevodio Boga
Serija otvorenih razgovora "Ko gradi grad" u Rexu pokušala je da sagleda proces razvoja grada u uslovima dominacije pravljenja profita nad zajedničkim dobrom
Snaga ljudi koji će hteti taj bolji svet, pobediće sadašnji. Zato mislim da je danas potrebno govoriti o ljubavi. Onoj velikoj, ne onoj koju možeš dobiti tek tako. To je ljubav zbog koje, kao kod Ovidija, moraš da pomeriš planine
Johanesburg je simbol svih promena i podela kroz koje je prolazila i prolazi Južna Afrika. U blještavim šoping molovima, dobrim restoranima, najmodernijim salonima automobila, uz bele stanovnike je i dobro obučena, samosvesna nova klasa crnačkog stanovništva, iznikla iz ruševina aparthejda, sposobna da sebi obezbedi pristup u svet koji je nekada pripadao samo belcima. Čini se da grad pulsira optimizmom i energijom, bar u vreme Svetskog prvenstva, ali i usred opšte euforije, i u bogatim delovima grada, promiču senke onih sa druge strane života. Te senke se umnožavaju čim se skrene sa uobičajenih turističkih staza
Tučnjava i maltretiranje posetilaca na koncertu Džeja Ramadanovskog, vožnja ispred skupštinskog ulaza u pijanom stanju, gaženje automobilom već stradale osobe na policijskom uviđaju, prebijanje komunalne inspektorke... Šta spaja ove slučajeve
Prisutni narod, uglavnom te žene, uz’o bude besan od čekanja, podeliše mu po žvaku, primiriše se, pa kad videše magare i Gazdu farme, iz sveg glasa viknuše, Uaaa, Eeee
