Portret savremenika – Stiv Džobs
Genijalni egomanijak
Otac kompjutera odlazi sa mesta prvog čoveka kompanije Apple
Zdravstvo
Ne gubimo pravo na lečenje
Avijacija
Galeb od pola veka
U filmu Čelični orao III "galebovima" sa improvizovanim oznakama jedne južnoameričke države pripala je uloga – pogađate – loših momaka. Jedan "galeb" imao je i Džon Travolta, pilot entuzijasta. "Galebovi" su se mogli videti i na aeromitinzima i vazduhoplovnim događajima i u Australiji i na Novom Zelandu, kao i Indoneziji čija je vazduhoplovna industrija kupila jedan avion za opitovanje opreme i trenažu svojih pilota krajem osamdesetih. U Novom Sadu od pre četiri godine postoji akrobatska grupa "Stars" sa čak pet aviona G-2 nabavljenih na civilnom tržištu
Evropska Unija
Sve se vrti oko Nemačke
Šta god uradila, Nemačkoj, koja bi jedina mogla da preokrene dinamiku propadanja evrozone, preti opasnost da postane dežurni evropski krivac: ako odbije uvođenje evro-obveznica kao najnoviju antikriznu meru, optužiće je za eventualnu propast evrozone, ili makar ekonomsku propast pojedinih država; ako pristane, Nemačka će svakako pristati samo pod sopstvenim, jasno definisanim uslovima, a onda bi mogli da je optuže da želi da dominira Evropskom unijom
Biznis u raljama politike
Bauk nove globalne recesije
Od Njujorka do Pariza i Frankfurta, finansijska tržišta su u pripravnosti posle "američke lude nedelje", završene zatišjem; a rastu strahovanja da američka kriza i "saga evropske krize suverenog duga" podrivaju poverenje investitora i da možda preti dvostruka duboka recesija
Junak našeg doba
Čak Noris među šljivama
Na pojedinim forumima mogu se naći tvrdnje da je Noris zapravo rođen i da je proveo najranije detinjstvo u Srbiji, u selu Lugovi u blizini Čačka. Nadimak Čak je dobio u školi ubrzo pošto se doselio u Oklahomu – od "Čačak" ("Ja sam iz Čačka"), što je Amerikancima bila smešna reč teška za izgovor, pa je nastalo "Čak"
Ratni zločini
Oslobođen za sedam minuta
Nacionalni geni
Poreklo Srba i ostalih
Mada ima nečeg nepristojnog u prebiranju po poreklu bilo koje nacije, već dva veka to je prvorazredno političko pitanje koje ima više nego dramatične efekte na društvo, ali na koje naučnici samo retko sa uspehom odgovaraju. Tako i novija genetička istraživanja prilično jasno oslikavaju poreklo Srba kao većinskog naroda u Republici Srbiji, ali ti odgovori nisu baš oni koji su mogli biti očekivani
Sto godina od rođenja Milovana Đilasa (1911–1995)
Jedini Titov disident
Revolucionari i konvertiti, mučitelji i mučeni, prošlost i sadašnjost sažeti u jednom opusu
Kolonističko selo u Banatu, Lazarevo, naseljeno Mladićevim zemljacima
Da su znali, i život bi dali
Kako se selo koje je do pre nekoliko dana poznato po fudbaleru Partizana i reprezentativcu Srbije Nenadu Bjekoviću, i kvalitetnim krastavcima kornišonima, zaštitnim znakom ovdašnjih ratara, za samo jedan dan pročulo kao za mesto u kom se skrivao najtraženiji haški begunac, čovek koji je 5788 dana izmicao pravdi
Vreme nauke
Dvadeset šest
Srpsko-evropska posla
Babina medicina
Evropska unija je rešila da zakonom stavi tačku na lečenje biljem ukoliko ne potiče od registrovanih stručnjaka za ovu granu alternativne medicine
Novogovor
Kultura slavnih
Vreme nauke
Dvadeset pet
Tom Sojer – Besmrtni dečji junak
Miholjsko leto detinjstva
Predstava Tom Sojer i đavolja posla postavljena u Pozorištu "Boško Buha" u režiji Jovana Grujića, a po tekstu Milice Piletić baziranom na čuvenom romanu Marka Tvena, najnoviji je podsetnik na ovog književnog junaka koji je obeležio brojna detinjstva
Izjava nedelje
»Kosovo je naš Veli Fordž i Jorktaun, naš Alamo i Getisburg, naš Perl Harbur i Ivo Džima, sve u jednom. O njemu noću sanjamo, ono je ‘zenica našeg oka’, i naš Jerusalim.«
Vuk Jeremić, ministar spoljnih poslova, na koledžu Viton u SAD ("Blic")
70. godina od smrti Virdžinije Vulf
Život je negde drugde
Posle dva velika nervna sloma i nebrojeno mnogo manjih, posle jednog svetskog rata čiju je strahotu jedva preživela i na pragu drugog u kome joj, osećala je, takav poduhvat neće ponovo poći za rukom, jednog martovskog jutra shvatila je da više ne postoji nijedna knjiga, napisana ili nenapisana, koja bi mogla da joj produži život. Napisala je još samo jedno pismo Lenardu, da ga još jednom podseti da je uz njega bila najsrećnija žena na svetu, a onda uzela svoj štap za šetnju, napunila džepove kamenjem i otišla do reke. Priča se, naravno, tu ne završava; tu tek počinju sve priče o Virdžiniji Vulf
Deset najbogatijih ljudi sveta
Život iznad života
U svetu ima 1209 milijardera koji ukupno raspolažu imovinom od 4,5 triliona dolara, od čega jedna trećina pripada Amerikancima. I dok su zbog svetske krize siromašni prošle godine postali još siromašniji, ona je pogodovala gomilanju bogatstva bogatih: časopis "Forbs" zabeležio je 214 novih imena na listi milijardera
Novogovor
Rijaliti
Nuspojave
Stranka posebnih potreba
Postoji ozbiljna kriza mejnstrim politike u Srbiji. U takvim okolnostima ukazuje se prazan prostor podložan novom popunjavanju, naročito na njenim desnim rubovima
Slavlje u Egiptu
Pedeset sudbonosnih reči
Zapadni novinari, koji ne znaju da se na egipatskom selu još uvek koristi vretenasta sprava za navodnjavanje koju je konstruisao Arhimed, "znali" su od prve da je nepismeni felah (seljak) "demokratski orijentisan" i takav stigao u Kairo da bi demonstrirao sa studentima, lekarima ili inženjerima, a pod parolom "demokratija ili smrt". Nije sve baš tako kako izgleda na televiziji
Ratni zločini
Slučaj alpskog „Škorpiona“
Kako je Milorad Momić, pripadnik zloglasne jedinice, postao Francuz Gi Monije
Prevrat u Tunisu
Strah od zarazne neposlušnosti
Unutrašnjost zemlje, grad Sidi Buzeid, jutro 17. decembra, kao i svako zimsko jutro, toplo i sunčano. Pred svojom kućom dvadesetšestogodišnji piljar sa univerzitetskom diplomom Mohamed Bozizi sprema svoj "dućan" na dva točka, da krene na posao. Zaustavlja ga policijski džip, policajci mu uništavaju kolica. Mohamed ide po kantu benzina, polije se i zapali na gradskom trgu. Tako je sve počelo
Izložba – »Iza gvozdene zavese«, poljska i sovjetska umetnost 1945–1989.
Lica i naličja
Da bi što plastičnije prikazali šta se i kako dešavalo u sovjetskoj i poljskoj umetnosti od kraja Drugog svetskog rata do pada Berlinskog zida, kustosi izložbe su radove svrstali u celine, naporedo postavivši artefakte oficijelne državne umetnosti i one nastale unutar nezavisne umetničke scene
Tribina »Ko šiša mlade« – 3. deo
Maja Uzelac, rediteljka:Tužna grupa
Naša takozvana kulturna elita, ako imamo tako nešto u ovom trenutku, mogla bi da se formira iz redova sadašnjih klinaca. Mada, oni su jedna užasno tužna grupa, da tako kažem, bukvalno su skup individua kojih uopšte nije malo, ali koji apsolutno nemaju oko čega da se organizuju ni u kakvom društvu, koje bi onda bilo nekakav značajan društveni faktor