Najnovijom najavom da će s jeseni 2018. godine krenuti izgradnja nacionalnog stadiona predsednik Srbije uzbudio je javnost koja se još oporavlja od Svetskog prvenstva u Rusiji. Najava po sebi ne košta ništa i nije izrečena prvi put, pitanje je da li ima i nečega stvarnog u priči o investiciji od 250 miliona evra, najmanje
O železničkim stanicama u Baču, Novom Sadu, Sremskim Karlovcima, Petrovaradinu i Beogradu, o tome kako bi Srbija mogla da izgleda da nismo dopustili potpunu devastaciju železničke infrastrukture i kakve sve to ima veze sa velikim Dženeral motors korupcionaškim skandalom u SAD pre 60 godina
"Drugi svetski rat i godine odmah posle njega ostavili su traga na istočnoj i jugoistočnoj Evropi, između ostalog, tako što je raznoliko stanovništvo ovih predela donekle ‘pojednostavljeno’, jer su neke grupe uništene ili raseljene. Tokom rata, to se desilo pogotovo kroz masovno ubistvo Jevreja, kao i opšte nasilje počinjeno u Poljskoj, Sovjetskom Savezu i Jugoslaviji. Posle rata, izgon, bekstvo ili poluprinudna emigracija osoba nemačkog porekla, kao grupa povezanih sa nacističkim režimom bez obzira na pojedinačna dela i nedela, uklonili su Nemce i njihovo kulturno nasleđe iz nacionalnih priča o tome ‘ko smo mi i naša zemlja’. Iako nisu svi Nemci bili samoproklamovani nacisti, dovoljno njih se ponašalo kao nacisti da je njihova kolaboracija osudila celu nacionalnu grupu u očima njihovih suseda i žrtava"
U pretpolitički postavljenoj zajednici, Đukanović se pozicionirao kao jedini stvarno politički faktor; sličnosti s Vučićem nama ni u naznakama
"Ono zbog čega se mi bunimo je sledeće: došao je neko ko radi, u suštini, istu stvar kao i mi, i vi to hoćete da subvencionišete. Umesto da subvencionišete srpske proizvode u Srbiji koji bi mogli da imaju nesrazmeran prihod u odnosu na troškove, vi ste odlučili da efektivno subvencionišete proizvode tuđe države"
Srbija kao da živi u postistorijskom i postpolitičkom mehuru, kao da je ostvarena banalna i slinava kafanska utopija o "srpskoj slozi"
Ja se osećam Bečkerečaninom, razumem da se generacije rođene u Zrenjaninu osećaju Zrenjanincima, ali ne prihvatam nakaradnu antikomunističku argumentaciju da se grad preimenuje u Petrovgrad. Tako se u čitavoj svojoj, najmanje sedam vekova dugoj istoriji, zvao samo šest godina
Kritika zloupotreba i bahatosti bila je samo deo priče. Program Radio-televizije Vojvodine bila je otvorena tribina na kojoj se govorilo o temama za koje na drugim televizijama nije bilo mesta. Bilo je jasno da to neće potrajati
Novi Sad je dobio prestižnu titulu Evropske prestonice kulture za 2021. Hoće li, u ovoj konstelaciji, moći da tu lepu formu ispuni sadržajem od kojeg se nećemo crveneti
Alternativni centri kulture nastali na napuštenim prostorima, postaju sve češća pojava na ovdašnjoj umetničkoj sceni
Hapšenjem novinara Dejana Anđusa, njegovom tabloidnom interpretacijom i zloupotrebom, počeo je oštar obračun unutar grupacije koja je u velikoj meri pomogla SNS-u da dođe na vlast. Ko je verovao da je prijateljstvo sa Aleksandrom Vučićem garant za poslove u Srbiji, sada mora da se zapita šta će mu se dogoditi ako kao Anđus krenu da javno govore o lošim stranama Vučićeve vladavine
Kako centralizacija urušava osnovne demokratske procese i kako se prelama u sferi kulture, medija, politike, ekonomije Vojvodine, neka su od pitanja na koja su svoje odgovore dali istaknuti intelektualci
Zašto Vučić organizuje prijem u Palati Srbija 23. juna kad je već inaugurisan 31. maja? Zašto uvodi nove prakse u politički život i time samo obesmišljava institucije sistema? Zbog čega uporno insistira na svojoj posebnosti u odnosu na prethodnike? Odgovor na sva ova pitanja je – može mu se
Vojvodina, kao izazov, bila je glavna tema ovogodišnjeg skupa intelektualaca raznih profesionalnih usmerenja neformalne forumske institucije nazvane Salon, tema kojoj se pristupilo pre svega na stručan i konstruktivan način. U širokom korpusu pitanja razmatrano je, između ostalog, šta je Vojvodina danas, šta čini njen identitet, šta određuje autonomiju pojedinca, šta daje sposobnost zajednici da ima svoju autonomiju
Ko god iole prati i razume se u fudbal mogao je u prošlu nedelju da posumnja da je Crvena zvezda potpomognuta sudijama uspela da pobedi Vojvodinu i tako ostane u trci za titulu. Međutim, slabo da to ikoga više zanima
"Mislim da nikada država nije bila u čvršćem zagrljaju sa organizovanim kriminalom, pogotovu u nekim delovima Srbije, recimo u Vojvodini ili na severu Kosova. Ne možete više imati iole ozbiljnu preduzetničku aktivnost, a da za to niste dobili zeleno svetlo ili praktično platili reket određenim ljudima, koji su teritorijalno raspoređeni, i od kojih je značajan broj u direktnoj sferi uticaja Andreja Vučića, brata premijera. On je, naravno, najmoćniji od njih, ali postoje i drugi. Jedan je Nikola Petrović, isto tako blizak saradnik i kum premijera, a treći je Beba Popović, koji u medijskom prostoru danas u Srbiji vedri i oblači"
Postoji atmosfera u kojoj se priča o pritiscima i o kupovini glasova naširoko. Kad kažem naširoko, mislim bukvalno na celu teritoriju. Nema opštine u kojoj nismo bili, a da nismo slušali o istim ili sličnim mehanizmima koji se koriste za prikupljanje podrške i za sigurne glasove. U ovom trenutku govorimo o atmosferi u kojoj ljudi nisu spremni da govore o svom političkom mišljenju, makar ne javno, jer se plaše na koji način to može da utiče na njih ili na nekog u njihovom okruženju. Svakako da i sam način tretiranja kandidata koji nisu bliski vlasti doprinosi takvoj atmosferi straha. A sama okolnost da ne smete da kažete da ćete da glasate za određenog kandidata govori o atmosferi pritiska koja je našim pozitivnim pravom zabranjena
Srpski pokret obnove (SPO) saopštava da je to objava "srpsko-srpskog rata", da je šef države "ne skrivajući mržnju i spremnost na zlo, nedopustivo vređao i klevetao demokratsku opoziciju i njene pristalice"
"U slučajevima zloupotrebe vatrenog oružja u porodici, muškarci su bili počinioci 32 puta češće nego žene, i to se uglavnom završava smrtnim ishodom"
Da je ovo normalna država, s normalnom političkom scenom i društvenim okruženjem, Marijan Rističević bi mirno orao svoje njive i zabavljao komšiluk. Ovako, njemu je uspelo da bez ikakvog znanog političkog programa, bez ikakve znane političke ideje – samo na bezobrazluku, primitivizmu i zabavljačkom elementu – izgradi političku karijeru i sebi obezbedi više nego pristojnu mesečnu apanažu
Odnos Viktora Orbana prema Mađarskoj revoluciji 1956. godine mnogo govori o današnjoj mađarskoj vlasti
Šta šume znače za ljudsko društvo, kakvo je stanje šuma u Srbiji, kako se do takvog stanja došlo i koji su planovi za budućnost
Šta su Srbija i Vojvodina naučile iz iskustva devedesetih godina prošlog veka i kako se nose sa posledicama tog iskustva
