Socijalističko-radikalska vlast ponašala se prema državnoj blagajni kao prema "alajbegovoj slami": kad im je zafalilo za odela, mobilne telefone, hranu, sapune i knjige uzimali su i nemilice trošili
"Svi potezi Đinđića i Koštunice u Vojvodini, naizgled međusobno suprotni, imali su zajednički imenitelj – da se spreči autohtono odlučivanje o kadrovskim pitanjima u Vojvodini. Postavljen je aksiom – u Vojvodini ne sme da se odlučuje ni o čemu"
Što se tiče kosovskih Srba, oni nemaju razloga da veruju ičijim lepim obećanjima. Njihova situacija neće se uskoro popraviti i u tom smislu učešće na izborima ne znači im mnogo. Ali, oni znaju da se ni bojkotom ništa neće promeniti
Da su na izborima nastupili zajedno, DSS i DOS ne bi osvojili 260, koliko je prost zbir njihovih rezultata, nego čitavih 386 odborničkih mandata, tvrde u CeSID-u. Socijalisti bi time u opštinama koje predstavljaju njihovo tradicionalno uporište bili "skraćeni" sa 140 na 64 odbornička mandata
"Prinudno odrastanje dece komunizma"; "Vreme" br. 564
Sa oružjem, opremom i dijelom kadra bivše JNA, Krajina i Republika Srpska brzo su zaokružile svoje granice. Međutim, uprkos podršci iz SR Jugoslavije, njihova premoć se u narednim godinama istopila. Slom se dogodio 1995.
"Kada je kralj otišao, s njim je otišao i mir", s nostalgijom se seća jedan Avganistanac koji je kao i milioni njegovih sunarodnika izbeglica u Pakistanu. "U njegovo vreme, ni komarce niko nije ubijao…", dodaje drugi
Stanja šoka; Režija: Egon Savin; Uloge: Predrag Ejdus, Goran Šušljik, Josif Tatić i Radmila Živković
Kakva je to skupština koja traži pare od Tome Nikolića, stanovlasnika razapetog između Kragujevca i Beograda?
Teško da će Srbija baš da pohrli da se vrati u onaj Tunel Strave u kojem će na nju groktati i rigati vatru egzemplari poput onih radikalskih: umesto toga, ide kelner i nosi račun
Ni nevladin sektor nije previše osetljiv na položaj Radija i TV B92. Ili vas ovaj medij nedovoljno prati ili daje prostora i drugoj strani. Osim toga, politički nije jasno s kim je. Da li ga manje voli Koštunica ili Đinđić? A ne možete mu još uvek "nakačiti" radikale ili socijaliste. Mnogo čudan neki medij. Zašto se ne odluči? Ne može to tako
Da li je Đinđić na putu da prihvati Čanka makar kao lošeg saveznika i kakva je uloga mađarskih partija u tome
Kome je moglo da padne na pamet bacanje hladnjače u Dunav, i to tako da ona gotovo odmah ispliva? Na isti način isplivala je i hladnjača u Perućcu. Verovatno je neko rekao: "Nećemo više to, videli smo da ne ide", pa je onda odlučeno da se zakopavaju. Onaj ko bi mogao da odgovori zašto je to tako nije nam dostupan. General Đorđević je ključ cele priče
"Vreme" analizira doslednost države u naplati poreza, intervjuiše Aleksandra Radovića, šefa Komisije za ispitivanje zloupotreba u privredi, psihološki portretiše novobogataški sloj i podseća na "mrtve duše" akcionarske u aferi "Dijamant"
U organizaciji fondacije "Fridrih Ebert" i nedeljnika "Vreme" u subotu 13. oktobra u Studentskom kulturnom centru organizovana je četvrta u seriji ovogodišnjih tribina pod zajedničkim nazivom "Vreme izazova", posvećena odnosima u jugoslovenskoj federaciji. (Prve tri tribine bavile su se mogućnošću civilne kontrole nad policijom, privatizacijom i reformom osnovnog školstva). Učesnici tribine bili su Slobodan Samardžić, savetnik za unutrašnju politiku predsednika SR Jugoslavije Vojislava Koštunice, Zoran Žižić, potpredsednik Socijalističke narodne partije Crne Gore, Zoran Lutovac, saradnik Instituta društvenih nauka i koordinator Fondacije "Fridrih Ebert", Slavko Perović, portparol Liberalnog saveza Crne Gore i Igor Lukšić, portparol Demokratske partije socijalista. Tribinu je vodio Dragoljub Žarković, glavni urednik "Vremena". "Vreme" prenosi delove izlaganja i diskusije učesnika tribine.
Početkom novembra 1991. vukovarska tragedija je dosegla finale. Tone granata iz topova, minobacača i višecijevnih raketnih bacača zasipale su grad – prema nekim procjenama, JNA je na Vukovar ispalila svoju dvogodišnju zalihu artiljerijske municije
U poslednjih deset godina odvikli smo se od toga da viđanmo turiste na beogradskim ulicama. Ako je neko nešto fotografisao, bili su to foto reporteri, mahom strani, snimajući upravo ono što bismo mi želeli da sakrijemo. Za godinu dana od početka otvaranja Jugoslavije prema svetu malo šta se kada je reč o razvoju turizma promenilo, ali prvo pitanje koje se nameće jeste imamo li gde da smestimo one koji bi možda da posete Beograd
