Istraživanje – Srpska industrija

21.јул 2010. Aleksandra Đurišić, Sanja Jovanović, Ivana Veljin, Mirko RudićKoordinator istraživanja: Aleksandar Ćirić

Proizvodnja ničega ili skoro tako

Proizvodnja još nije dostigla ni polovinu one iz 1989. Srbija proizvodi malo finalnih i proizvoda viših tehnologija, uvoz industrijskih proizvoda je dva i po puta veći od njihovog izvoza. Privreda i industrija, onoliko koliko još uopšte postoje, preživele su raspad Jugoslavije, ratna razaranja i NATO bombardovanje, političke manipulacije starog i novog režima, privatizaciju kakva god ona bila i, kažu, čak i tekuću ekonomsku krizu koja je celom svetu uterala strah u kosti. Ukratko, srpskoj industriji nema se na čemu zavideti

Lisica i ždral

21.јул 2010. Ljubomir Živkov

Mali letnji zakonik

Volim da smišljam zakone pa bili ovi i samo gradskog ranga, mada bi evo ovaj o tablama mogao da bude baš i savezni

Lični stav – Nemoć građanina

21.јул 2010. Filip Golubović

Klizište u Beogradu

Štablije upućuju na Zemljištare, ovi na Saobraćajce, zamenici obećavaju imenovanje komunalnog gradskog mađioničara, pa sve ukrug. Oni koji su se i odazivali na pozive sada ne znaju gde je predmet, spuštaju slušalice, izmišljaju imovinske probleme, te krivicu vlasnika srušenih kuća i prioritet države koja ima pametnija posla

Ljudi koji odlučuju

21.јул 2010. Ivana Milanović Hrašovec

Ko su sudije Međunarodnog suda pravde

Bar trećinu sudija sadašnjeg sastava čine profesori, a ostalo su karijerne diplomate. No, iako u manjini, profesori sudu daju naročitu intelektualnu težinu, pa su i uticajniji. Profesori tako mogu težiti da šire, fundamentalnije objasne problematiku predmeta nego što se to od suda uopšte zahteva i nastojati da svojom odlukom uspostave nekakav princip za budućnost, dok diplomate mogu pre svega biti vođene idejom brzog i praktičnog razrešenja problema, pa kao konzervativniji mogu biti skloni užem tumačenju problema

Infrastruktura

21.јул 2010. Zoran Majdin

Kineski most i turski autoput

Zajednički imenitelj za ova dva značajna infrastrukturna projekta je da su dogovoreni na najvišem političkom nivou, da nije raspisan tender, da (još) nije kompletirana tehnička dokumentacija, da oba treba da budu završena do 2014. kao i da ih finansira Eksim banka

Nemačka između svetskih sila

21.јул 2010. Jovan Hiršl

Srebrni ibrik dinastije Tang

Posle puta kancelarke Angele Merkel u Rusiju i Kinu nazire se promena odnosa u svetu. SAD za Nemačku jeste i ostaje najvažniji politički i vojni saveznik, ali na privrednom planu Amerika je konkurent, tu i tamo, kao u automobilskoj industriji ili poljoprivredi, čak i protivnik. S druge strane, sve moćnije zemlje na istoku, Rusija i Kina, nisu više politički i vojni protivnici ili čak neprijatelji, a u privrednom pogledu postaju najvažniji partneri

Nova Rusija

14.јул 2010. Marko Milovanović

Kalup za mlade lidere

Najočigledniji problem u letnjem kampu Seliger 2010 bila su pravila koja su bila jednaka kako za Ruse tako i za strance. Svi su bili primorani da se bude rano, uz zvuke ruske himne, koja je puštana preko razglasa. Potom bi usledio jutarnji sastanak koji počinje pop muzikom sa patriotskim i provladinim prizvukom, nakon čega se trči i rade vežbe. Svi moraju da budu tačni u minut, inače dobijaju nekakvu bušotinu u bedževima koji se nose oko vrata, što predstavlja neku vrstu kazne. Nakon velikog broja žalbi stranih učesnika organizatorima foruma, gostima iz inostranstva bilo je tolerisano nepoštovanje pravila vezanih za fizičke aktivnosti

Gde su danas – Lideri Narodnog pokreta Otpor

14.јул 2010. Jovana Gligorijević

Dnevnik jedne mladosti

Otpor kao glavna perjanica i simbol borbe protiv Miloševića pretvorio se u rasadnik mladih kadrova i državnih funkcionera. Deset godina nakon pada Miloševića, nije loše podsetiti se gde su i šta danas rade oni koji su tih dana smatrani uzdanicama i reprezentima svetle budućnosti koja stiže u Srbiju čim padne Sloba

Rodonačelnici tabloidne štampe – Pera Todorović (1852–1907)

14.јул 2010. Dimitrije Boarov

Legenda našeg modernog žurnalizma

Bez obzira na to što su ga na burnom životnom putu neprestano pratile kontroverze, Pera Todorović je postao legendarni lik modernog srpskog žurnalizma baš zato što je imao lucidnost i inteligenciju da ostane nezavisna ličnost čak i kada je bio u službi drugih, jer je zapravo uvek pisao u javnom interesu

Intervju – Bojan Dimitrijević, istoričar, Institut za noviju istoriju Srbije

14.јул 2010. Jovana Gligorijević

Frustracija kao prelomna tačka

Analize koje je uradila CIA 2003. pokazale su da su vazdušni udari snaga NATO-a bili značajni za slabljenje moći Republike Srpske, ali da su pre svega zajednička ofanziva muslimansko-hrvatskih snaga i politički pritisak međunarodne zajednice uticali da se rat završi. Ali, to je naknadno mišljenje. Tokom 1995. i početkom 1996. bilo je uvreženo mišljenje da su Amerikanci, a onda i NATO, svojim vazdušnim udarima, najviše doprineli brzom kraju rata

Srbija i NATO (4)

14.јул 2010. Filip Švarm

Ratno krštenje u Bosni i Hercegovini

Kada je 28. avgusta 1995. od minobacačke granate na sarajevskoj pijaci Markale poginulo trideset osam osoba, a devedeset ranjeno, NATO je započeo široko bombardovanje položaja Vojske Republike Srpske. Ova operacija, nazvana "Razborita prisila", trajala je od 30. avgusta do 21. septembra 1995. NATO je u okviru nje izveo preko tri hiljade borbenih letova, a VRS je iznad Pala oborila francuski "miraž 2000K" i zarobila dva pilota

Velika Britanija

07.јул 2010. Marko Milovanović

Budžet ljulja vladu

Od januara sledeće godine porez na dodatu vrednost biće povećan sa 17,5 na 20 odsto. Opozicija upozorava da će rigorozne mere štednje dovesti do gubitka hiljada radnih mesta

Pravosuđe

07.јул 2010. Tatjana Tagirov

Pitanja poreskih obveznika

Nakon što su se napokon sastali Ministarstvo pravde i Društvo sudija Srbije, došlo se do ideje da će država sudijama koji su se zbog nereizbora prošlogodišnjeg žalili, produžiti još neko vreme plaćanje doprinosa zdravstvenog i penzionog. Od ovih silnih ustavnih žalitelja neki će odustati (neki su već našli nov posao), neki će ostati istrajni do kraja i čekati konačnu odluku Ustavnog suda, neki će se snaći na deseti način i reći da pravne države u Srbiji nema

Srbija i EU

07.јул 2010. Dejan Anastasijević

Šta bi s entuzijazmom

Ko se od koga umorio: EU od Srbije ili Srbija od EU? Ni njima ni nama više se ne žuri, svi imamo svoje brige. Možda je ova apatija, paradoksalno, najbolji dokaz da smo konačno postali deo EU. Ako nikako drugačije, onda bar psihološki