Obesmišljavanjem reči "solidarnost" i "odgovornost" krivica za zdravstvenu i društvenu krizu i teret upravljanja njenim posledicama prebacuju se sa države i javnih institucija na pojedinca, sa ciljem da se građani međusobno zavade i društvo dodatno podeli
Tito nikada nije ishitreno donosio odluke. Uvek bi prvo saslušao šta drugi imaju da kažu, ne bi ih prekidao, ne bi se mešao u raspravu, ali kada bi izrekao svoj sud, to je bilo neupitno i konačno. Smatrao je da ne treba previše često da drži govore kako ne bi dosadio ljudima, stručne poslove je delegirao, na pamet mu nije padalo da se meša u sve i svašta, njegova prirodna harizma i autoritet bili su toliki da nije imao nikakvu potrebu da se bilo kome dokazuje
Nije važno ko će i da li će gledati koju emisiju, kojoj će grupi sagovornika verovati, s kojom će se grupom složiti. Važno je da se na primeru ova dva ostvarenja, koliko god različita bila, jasno vidi kako ovde nikakvog dijaloga više nema i kako on nije ni moguć
Ostaje nejasno na šta je predsednik države mislio kada je svoje sagovornike obavestio da će tokom novembra posetiti El Dorado u opštini Babušnica, osim ako mu namera nije da preseče crvenu traku
"Srbijanka Turajlić je, recimo, bila jedna od dva najeksponiranija zagovarača ‘belih listića’, a sada je, koliko sam razumeo, protiv bojkota. Slično je i sa Sergejem Trifunovićem. Nije ni pristojno praviti poređenje između ‘belih listića’ i onih koji danas pozivaju na bojkot. Za vreme kampanje ‘belih listića’ bilo je jasno da će ona, ako uspe, dovesti do promene vlasti. Danas je, kada govorimo o izborima, apsolutno jasno da izlazak opozicije na izbore ne može ugroziti SNS. Mi nismo ni demokratsko, ni slobodno društvo, jer je vlast nesmenjiva. U tome je problem. Povlačiti paralelu između ‘belih listića’ i bojkota je nekorektno. To je manipulacija koja u konačnici odgovara samo režimu"
"Najveća kontroverza nastaje na liniji nejasnog odnosa država–umetnica, i u vezi sa razaznavanjem motiva za, kako kruži priča, izdvajanje velike količine novca za već isproduciran projekat i izvanserijski honorar, koji ukazuje na kapitalistički patriotizam"
Siriza Aleksisa Ciprasa je doduše izgubila izbore, ali je zadržala svoju snagu. Sa snažnom levom opozicijom povezanom sa sindikatima, konzervativnoj vladi Kirijakosa Micotakisa neće biti lako da sprovede neoliberalne reforme koje najavljuje
Ovaj narod niko nije pitao da li želi kontinuitet sa SFRJ. Možda narod želi potpuno drugu državu koja bi se zvala Srbija i Crna Gora i koja ne bi nastavljala tragične zablude prethodne države
"Svi moramo da shvatimo da ovo nisu demonstracije u Danskoj protiv povećanja zagađenja vazduha na ulicama Kopenhagena. Ovo su demonstracije protiv vlasti koja ima ozbiljne obrise fašizma i koja je spremna na sve. Da li treba da se svi potrudimo da sprečimo ko zna kakve pojedince da iskoriste šetnju za pokazivanje nasilja prema onima koji su drugačiji? Apsolutno da. Ali nemojte da tema postanu takvi događaji, a ne to što su desetine i desetine hiljada ljudi u zavejanom gradu došli da protestuju protiv režima Aleksandra Vučića. Što su pokazali da se ne plaše. I da su shvatili da smo u ovoj borbi svi koji demokratski i slobodnoumno razmišljamo na istoj strani"
Oko sedamdeset odsto Evropljana se danas izjašnjava kao hrišćani. Ali da li je, uprkos tome, Evropa zaista hrišćanska
U neprestanoj borbi za egzistenciju ili pravdu zaboravimo ili nemamo strpljenja da zastanemo i pogledamo prirodu i ogledamo se u njoj. Podsetila me je na to pesma Bertolda Brehta "Rođenim posle nas" koju sam nedavno ponovo pročitao. Ne radi se tu samo o prirodi, već o svemu onome što propuštamo, a što je možda vrednije od onoga što činimo, na šta smo prinuđeni ili mislimo da moramo da uradimo. Iz vizure mojih devedeset godina to postaje bolno jasno
Albanci ozbiljno rade na jačanju državnosti Kosova tako što angažuju najbolje eksperte koje imaju ili daju novac za međunarodne stručnjake koji im pomažu u tome. S druge strane, mi nemamo ništa. Kapacitet ljudi koji rade sa srpske strane niti je homogen niti je elitni, niko i ništa ne može da se vidi, sem Vučića. Vučić i ništa. Ne može tako da se vodi država, on tako misli sebe da učvršćuje da vekuje. Ne shvata da sebe dovodi u poziciju potpune odgovornosti i slamanja. Nije što će on da padne, nego što će na taj način čitav sistem da se uruši
Velika izložba u Akvileji o carstvu čiji smo deo bili početkom nove ere, priča o kulturnim i civilizacijskim vrednostima koje se nalaze na teritoriji Srbije, bivše Gornje Mezije
Vladajuća većina podgreva i dosoljava buku i bes u skupštini i može to da tera do kraja – dok se narodu ne ogadi, a podnošenje ostavke vlade i raspisivanje izbora bilo bi pravdano nemogućnošću donošenja zakona i kočenjem reformskih akcija
Potpirujući strah od migranata i promovišući sebe kao vernog čuvara Austrije koji će da zaustavi njihovu najezdu, Sebastijan Kurc je desnicu pretekao zdesna i doneo pobedu demohrišćanskoj Narodnoj partiji. Koalicionog partnera najpre će da traži u ultradesnoj Slobodarskoj partiji, koja tvrdi da je svakako "pobedila njihova ideologija"
Narodni muzej, Muzej grada Beograda i Muzej primenjene umetnosti izložbama iz svojih kolekcija obeležavaju dva veka od rođenja Anastasa Jovanovića
"Gore je nego devedesetih. Tada je postojao konsenzus o neprijatelju, o mračnoj sili koja nas gura u rat. Misleći ljudi su shvatali o čemu se radi. A sada, u potpunoj bedi (ne mislim samo na siromaštvo), taj broj ljudi se smanjio, većina je pobegla, a ovi koji su ostali dva puta su zaključali vrata svojih stanova i čekaju. Šta? Da neko drugi popravi njihov život? To se neće dogoditi"
"Nikada, ni na ulici, ni u kavani nisam ga video sama, nego uvek u društvu većeg ili manjeg broja oficira koji su izgledali kao njegova pratnja", piše Slobodan Jovanović o svom savremeniku i poznaniku Dragutinu Dimitrijeviću Apisu. "Gledan tako među svojim ljudima, on je ne samo svojim fizičkim izgledom nego celim svojim držanjem činio utisak jednog kolovođe." Zaista – ko je bio taj pukovnik od koga su zazirali prinčevi i kraljevi, ministri i generali i kako ga je na gubilište poslao onaj koji mu je dugovao krunu? I zašto
"Severom Kosova upravljaju grupe ljudi koje neki nazivaju aktivistima SNS-a, ali je u stvari reč o kriminalcima. Oni su instruisani da zastrašuju svakog onog za koga se oceni da smetaju Vučiću ili njegovoj stranci. I ne rade samo to, nego upravljaju životima ljudi u sve četiri opštine na severu Kosova. Od njih zavisi ko će dobiti posao, stan, ko će dobiti ugovor na tenderu"
"Srbiju vidim kao zemlju pristojnog života i slobodnih ljudi, u kojoj se znaju pravila i ona važe za sve. U kojoj se kaže "hvala", "izvinite" i ustaje da stariji sedne, gde se leči uz knjižicu, a ne mito, i zapošljava uz zasluženu diplomu, a ne stranačku knjižicu. I kojoj se plaća porez, a ne reket; u kojoj se političke ideje nadmeću u parlamentu, a ne u tabloidnom blatu. U kojoj deci ne kupujemo karte u jednom pravcu i ne stidimo se prljavih ulica, polupanih izloga i izanđalih liftova kad nam dolaze gosti. U kojoj njive pripadaju seljacima, a ne strancima. Vidim nas kao svoje na svome, bez grča na licu i šaputanja za stolom. Bez straha. Vidim kako se ne stidimo državnih funkcionera"
Iako je 16. januara ove godine u Prvi osnovni sud stigla tužba protiv Narodnog pozorišta zato što je nezakonito raspisalo najnoviji konkurs za upravnika, Upravni odbor tužene kuće objavio je ovog ponedeljka, i Ministarstvu kulture i informisanja dostavio, listu sa četiri kandidata za novog upravnika. Time je prećutno potvrđeno da je izbor upravnika Narodnog pozorišta prestao da bude prevashodno tema kulture ove države
Jednom smrkne, drugom osvane: to je ono što se sada događa s rešenjima stambenog pitanja ljudi koji su ceo život odvajali od svojih plata za stambeni fond, a na kraju su ostali golje, bez stana i bez para
Glavni urednik uglednih prestoničkih novine uplašio se moći Kabineta – bože, kakva li je to aždaja – i obrukao i sebe i novine koje predstavlja i profesiju kojom se bavimo
Zašto se Vučić toliko bavi Demokratskom strankom i Demokratskom strankom Srbije? Zato što su to dve političke opcije koje su četvrt veka bile simbol neke normalnosti i građanske pristojnosti. Kad satrete kakvu-takvu normalnost, onda više ništa nije nenormalno i nemoralno. A na sceni vam ostaju samo bivši radikali, bivši julovci, SPS-ovci – i radikali
Povodom "curenja" podataka o donacijama Fondacije za otvoreno društvo u Srbiji i stalnog prozivanja medija i nevladinih organizacija zbog korišćenja sredstava iz tzv. zapadnih izvora, istražujemo koliko država dobija strane pomoći, i to baš – sa Zapada
U našem društvu je prisutno totalno prilagođavanje koje uništava pojedince, uništava ljude. Ali i totalno neprilagođavanje vodi u sukobe i u razaranje. Treba nam mera u kojoj se prilagođavanje neće plaćati porobljavanjem. Najveći broj ljudi koji danas učestvuje u toj politici, takozvanoj vladajućoj, meni deluje jako nesrećno. Veliki hidrolog Miladin Pećinar odbio je u Titovo vreme da potpiše projekat za izgradnju Hidroelektrane "Đerdap". Ja ne znam da li bi neko danas smeo da odbije da potpiše nešto
