Slovenac Vouk ne mora da plati novčanu kaznu za prebrzu vožnju, jer je imao pravo da Sveti Kancijan ne prizna za naseljeno mesto, pošto je ime grada na tabli na ulazu bilo ispisano samo na nemačkom, a ne i na slovenačkom jeziku
Briljantan kao vođa otpora, Arafat se pokazao kao loš vladar, vodeći svoj narod u nesreću. Nije uspeo sprečiti palestinsko nasilje protiv Izraela zatvarajući oči pred terorizmom. On je loš pregovarač, upada u zamke. Što je najvažnije, izgubio je kontrolu
Dvanaest priča iz Razgovora s anđelom je dvanaest savršenih novogodišnjih poklona
"Ovde su ideja i priča nacionalizma preletale iz jednog režima u drugi i sad se prave lude, to jest demokratske"
Približavanje početka suđenja bivšem predsedniku SRJ Slobodanu Miloševiću u Hagu i sastavljanje liste svedoka koji bi mogli da se pojave u ovom procesu aktuelizuje donekle podsećanje na sve one koji su godinama u ime međunarodne zajednice defilovali ratom zahvaćenim prostorima nekadašnje Jugoslavije. Na njihovom pojavljivanju u sudnici svakako neće previše insistirati glavna haška tužiteljica Karla del Ponte. To bi, međutim, mogao da učini sam Slobodan Milošević, pokušavajući da dokaže kako u onom što je činio tokom ratova u Hrvatskoj, BiH i na Kosovu nije baš uvek bio potpuno sam i kako je za mnoge poteze koje je povlačio imao, u manjoj ili većoj meri, podršku bar dela međunarodne zajednice
Imenovanje javnosti malo poznatog Nenada Milića dosadašnjeg šefa kabineta premijera Zorana Đinđića, a kako se u policiji nezvanično priča, sa velikim izgledima da se u najskorijoj budućnosti ustoliči za ministra čime bi Demokratska stranka očevidno ojačala uticaj na bez sumnje najvažnije ministarstvo u Srbiji
2001. godine DOS-ova vlast je bila hit u svetu i učinila je značajne pomake – trasirala pravac reformi, donela set novih zakona i sklopila niz povoljnih međunarodnih ugovora, uz posrtanja počela da izgrađuje pravnu državu. Ta vlast prošla je kroz teške odluke i kroz događaje (mi biramo deset karakterističnih, sa veoma dugim repovima) koji su rendgenski osvetljavali i javne vrline i tajne poroke vlasti i, na svoj način, "duh vremena". Pedsednik Koštunica govori o postupanju po božjim i ljudskim zakonima i (22. decembra) o tome da "nijedna vlast nije večita ni od Boga"; a premijer Đinđić i Boga uvršćuje u reformiste pa u Privrednoj komori (22) govori o "fenomenalnom rastu poljoprivrede". Bog se, zaista, malo nasmešio na ojađenu Srbiju, 2000. je bila velika suša, a 2001. je pala "đurđevska kiša koja vredi pola Beča", što je omogućilo rast poljoprivrede za čak 25 odsto što je, opet, doprinelo da, uprkos padu industrijske proizvodnje, privredna aktivnost ipak "pređe nulu". Javnost može da gleda šta rade, a da ne sluša šta pričaju, ili, još bolje, može da pođe od pretpostavke da je sve što političari na vlasti jedni o drugima pričaju – u osnovi tačno.
Sukob Saveznog suda i Narodne banke Jugoslavije otkriva suštinske probleme srpskog društva u tranziciji – korupciju, političko arbitriranje, spregu vlasti i novca, pokušaj restauracije starog modela (i bankarskog) poslovanja, okupljanje antireformskog lobija... Ko je kome nudio pare i šta je radio Velja Ilić
Približili smo se dnu "čarobne kutije za cipele" u kojoj su pisma srpskih književnika Slobodanu Jovanoviću godinama čuvana. Većina tih pisama je ovom prilikom objavljena, osim nekoliko pisama lične prirode. Priređivač je svestan činjenice da bi feljton bio potpuniji da je posedovao i odgovore Slobodana Jovanovića ličnostima koje su mu pisale, ali se ipak nada da je prijateljima pisane reči omogućeno da osete atmosferu jednog vremena i da sagledaju ličnost velikana srpske kulture iz jednog, za njih do sad nepoznatog ugla...
Predsednik SAD poručuje da Rusija više nije "Zla imperija", opasnost preti od "otpadničkih zemalja"
"Nisam imao tremu, niti sam bio uplašen. Želeo sam da vidim kako će se razgovor razvijati. Moja dužnost je bila da se suočim s publikom, da odgovorim na njihova pitanja i na njihovu ljutnju. Drago mi je da sam bio tu. Bio je to trenutak istine"
Iz trezora Muzeja istorije Jugoslavije nestalo je više od stotinu izuzetno vrednih slika, pa su kustosi muzeja došli na originalnu ideju: organizovali su izložbu da bi podsetili javnost da nedostaju neka od najznačajnijih dela, pre svega srpskih umetnika XX veka, ali i stranog starog slikarstva
Muzikant bi dakle bio muzički demagog, onaj koji biračima (biračima muzičkih numera) daje ono što oni žele da čuju, makar to bio najgrđi falš, bofl, kič i švindleraj, samo da bi se domogao njihovog novca, dok bi muzičar bio neko ko se drži nivoa i estetike po cenu da krepa od gladi
Čovek sa najdužim političkim iskustvom i stažom u sadašnjoj vlasti. Večita nada i večiti nosilac svežih vetrova u srpskoj politici. Iako po liku neodoljivo podseća na sredovečne komsomolce sovjetskog tipa, Mihajlović i njegova stranka bili su tokom Miloševićeve epohe oličenje pragmatizma i specifične balkanske modernosti (slogan: "Srbija na Zapadu"). Prvo radno mesto mu je bilo u Službi i kažu da je bio perspektivan DB kadar. Posle tolikih godina vratio se prvoj ljubavi i tako, na neki način, zatvorio životni krug. Idol mu je Prljavi Hari i, bez obzira na to što nema previše sličnosti sa Klintom Istvudom, čini se da ne bi imao ništa protiv tog nadimka. Asocijacije neumoljive čaršije, međutim, otišle su u nešto drugačijem pravcu ("Dule CIA")
"NATO na nas gleda kao na svoju omiljenu nevladinu organizaciju"
Vladajuća većina u Srbiji insistira na tome da se pitanje statusa savezne države, ovako ili onako, razreši do kraja marta, kako bi mogli da budu regulisani važni međunarodni aranžmani. Izgleda da evropsko posredovanje izlazi u susret takvoj dinamici. Tako se hitno otvara ona stara državna jednačina s nekoliko nepoznatih
Istraživanje Transparency Internationala Srbija pokazuje da su sudstvo, tužilaštvo i policija zbog korumpiranosti najveći problemi i da s tog stanovišta predstavljaju prioritet u reformama. S druge strane, najjači stubovi su mediji i javnost zainteresovana za borbu protiv korupcije
Najuspešniji tajni zadatak u dosadašnjoj američkoj kriminalističkoj istoriji: njujorški policajci spektakularno uhapsili 73 člana ozloglašene mafijaške porodice
Niko od ključnih igrača – izraelska vlada, palestinsko rukovodstvo i Bušova administracija – nema jasnu strategiju raspleta sukoba
Grupa novinara beogradskih redakcija boravila je od 3. do 7. decembra u Tirani, u uzvratnoj poseti albanskim kolegama. Beogradski novinari bili su gosti Instituta za medije iz Tirane koji je u saradnji sa beogradskim Medija centrom pre nekoliko nedelja organizovao posetu novinara nezavisnih redakcija iz Tirane. Iako ovo nije bio prvi put da beogradski novinari borave u Tirani od sloma totalitarnog režima u Albaniji, ovo je svakako najveća novinarska razmena u poslednjoj deceniji, ali i u istoriji odnosa dveju zemalja uopšte. Iako je većina kolega iz Beograda iz takozvanih nezavisnih medija, domaćini iz Tirane potrudili su se da se gosti iz Beograda osećaju više kao državna delegacija na najvišem nivou, nego kao deo obične esnafske razmene. Uz sve privilegije koje ovakva poseta sa sobom nosi (među koje, između ostalog, spada i prijem kod ministarke spoljnih poslova Albanije Arte Dade i gradonačelnika Tirane Edija Rame), ovakve posete novinarima otežavaju posao kada žele da prenesu svoje utiske. Bez obzira na bogat program, potpisnica ovih redova ne može da se otme utisku da je bila u prilici tek da zagrebe po albanskoj svakodnevici, a naročito ako se ima u vidu da o susednoj Albaniji znamo manje nego o Avganistanu. Ako želite da se snađete u mračnoj sobi, najbolje je da upalite svetlo. Vaš izveštač, međutim, tokom ovog navrata, imao je samo baterijsku lampu. Zato su redovi koji slede tek zbir nasumičnih utisaka
Da je reč o čitavoj jednoj novoj književnosti postaje jasno čim se pomene barem nekoliko imena – recimo David Albahari, Vladimir Tasić i Nenad Jovanović u Kanadi, Toma Longinović, Vladimir Pištalo i David Mladinov u Americi, Nemanja Mitrović i Snežana Bukal u Holandiji, Stevan Tontić i Žarko Radaković u Nemačkoj
Savremena istorija na Balkanu i njen uticaj na Evropu
