Kada je u leto 2000, tokom predizborne kampanje predsednički kandidat Florentino Peres lansirao vest da će – ako bude izabran – dovesti Luisa Figa, mnogi su mislili da je reč o tipičnom predizbornom triku. Za poznavaoce prilika obećanje je izgledalo ili kao laž ili utopija iz više razloga: prvo, Real je u tom času dugovao između 120.000.000 i 150.000.000 dolara (tačna svota nikada nije utvrđena), Figo je bio igrač Barselone, a njegova sloboda, odnosno otkup ugovora (što propisi dozvoljavaju jer se pri sklapanju ugovora istovremeno pogađa i visina klauzule o slobodi), koštala je nekih šezdesetak miliona eura, plus njegova primanja od oko 6.000.000 po sezoni. Malo karikirano, to je izgledalo kao kada bi Vojislav Šešelj građanima Srbije obećao da će, ako ga izaberu za predsednika, SRJ za godinu dana ući u Evropsku uniju… Međutim, u svetu biznisa, a ovde je reč više o tome nego o sportu, čuda su moguća. Sposobni biznismen, jedan od vodećih ljudi u konstruktorskoj industriji Španije, ne tako davno menadžer godine u svom sektoru, imao je jasnu ideju kako reanimirati „pacijenta na umoru“, vratiti mu posrnulo (finansijsko) zdravlje i sjaj najpoznatijeg i najslavnijeg kluba na svetu. Procenjuje se da za Real Madrid navija najmanje 100.000.000 ljudi širom sveta ili da bar simpatiše ovaj klub, ali veliko ime, tradicija i titule iz prošlosti bile su pod hipotekom dugova koje su od početka osamdesetih godina prošlog veka nagomilala dva prethodna predsednika Ramon Mendoza i Lorenco Sans.
PREDSEDNIKOV HET–TRIK: Pošto je u leto 2000. ubedljivo potukao protiv-kandidata Lorenca Sansa koji se preračunao sazvavši prevremene izbore (nije jedini…) jer je računao na efekat osme titule prvaka Evrope osvojene u maju 2000. u Parizu protiv Valensije (3:0), očigledno je precenio vrednost tog sportskog trijumfa, a potcenio ideje, planove i program Florentina Peresa. Naravno, Lorenco Sans nije ni sanjao da će Peres iz rukava izvući keca s imenom Luis Figo, ali desilo se baš to. Peres je time postigao višestruki efekat: doveo je u svoj klub veliku zvezdu, a istovremeno glavnom rivalu u zemlji, Barseloni, zadao veliki udarac. Velikim ugledom u poslovnom svetu Peres je lako došao do kredita, isplatio Barseloni 69,7 miliona eura i počeo stvaranje novog velikog Real Madrida koji je već u prvoj sezoni njegovog mandata osvojio titulu prvaka Španije. Idućeg leta, 2001, od Juventusa je za nekih 78, 3 miliona eura otkupio najboljeg igrača sveta: Francuza alžirskog porekla Zinedina Zidana. Veliki majstor već je vratio dobar deo investicije onim fantastičnim volejom u finalu Lige šampiona prošlog maja u Glazgovu gde je Real Madrid sa 2:1 savladao Bajer Leverkuzen i osvojio devetu titulu prvaka Evrope, treću u poslednje četiri godine.
Treću veliku zvezdu Florentino Peres kupio je letos po završetku Mundijala. Iz Intera je doveo Ronalda, igrača koji je sa osam golova bio najbolji strelac šampionata sveta i jedan od najzaslužnijih za petu titulu Brazilaca. Transfer je iznosio „samo“ 48.000.000 eura, uz obavezu Reala da u decembru ili da Argentinca Skolarija ili doplati 10.000.000 eura.
U međuvremenu, odigrao je svoju najjaču kartu: gradskim vlastima Madrida prodao je klupski sportski centar, smešten praktično u srcu grada, nekoliko kilometara od Stadiona „Santjago Bernabeu“. Cena: oko 500.000.000 eura. Dug je vraćen ili pokriven, 90.000.000 eura odmah je izdvojeno za izgradnju novog sportskog centra van grada, koji neće biti tako blizu Stadiona, ali će zato imati sve moguće pogodnosti kada bude završen 2004, a nešto je ostalo i za „tekuće poslovanje“. Iz Barselone su stigle optužbe da se još jednom „pokazalo i dokazalo da je Real Madrid državni klub“ jer bez pomoći političara prodaja atraktivnog terena ne bi bila moguća, ali niko se oko toga nije mnogo uzbuđivao. Sve spada u domaći tradicionalni međunacionalni folklor na relaciji Madrid–Barselona.
KOLEKCIONARI TITULA: U Realu su se tako našli igrači koji su, zajedno s Rivaldom, poslednjih godina obeležili svetsku fudbalsku scenu. Ronaldo je 1996. i 1997. bio najbolji igrač u Fifinoj anketi u kojoj selektori više od 100 zemalja biraju tri najbolja igrača, a taj trofej pripašće mu i ove godine, 18. decembra u Madridu, mada vest još nije zvanično potvrđena. Ronaldo je 1997. osvojio i „Zlatnu loptu“ koju od 1956. dodeljuje „Frans fudbal“, 1998. taj trofej pripao je Zidanu, a 2000. Figu. Zidan je 1998. i 2000. bio najbolji i u Fifinoj anketi, a prošle godine taj trofej pripao je Figu. Dakle, od 10 mogućih trofeja u pet poslednjih godina, trojica igrača koja sada nose dres Reala osvojila su osam! Samo su se umešali Rivaldo i Majkl Oven, osvajači „Zlatne lopte“ 1999, odnosno 2001.
Tri velike pridošle zvezde zatekle su u Realu dvadesetpetogodišnjeg Raula Gonsalesa, najboljeg španskog igrača poslednjih godina, najboljeg strelca i Reala i španske reprezentacije, igrača izuzetne spretnosti i osećanja za gol. Otkad je pre sedam godina, 29.oktobra 1994, sa 17 godina debitovao u meču protiv Saragose u gostima, izrastao je u istinskog asa. U španskoj ligi nanizao je 142 gola s izgledima da dostigne Zaru (252) i Uga Sanceša (234), ma koliko to izgledalo utopistički. U Ligi šampiona već je dao 36 golova, računajući i dva iz tekuće sezone, pri čemu treba znati da Real Madrid u sezoni 1996/1997. nije učestvovao ni u jednom evropskom kupu! Na čelu liste najboljih strelaca Lige šampiona stoji jedna druga Realova legenda, Alfredo di Stefano, danas počasni predsednik kluba, s 49 golova, ali već iduće sezone može biti svrgnut s trona. Na listi najboljih golgetera Reala svih vremena Raul je već na petom mestu, ispred njega su samo Puškaš (156), Ugo Sančes (164), Santiljana (186) i Di Stefano (216). U reprezentaciji deli prvo mesto s klupskim drugom Fernandom Ierom, obojica su dala po 29 golova, ali Ijero se povukao iz reprezentacije i samo je pitanje dana kada će Raul biti sam na čelu.
S medijske tačke gledišta, Real Madrid je u najpovoljnijoj mogućoj poziciji. S četiri megazvezde, velikim imenom, slavnom prošlošću i svetlom budućnošću na početku 101. godine života (osnovan je 1902, upravo je ove godine obeležio vek postojanja, a kruna proslave biće i utakmica protiv tima sveta 18. decembra na Bernabeu), klub je svakodnevno u centru pažnje sportske (čitaj: fudbalske) javnosti zemlje. Sportski dnevnici iz Madrida posvećuju po sedam-osam stranica Realu svakog dana, oni iz Barselone dve-tri, ako je ikako moguće naglašavajući neku „negativnu“ vest), u blokovima od po petnaestak minuta u informativnim emisijama na televiziji prvi minutu rezervisani su za Real i njegove zvezde, a vest je, bez preterivanja, i ako neko od njih dobije kijavicu…
Što se sportskih rezultata tiče, Real za sada sasvim ne ispunjava očekivanja, ali gura na sva tri fronta s ispravnom filozofijom da se računi svode na kraju. Ušao je u drugu fazu Lige šampiona, probio se u četvrtfinale domaćeg kupa, a u Ligi je na pet bodova od vodećeg Real Sosijedada. U devetom kolu prošle nedelje Real je dobio mali gradski derbi protiv Raja Valjekana u gostima sa 3:2, a strelci su bili Ronaldo, Roberto Karlos i Figo. Na Ronaldovom debiju 10. oktobra protiv Alavesa (5:1) golove su dali Zidan, Figo (2) i Ronaldo (2), sve Realove zvezde.
Peta Realova zvezda je Roberto Karlos, jedini odbrambeni igrač u sazvežđu asova i, po mnogim prognozama, prvi kandidat za ovogodišnju „Zlatnu loptu“ u anketi „Frans fudbala“. On je jedini igrač koji je u 2002. postao prvak Evrope (s Realom) i prvak sveta (s Brazilom), a može postati i klupski prvak sveta ako Real u Interkontinentalnom finalu 3. decembra u Tokiju dobije Olimpiju iz Asunsiona (Paragvaj). „Ako dobijem ‘Zlatnu loptu’, posvetiću je svim odbrambenim igračima sveta koji su u svim anketama neopravdano zapostavljeni“, izjavio je ovih dana večito nasmejani Roberto Karlos. Ovaj dvadesetdevetogodišnji Brazilac igra već sedmu sezonu u Realu, došao je iz Intera gde je proveo sezonu 1995/1996. pošto je prethodno u tri godine s Palmeirasom osvojio dve brazilske lige. Odlikuje ga strahovit šut levom nogom, brzina i prodornost po levoj strani. Procenjuje se da je Roberto Karlos, sa 4,8 miliona eura godišnje, najslabije plaćen od pet Realovih zvezda. Ronaldo ima oko pet i po miliona, Figo, Zidan i Raul po šest ili čak nešto više. U proseku, Real za godišnje plate ove petorice izdvaja oko 30.000.000 eura, od 293.000.000 koliko zvanično iznosi budžet.
Mnogi se pitaju ima li tu ekonomske računice. U celoj Evropi fudbal je u krizi, pre svega zbog kraha mnogih TV stanica koje su se zaletele i dale ogromne pare za sistem pay per wiev koji se na kraju pokazao kao slab posao, ali u Realu se niko ne žali, ili bar to ne čini javno. Predsednik Peres jeste odrešio kesu i za dovođenje zvezda i za njihove plate, ali je takođe promenio sistem koji je postojao u Španiji: igrači ustupaju najveći deo svog „imidž prava“ klubu! To, konkretno, znači da je Luis Figo od svog reklamnog ugovora s portugalskom naftnom kompanijom Galp, teškom blizu 30.000.000 eura, morao klubu da ustupi 60 odsto, a isto je i s ugovorom koji je s firmom Orange potpisao Zidan. Ronaldo je morao da se odrekne visokog procenta iz svojih komercijalnih ugovora s Pirelijem ili Najkijem. Velike pare obrću se prodajom dresova najpopularnijih igrača, ali tu Real ne prolazi najbolje jer je Lorenco Sans potpisao neverovatno loš ugovor s Adidasom, po kome 80 odsto od prodaje ide proizvođaču, a samo 20 procenta klubu. I tako će biti do 2008! Ako se ima u vidu cena od oko 65 eura po komadu i oko 500.000 prodatih dresova s imenom Zidana (za godinu dana!), po 300.000 Figa i Raula i ritma od 2.000 komada dnevno (u septembru i oktobru) u slučaju Ronalda, onda je jasno o kolikim je parama reč.
ULOGA DEL BOSKEA: Drugo najčešće pitanje glasi kako se toliki broj asova međusobno slaže, odnosno ima li zavisti, egoizma, izdvajanja? Za sada, klub uspeva da sasvim kontroliše situaciju, nije poznat nijedan slučaj bilo kakvog ekscesa iako glasine kažu da dolazak Ronalda nije baš usrećio Raula, ne toliko zbog njega samog – jer su njegove pozicije kao jedinog Španca u kvintetu asova enormno jake – koliko zbog njegovog intimnog prijatelja Fernanda Morijentesa koji je dolaskom Brazilca izgubio mesto u timu i čak bio blizu odlaska iz kluba. Raul je odličan s Figom, Figo s Robertom Karlosom i Ronaldom jer govore istim jezikom, portugalski,, Zidana uvažavaju svi jer je ozbiljan, skroman porodični čovek za koga postoje samo profesionalne obaveze i familija, Ronaldo i Roberto Karlos plene osmehom. Između svih njih stoji jedan ključni čovek: trener Visente del Boske. U novembru 1999. seo je na užarenu klupu kada je klub otpustio Džona Tošaka i još je na njoj. Odlikuje ga izrazita smirenost, ima lice „mumije“ i kad se pobeđuje i kad se gubi, nikad se ne zaleće u izjavama i ocenama, jednostavno ume da bude diskretan, a ipak dovoljno autoritativan. Naravno, ima veliku pomoć sportskog direktora Horhea Valdana i predsednika Peresa koji je ovih dana rekao „da ne može da zamisli Real bez Del Boskea“. Kao čovek iz kuće (Miljan Miljanić mu je bio trener u Realu sredinom sedamdesetih), Del Boske izuzetno dobro poznaje klub iznutra a, pokazalo se, zna i trenerski posao, Real je s njim jednom bio prvak (2000/2001) i dva puta šampion Evrope (2000. i 2002).
Računi, sportski i finansijski, svode se na kraju sezone, ali nema sumnje da je Real Madrid danas ponovo ono što je nekada bio: veliki klub u svakom pogledu. Madridski poznavaoci prilika tvrde da takvu koncentraciju asova Real nije imao od kraja pedesetih godina kada su njegov dres u navalnoj petorci nosili Kopa, Didi, Di Stefano, Puškaš i Hento. Šta će i da li će Real osvojiti na sportskom planu, znaće se u maju ili junu iduće godine, ali ono što se već sada zna jeste da je Real, uz Mančester junajted, najskuplji klub na svetu kada su u pitanju turneje i prijateljske utakmice (kažu da ponude iz nekih azijskih zemalja dostižu i pola miliona dolara po meču), a izuzetnu popularnost širom sveta klub namerava da iskoristi za otvaranje butika na mnogim punktovima planete.
Real Madrid je, ukratko, marka koja ne zastareva.
