Uroš Komlenović (1964–2002) kasno je ušao u novinarstvo a prerano iz njega otišao. Od 1991, kada je počeo da piše u NIN-u, sve do preranog kraja nije prestao da vodi trku sa događajima, novinskim rokovima i anđelom smrti koji ga je sve više sustizao
Miloševićev pokušaj da sačuva svoju suprugu od pretnji istragom i njegova poruka – pitajte mene, ja sam bio vlast, a ne ona – svakako zvuči prilično brižno i zaštitnički (mnogo brižnije nego kada se u istoj sudnici govorilo o zločinima), ali teško da se rimuje sa punom istinom i još teže može da posluži Mirjani Marković kao sasvim pouzdan zaklon
Saradnja među regionima susednih zemalja može znatno doprineti evropskoj integraciji Balkana, ali tek nakon uspešnije stabilizacije unutrašnjih prilika
U evropsku i regionalnu integraciju ne može se ni korak dalje ukoliko mračne senke prošlosti nastave da skrivaju drugi i bolji lik naše zemlje
Ima neka tajna veza između viška "ljubavi" za svoj narod i manjka poznavanja svog jezika: iz nekog razloga, šovinističkoj dreci najlakše se predaje polupismena fukara
Šta god da je ko ranije o Đinđiću mislio, u čoveku raznesenom iz slonovskog kalibra ljudi su nepogrešivo prepoznali svesnu žrtvu
Razoružavši čitavu jednu kriminalnu brigadu, bez žrtava i incidenata, policija je u situaciji da očisti fioke i da sve prebaci na druge, a naročito na sudove, opoziciju i medije uhvaćene u mrežu tržišne utakmice i prljavog novca, te da sa vladajućom garniturom izgradi novi savez nedodirljivih
Ko god ovih dana isleđuje Jovicu Stanišića i Frenkija Simatovića ima pred sobom nezahvalan posao
Ubistvom Zorana Đinđića oživela je već davno zaboravljena institucija knjige žalosti. Ispred Vlade Srbije, ispred sedišta Demokratske stranke, u ambasadama, na mnogo mesta na internetu,...išlo se od zahvalnosti, preko izraza očaja do tvrdnji o nastavku započetog
"Neophodno je preispitati evropsku politiku prema Srbiji" i "treba pokazati viši stepen razumevanja za prilike u njoj", poruke su čelnika briselske diplomatije Havijera Solane i Krisa Patena
Među onima koji su označeni kao naručioci ubistva Zorana Đinđića svakako ima i ljudi koji su okrvavili ruke tokom minulih ratnih godina, zatim za potrebe bivšeg režima ubijali političke protivnike i "po kući", i na kraju se vratili svojim redovnim mafijaškim poslovima, pričajući uzgred o patriotizmu, s ambicijom da se sačuvaju i od odlaska u Hag i od domaćih zatvora. Ili s ambicijom da u haosu koji bi nastao ponovo postanu instrument neke nove vlasti
