O antiruskoj histeriji, zabrani razgovora, tj. zatvaranju evropskog neba za Lavrova, o zapadnim medijima koji lažu i ambasadorima od čijih mu se izjava prevrće utroba, o „tutorsko-naredbodavnom“ tonu premijera Hrvatske, o organizovanoj hajci na malu Srbiju koja nikome ništa nije skrivila, o strašnoj zimi koja dolazi i svom lošem osećaju. Srpsku opoziciju nije, začudo, ni spomenuo
“Vučić će sam sebi stvoriti opoziciju, možda snažniju nego što ju je ikada imao. Ona će verovatno biti podržana i spolja, od Rusije. Rusija nije popularna ni prisutna u medijima i na društvenoj i političkoj sceni samo posredno, nego i neposredno. Na drugoj strani, čitavo desetljeće su razarane institucije liberalno-demokratske orijentacije, a tzv. Druga Srbija je pomerena na margine. Stoga ne treba da čudi što danas nema jake zapadne opozicije i što je opozicija veoma nejedinstvena po pitanju odnosa prema Zapadu i Rusiji. Paradoks je da će u toj situaciji mnogi na Zapadu tražiti od Vučića, kojeg su dosad kritizirali zbog vladanja čvrstom rukom, da se obračuna još žešće sa proruskom opozicijom nego što se obračunavao sa prozapadnom. Neće im više smetati neki porast autoritarnosti ili ignorisanje ‘narodne volje’”
"Posle oslobođenja Užica, na samom kraju Drugog svetskog rata, na Žitnoj pijaci – sad je to Trg partizana – održavao se miting. Sećam se da je na krovu pijačne vage, na kojoj su nastupali učesnici i govornici, profesor muzike Dragoljub Jovašević pevao: ‘Granuo je, evo, već i Prvi maj / Rusi u Berlinu sada piju čaj.’ Ja sam na tom mitingu, kao učenik trećeg razreda osnovne, recitovao neku satiričnu pesmu o okupiranom Beogradu. Zaboravio sam, davno, i tu pesmu, i ko je njen autor. Ali, gledajući šta se u Beogradu dešava poslednjih godina, setio sam se početnih stihova te satire: ‘Beograde, slavni stari grade / šta od tebe u ludilu rade!’"
“Iz iskustva znam – nije moguće za tri meseca obučiti tenkistu za angažovanje u borbi. Svi oni koji to zagovaraju treba da sednu u skučen prostor tenka, pa da vide kako je to kada se ispali prva granata, taj osećaj u ušima i mozgu, jedna vrsta kontuzovanosti. I to u poligonskim uslovima, a zamislite u borbi, gde očekujete da vas pogodi neki projektil poput ’zolje’ ili ovih današnjih savremenih sredstava. A zaštitu pešadije nemate, jer se povukla. Isto vredi i za sve ostale rodove, od pešadije nadalje”
“Iz iskustva znam – nije moguće za tri meseca obučiti tenkistu za angažovanje u borbi. Treba svi oni koji to zagovaraju da sednu u tenk, skučen prostor, pa da vide kako je to kad se ispali prva granata, taj osećaj u ušima i mozgu, jedna vrsta kontuzovanosti. I to na poligonskim uslovima, a zamislite u borbi, gde očekujete da vas pogodi neki projektil poput “zolje” ili ovih današnjih savremenih sredstava. A zaštite pešadije nemate, jer se povukla. Isto vredi i za sve ostale rodove, od pešadije nadalje”
Da li predsedniku države sreća okreće leđa? Rat u Ukrajini mu ne ide na ruku, a međunarodni pritisci su jaki da donese odluku koja će Srbiju svrstati ili na Istok ili na Zapad. A ukoliko ispuni obećanje i povuče se sa mesta predsednika Srpske napredne stranke – makar to bilo samo formalno – otežaće poziciju svoje stranke na predstojećim lokalnim i pokrajinskim, a bogami i na parlamentarnim izborima, jer neće nastupati pod njegovim imenom. Valjda neće
Zapadne sankcije Rusiji pretvorile su se u igru ko može više i duže da izdrži. Putin računa na to da je građanima zapadnog sveta njihov životni standard daleko važniji od principijelnog kažnjavanja Rusije zbog agresije na Ukrajinu i da će zapadne vlade kad-tad početi da popuštaju pred visokom inflacijom i porastom cena, tj. pod pritiskom socijalnog nezadovoljstva. Sa druge strane, uprkos svim nedaćama, zahvaljujući potpunoj kontroli medija, čini se da podrška Rusa Putinu ne opada
Za razliku od Bugara i Nemaca, koje je Katarina Velika nastojala da u što većem broju naseli na putanji realizacije tzv. “Grčkog projekta”, Srbi preseljeni u Ukrajinu su se skoro u potpunosti asimilovali već početkom 19. veka. Mada u Ukrajini i do dan-danas ima dosta ljudi sa prezimenima srpskog porekla, broj građana koji se izjašnjavaju kao Srbi veoma je mali
Govorio je Vučić i o zapadnom licemerju i o tome da je Srbija nepokolobljivo opredeljena za Evropu. Negde između pravde i nepravde i ostalih svečanih, teških i velikih reči, između toga da se Srbiji otimala i otima teritorija i da Srbi neće da prognaju ni Dostojevskog ni Čajkovskog, kratko, gotovo usput, jedna rečenica: novu Vladu čekaju „nove sankcije, nova čuda“
Ako je neposredno posle izbora postojala neka šansa da se dođe do nekakve promene, ako je tokom prolećne kratke kampanje postojao entuzijazam i vera da bi, barem u Beogradu, moglo da se desi da naprednjaci padnu sa vlasti, kako dani odmiču od tog 3. aprila, kao da se sve gasi i kao da je sve otišlo u jedan dugački i možda nepovratni san, iz koga se i jači teško bude
Srbija se zatekla u središtu kletve o zanimljivim vremenima, a da sama u vremenu uopšte ne učestvuje, a kamoli da o bilo čemu odlučuje
“Vučić će sam sebi stvoriti opoziciju, možda snažniju nego što ju je ikada imao. Ona će verovatno biti podržana i spolja, od Rusije. Rusija nije popularna ni prisutna u medijima i na društvenoj i političkoj sceni samo posredno, nego i neposredno. Na drugoj strani, čitavo desetljeće su razarane institucije liberalno-demokratske orijentacije, a tzv. Druga Srbija je pomerena na margine. Stoga ne treba da čudi što danas nema jake zapadne opozicije i što je opozicija veoma nejedinstvena po pitanju odnosa prema Zapadu i Rusiji. Paradoks je da će u toj situaciji mnogi na Zapadu tražiti od Vučića, kojeg su dosad kritizirali zbog vladanja čvrstom rukom, da se obračuna još žešće sa proruskom opozicijom nego što se obračunavao sa prozapadnom. Neće im više smetati neki porast autoritarnosti ili ignorisanje ‘narodne volje’”
Igre na sreću nisu komplikovane. Mnogo su jednostavnije od jednačine sa jednom nepoznatom i zahtevaju znatno manje koncentracije nego jedan čas matematike. Nekoliko minuta je dovoljno da maloletni igrač savlada osnovna pravila ruleta ili slot aparata. Onda je za dobitak neophodan samo – ulog. Za ulog je dovoljan džeparac
Nakon izbora održanih 3. aprila SNS ne može sama da formira ni republičku ni beogradsku vlast. To je nova neprijatna realnost za Aleksandra Vučića koji nije navikao da zavisi od koalicionih partnera. Pošto se zbog velikog pritiska Zapada čini verovatnim uvođenje bar nekih sankcija Rusiji, to dodatno komplikuje stiuaciju jer Vučić u eventualnom zaokretu od Putina može da računa samo na partije sa kojima ne želi da ima posla, a ni one sa njim - ako se Ivica Dačić ne predomisli
Srbija se polako, tiho i neprimetno usaglašava sa spoljnom politikom Evropske unije. Nakon sankcija Viktoru Janukoviču, Vlada Srbije se još u aprilu uskladila sa sankcijama koje je EU uvela režimu u Minsku zbog umešanosti u rat u Ukrajini, samo što se to u prorežimskim medijima ne spominje. Toliko o „principijelnoj“ politici neuvođenja sankcija koja „odoleva pritiscima“ zbog „ličnog sentimenta”, jer je Srbija bila iskusila sankcije Zapada
Jednostrano pitanje na suvo "da li ste za uvođenje sankcija Ruskoj federaciji" koje je u istraživanju javnog mnjenja postavila Nova srpska politička misao i dobila odgovor da je preko 80 odsto građana Srbije protiv, relevantno je kao i da ste pitali "da li ćete sutra u rat da branite Rusku federaciju". Istraživanje koje potvrđuje proruske stavove meri emocije u stanovništvu, a ne bavi se, razume se, odakle građanima takvi stavovi i ne postavlja pitanje posledica neuvođenja sankcija Rusiji
Vučić je Mišelu obećao reforme u oblasti vladavine prava i poboljšanje stanja u medijima. Razumeo je poziciju EU kada su u pitanju pregovori sa Prištinom i sankcije Rusiji. Građanima je poručio da besplatnog sira ima samo u mišolovci
Preko 40 odsto Nemaca je zabrinuto zbog stalnih poskupljenja. Dok ministarka unutrašnjih poslova daje preporuke da se domaćinstva snabdeju zalihama određenih prehrambrenih artikala, Vlada priprema meru da se za male pare može kupiti mesečna karta za javni prevoz. Jedan od apsurda situacije je da je dominantno levo-zelena Vlada obezbedila sredstva za izgradnju velikog broja socijalnih stanova, ali ne može da ih potroši jer niti ima potrebne stručne radne snage, niti građevinskog materijala, niti odgovarajućih transportnih mogućnosti
“Zapadu je sada mnogo važniji jedinstven front prema Rusiji nego stanje demokratije u Srbiji. Međutim, nezavisno od toga, smatram da je u interesu Srbije da se svrsta uz ostatak Evrope. Možda griješim, ali mislim da bi liberalne, građanske i lijeve elite u Srbiji koje su protiv Vučića trebale da ga podrže u okretanju ka Zapadu. Ne smije se ponoviti greška iz 2012. godine, kada su neki liberalni političari i intelektualci odbili da glasaju za Borisa Tadića i tako pomogli da na vlast dođe Tomislav Nikolić”
Na svakom koraku sreće se “izbeglički pogled”, mešavina izgubljenosti, straha, očaja, uvek i svuda isti, i kod izbeglica iz jugoslovenskih ratova, i onih iz Afrike i Azije i kod onih koji su izbegli iz Ukrajine. To je pogled na koji se čovek nikada ne može navići, koliko god ga puta sreo u životu
Kako igraju Englezi i kako se (ne) igra na Engleze: tri nova bioskopska aduta ovako ili onako se bave “britanštinom”, što izvornom, što srpskom
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas da on neće uvoditi sanckcije Rusiji dokle god to bude bilo moguće. Rekao je i da zakletvu predsednika države u drugom mandatu mora da položi do 31. maja, a da o mandataru za sastav buduće vlade još razmišlja. Rekao je Vučić i da se veliki i moćni G 7 okomio na malenu Srbiju, to jest njega
Kosovo je zvanično apliciralo za članstvo u Savet Evrope. Ima potrebnu dvotrećinsku većinu, ali proces bi mogao da potraje. Šta će biti strategija Beograda, koji ovog puta u blokiranju Prištine neće moći da računa na podršku Rusije, moglo bi da bude poznato u petak nakon zakazane hitne sednice Saveta za nacionalnu bezbednost
“Ko će te regrute obučavati, imamo li kadrove za to?”, pita sagovornik “Vremena” iz Vojske Srbije. “Ili će ti mladići dobro doći da šišaju travu po krugovima kasarni i vojnih objekata. To je ono što sada fali”
“Verovatno će SNS i SPS formirati većinu u skupštini Beograda, gradonačelnik će onda podneti ostavku, predsednik Narodne skupštine raspisati nove izbore u nekom trenutku, a Vlada imenovati privremeni organ koji upravlja gradom. Ono što ključno treba da proistekne iz razgovora Đilasa i Vučića – ako su već otvorili liniju političkog razgovora vlasti i opozicije – jeste politička proporcija Privremenog veća da zaista buduće izbore pripreme ravnopravno vlast i opozicija”
