Portret savremenika – Dobrica Ćosić
Guru u ostavci
Ćosićeva "aura" počela je drastično i velikom brzinom da kopni onog trenutka kada je nešto nalik na njegovu viziju spoja socijalizma i nacionalizma počelo da se ostvaruje
Deset događaja 2006
Mirni dani puni istorije
U godini 2006. u Beogradu je ponavljano Kosovo, Kosovo, Kosovo, a u Briselu Hag, Hag, Hag. U tom procepu 2006. je ličila na "čekanje Godoa", sudeći bar po čekanju na događaj koga nema – potpisivanje sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa EU-om, a vize i da ne pominjemo... Nade su bile porasle 26. januara 2005. kada je usvojena Studija o izvodljivosti i 15. decembra 2005, kada su pregovori počeli, i Koštuničina vlada se hvalila da je uspela ono što nije uspela prethodna reformska vlada. U aprilu 2006. Brisel zamrzava pregovore sa Srbijom zbog neizvršavanja haške obaveze. To je izazvalo parlamentarnu krizu u Srbiji koja je trajala sve do raspisivanja izbora (ostavka Miroljuba Labusa, rascep u G17 plus, rekonstrukcija vlade, odložena demisija ministara G17 plus). Pokušaji da se pregovori nastave uz primenu od Evropljana odobrenog Akcionog plana za saradnju s Hagom nisu uspeli, pa se obećavajući uspeh pretvorio u neuspeh Koštuničine vlade. Došlo je nekoliko uteha: verbalna podrška Srbiji stigla je iz Brisela sredinom decembra; prijem Srbije u Partnerstvo za mir 14. decembra (vojska i kabinet predsednika Tadića ovo su ocenjivali kao značajan napredak, što je ljutilo Karlu del Ponte i nekoliko prohaških komentatora u Beogradu); otvorena je kancelarija NATO-a u Beogradu, (što je ljutilo radikale i socijaliste), i ulazak Srbije u predsoblje za ulazak na tržište Evropske unije potpisivanjem ugovora o pristupanju asocijaciji CEFTA, koja čini bescarinsku zonu od oko 30 miliona ljudi, što je vlada prilično reklamirala, a što je opet, iz nekih protekcionističkih razloga, ljutilo radikale.
Signali nad gradom
Pančevo, otrovni novembar
Kako je došlo do incidenta sa benzenom i potonjeg ekološkog ustanka u Pančevu? Da li će Pančevo postati otrovno političko pitanje za stranke u predizbornoj kampanji
Ukrajina
„Povetarac“ prerastao u buru
Feodosija je samo 160 kilometara udaljena od Sevastopolja, baze crnomorske flote Ruske Federacije. Lokalno stanovništvo je rusko, i očas posla se organizovalo, sprečilo istovar broda u luci i blokiralo ga
Slobodan Milošević (1941–2006)
Oproštajni udarac
Čovek koji je imao veliku moć od koje su zavisili mnogi životi i mnogi tragični događaji u proteklih deceniju i po umro je naprasno u prisustvu vlasti. Preti li Srbiji politička kriza zbog toga
Kina
Otrovani Crni zmaj
Kina se izvinila Rusiji zbog zagađenja koje stiže rekom Amur, što je ocenjeno kao dobrosusedski gest u najvećoj ekološkoj katastrofi u Sibiru, iako lepe reči neće učiniti Crnog zmaja manje otrovnim
60 godina A-bombe - Tajni atomski gradovi (4/6)
Sekundarna meta, Nagasaki
"Amerika je upravo počela da koristi ovo oružje protiv vaše domovine. Ako ipak imate ikakvih sumnji u to, raspitajte se šta se dogodilo kada je samo jedna atomska bomba pala na Hirošimu"
Podsećanje
Srebrenica za početnike
Deset godina nakon velikog pokolja u Srebrenici, očigledno je da mnogima u Srbiji još nije jasno šta se tamo dogodilo
Lisica i ždral
Uloga starice u tranziciji pa bila to i nečija rođena mati
Pošto će nam, Bože zdravlja, hitna pomoć kad-tad opet ustrebati, svi likovi i događaji u ovoj priči izmišljeni su
Severnokorejski atomski nestašluk
Misteriozna pečurka
Džinovska dimna pečurka, prečnika blizu četiri kilometra, nadvila se na samo tridesetak kilometara od granice Severne Koreje sa Kinom. Od eksplozije su poskočili i svi u Vašingtonu, u samom finišu trke za predsednika SAD, pa severnokorejski diktator može da uživa u saznanju da iz svog hermetičnog kraljevstva potezom prsta uspeva da utiče na predizbornu kampanju u Americi
Izjava nedelje
„BK TV bi mogla da bude kažnjena oduzimanjem frekvencije, ali paradoks je da to ne može da se uradi, jer frekvencije nisu ni podeljene.“
Aleksandar Lazarević, predsednik Odbora za kulturu i informisanje Skupštine Srbije povodom izveštaja Radio-difuzne agencije ("Danas")
Priča sa naslovne strane
Srbija pred izborom
Nedostatak izabranog predsednika mogao bi se osetiti po okončanju parlamentarnih izbora, kad bude trebalo sklopiti postizbornu koaliciju za formiranje vlade
Sporenja - Opet o Vinči
Nema ekološke bombe
Da li je Nuklearni institut u Vinči sa svojim nesigurnim radioaktivnim deponijama i hangarima potencijalno najstrašnija atomska barutana. Zašto 122 naučnika iz 13 zemalja traži smenu prof. dr Dragana Domazeta, ministra za nauku, tehnologiju i razvoj
Srbija i Crna Gora
Iznenađeni i uvređeni
Protokolarni propust naljutio je zvaničnu Crnu Goru toliko da je Građanska partija, članica tamošnje vladajuće koalicije, pozvala na bojkot parlamenta državne zajednice dok je na njegovom čelu Dragoljub Mićunović
Trgovina električnom energijom
Evropski strujni udar
Velike vrućine i nedostatak padavina snažno su ovog leta uzburkali tržište energentima u celoj Evropi. Kada je robe u ponudi manje, cena po pravilu raste. U Srbiji krajnji potrošač ne mora da brine jer nadležni kažu da se cena struje neće menjati
Politički život
Poroci Sejšela
Kao i dosadašnje afere, sukob premijer–guverner pokazuje da se vlada lakše lišavala izabranih funkcionera i reformatora nego ljudi iz "kabineta u senci"
Incident na autoputu
Bagzi uči da vozi
Iz krugova bliskih premijeru čuje se priča da se nije radilo o atentatu, već o upozorenju Đinđiću da nije nedodirljiv. Ali, tajming incidenta kod novobeogradskog Limesa (dva dana uoči Šešeljevog mitinga) daje dovoljno povoda za duboku zabrinutost
Trovanje Ibra
Teška voda
Rekom Ibar ponovo plovi otrov teške kategorije, otvarajući politička, komunalna i ekološka pitanja u državi Srbiji. Vampirski problem zatrovanosti ove reke fenolom sada dobija i internacionalne razmere jer zloćudna supstanca dolazi sa teritorije koju kontroliše međunarodna zajednica
Svet – 2002. godine
U Buš-Sadamovoj senci
Reč koja je na međunarodnoj sceni obeležila odlazeću godinu svakako je terorizam, s prefiksom "anti" ili jednostavno bez njega. Poput produženog efekta terorističkog napada 11. septembra na Njujork i Vašington i prošlogodišnjeg rata u Avganistanu, najznačajniji protagonisti – a "Vreme" je odlučilo da kroz njihove portrete krokije podseti čitaoce na događaje koji su u svetu obeležili 2002. godinu – stajali su na jednoj ili drugoj strani ove zamišljene barikade. Naravno, bilo je i izbora, silazaka sa scene ili uspona na nju, jubileja... Ali, sve to uvek u velikoj senci dveju ključnih figura koje su gotovo cele 2002. dominirale naslovnim stranicama i udarnim vestima svetskih medija – Sadama Huseina i Džordža Buša, pa im i u ovoj svojevrsnoj hronologiji zbivanja, po izboru naše redakcije pripada uvodno mesto