Strip
Aca i Maca, vrlo integralno!
Iako se u banjalučkoj verziji zovu Dobrica i Kića, Modest i Pompon čuvenog Frankena su i dalje oni isti Aca i Maca iz ovdašnjeg kolektivnog sećanja
Iako se u banjalučkoj verziji zovu Dobrica i Kića, Modest i Pompon čuvenog Frankena su i dalje oni isti Aca i Maca iz ovdašnjeg kolektivnog sećanja
Kako glumac lutku pretvara u biće, kako on postaje objekat a ona protagonista predstave, i zašto umetnost glume sa lutkom nije samo zanat kao što mi mislimo
Priča o raznim ličnostima žene i o društvu koje ju je doživljavalo kao majku nacije ili kao osobu sumnjivog morala, ispričana je delima srpskih slikara između dva rata na izložbi Identitet(i) u Galeriji Matice srpske
Krajem aprila u beogradskom Bitef teatru gostovali su mladi umetnici i trupe savremenog cirkusa iz Španije, Francuske i Švedske. Pokazali su Art cirkus, ali i probudili nostalgiju za onim tradicionalnim
"Mislim da je Kraljevski kompleks na Dedinju prostor koji apsolutno treba da bude otvoren i za publiku i za istraživače, onako kako se to uveliko radi sa sličnim vladarskim rezidencijama u Evropi"
Čime su šezdesete zaslužile epitet neponovljivih godina i koliko je tome doprinela nostalgija
Šemsa Gavrankapetanović, Selma Đulizarević-Karanović i Dunja Karanović, tri umetnice triju generacija iz iste porodice, školovane na istom Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, rade u istom ateljeu. Trenutno, ličnim projektima i poetikama, ali i zajedničkim, tragaju za kreativnim dodirnim tačkama inspirisanim prirodom žene i njenim statusom i ulogom u raznim vremenima i kulturama
"Dobro čujem glasove žena koje po osam sati motaju kablove u fabrici, pa onda ostanu još dva sata kako bi dobile bonus od 260 dinara. Ili glasove roditelja otetih beba. Ili glas žena koje su, budući ratni plen, silovane u ratu devedesetih godina. Ali, vrlo dobro čujem i glasove mržnje i zlovolje u komentarima na uznemirujuće vesti. Čujem užasno neprimerene odjeke u javnosti na nečije stradanje, netrpeljivost prema nekim etničkim manjinama i LGBT populaciji, poruke zla koje su rezultat predrasuda i protivljenja zdravoj logici"
Palmina Jagodina, onakva kakva postoji godinama i koja je odnedavno ponešto zaljuljala javnost, u međuvremenu je postala kulturni simbol naprednjačke oligarhije, te se u nekom obliku izlila u sve krajeve zemlje. Bahatost ove vlasti postala je prihvatljiv obrazac ponašanja. Treš svih boja, moć i nasilje su u modi
Haljine Mire Brtke koje su krasile poznate glumice, njena umetnost i život pokazani 50 godina nakon prve izložbe, kao da nikada do sada nisu viđeni
Od tašnice Romanovih i ostalih eksponata koji su, kako se trenutno čini, nestali bez traga iz Muzeja primenjene umetnosti, ostale su samo priče o njima