"Za kolege iz moje generacije i mlađih generacija s kojima sam u kontaktu rad Marine Abramović danas predstavlja primer komodifikacije i spektakularizacije umetnosti performansa. Veliko poštovanje i dalje postoji prema njenoj istorijskoj ulozi, ali s druge strane, kao da i ona sama radi na štetu svog sopstvenog renomea"
"Jedini način da se taj trend napuštanja zemlje zaustavi – i to ne samo mladih ljudi nego i čitavih porodica – jeste da se mnogo toga u našem društvenom i političkom sistemu izmeni: da se mladim ljudima pruži fer šansa da rade i grade život u društvu koje brine o pojedincu, da žive u uređenom sistemu u kojem se poštuju prave vrednosti i u kojem zakon važi jednako za sve. Pored toga, da se znanje ne devalvira lažnim diplomama i da ljudi budu slobodni da iskazuju svoje kritičko mišljenje i ostvaruju svoja ljudska i građanska prava"
Radovanovićev film dosegnuo je tačku znalački artikulisanog modernog dokumentarnog filma koji polemiše i sa gledaocem i sa njegovim shvatanjem teme i sa samom temom i izvorom svoga nadahnuća
"Prva Bitef Polifonija bavila se zlom koje donosi nasilje. Bio je to velik izazov jer su istine koje pozorište takvim predstavama otkriva važne zbog živog i snažnog prikazivanja odnosa između onih koji vrše nasilje i onih nad kojima se nasilje vrši. Proces našeg rada bazirao se na ličnim pričama mladih učesnika"
Marina je, poput lakmus papira društvene situacije, otkrila ili razotkrila iste ili slične mračne delove primitivizma i netolerancije na svim stranama srpskog političkog spektra
Premda burleska, predstava Blerte i Jetona Neziraja od samog početka za cilj ima da grublje i jače osvesti publiku, istovremeno joj lupajući šamare i upućujući joj pokoji udarac u pleksus
"Kada radim projekat, ljudi sa kojima sarađujem kažu: ja bih uradio nešto drugo, a ja bih, opet, da vratim na prvo. Zato ponekad moram da manipulišem, jer stvari ne funkcionišu, pravi se haos. Ja sam veliki fan propagande i manipulacije i volim da budem emocionalno manipulisan od strane umetničkog dela. Ali politika je u suštini ispiranje mozga"
Svaka vlast u Srbiji je imala svoj kulturni model, nešto što je simbolično moglo da stoji umesto nje
Multimedijalna umetnička asocijacija koja svojim kreativnim provokacijama uzburkava (ne samo) novosadsku umetničku i klupsku scenu definiše svoj postupak kao "miks umetnosti, nauke, zezanja i ‘pičkaže’"
Vladajuća stranka počela je s pripremama za redovne parlamentarne izbore naredne godine, mada je bolje reći da je samo dodala gas u kampanji koja je neprestana, o čemu svedoči i "manija gonjenja" Đilasovih ljudi i poslova, a neka se spremi...
Pitanje koje postavlja Dragan Prole silinom što mu, do ove knjige, nije bila svojstvena priziva filozofski odgovor, a da se, istovremeno, taj odgovor ne oslanja više samo na rad pojma, već i na istoriju pojmova, na njihovu političnost
U profilisanju Veličkovićevog stvaralačkog karaktera dogodila se srećna simbioza germanske metodičnosti u koju je inteligentno inkorporirana balkanska duhovnost, južnjačke ekspresivnosti i mediteranske kontemplativnosti
"Nema ničeg poraznijeg u teatru nego kad vidite ili čujete nešto što ne pripada predstavi, nešto što je njen kalemljeni deo. Komponovanje je slično režiji, na neki način kompatibilno i drago mi je kad sarađujemo kao autorski tim i kad smo svi u procesu, kada prosto svi težimo jednom umetničkom izrazu"
Dva savremena bosanska i jedan roman iz kanona ruske "logorološke" literature povezuje, među ostalim, jezički krajnje svedeno svedočenje o nepojmljivosti, ali i neporecivoj stvarnosti zla
"Sličnosti ruskog društva u tranziciji sa našom nedavnom prošlošću i sadašnjošću postoje, ali se moraju posmatrati u kontekstu dramatičnih globalnih političkih, ekonomskih, moralnih, kulturnih, tehnoloških i svih drugih promena koje je čitav svet poslednjih tridesetak godina pretrpeo i koje još uvek traju"
"Najveća kontroverza nastaje na liniji nejasnog odnosa država–umetnica, i u vezi sa razaznavanjem motiva za, kako kruži priča, izdvajanje velike količine novca za već isproduciran projekat i izvanserijski honorar, koji ukazuje na kapitalistički patriotizam"
Ministarstvo kulture Crne Gore najavilo je prošle nedelje tužbu protiv organizatora humanitarnog koncerta "Za naše Kosovo i Metohiju". Sporan je, kako kažu, bio nastup Vlada Georgieva, koji je izvodio pesmu Tamo daleko. Desničarsko udruženje Crnogorski pokret, koje se zalaže za očuvanje crnogorskog identiteta, već je podnelo krivičnu prijavu Vrhovnom državnom tužilaštvu protiv pevača i Mitropolije crnogorsko-primorske, za "povredu ustavnog poretka, prava, dostojanstva i ugleda Crne Gore i njenih građana". U svoju odbranu Georgiev kaže da je samo želeo da širi ljubav i dobru muziku
Raspilavljeni Vučić, kome su oči ovlažile od umetnosti, dade aplauz glumcu Jezdiću, koji se pred njim pojavio kao Miloš, pa, na petlji Ub, obeća lovcima i ribolovcima da će biti autoput do Surčina, pa kad idu u inostranstvo, prema Mađarskoj, Italiji, Sloveniji, to će biti velika prilika za njih
Ovo nije tekst protiv izbora Ivane Vujić za upravnicu Narodnog pozorišta u Beogradu. Ovo je samo mali prilog činjenici da nismo glupi a ni ludi
Danas je moguće rekonstruisati događaje koji su doveli do toga da Vudstok postane dosad najuticajniji održani muzički festival, ali nije moguće rekonstruisati njegov duh. On ostaje nedostižan ideal za sve koji idu na festivale ili ih organizuju – i tako i treba da bude
"Od najranijeg detinjstva bio sam okružen pre svega orijentalnim svetom, da bih posle izbeglištva, kada sam se doselio u Vojvodinu, upoznao potpuno drugi svet, koji me je na nov način dodatno obogatio. Znate, ja ne mogu nikako da se odreknem svega toga. U suprotnom bih prasnuo kao porcelanska vaza prilikom lomljenja, u milion malih delića"
Od evokacije epifanija detinjstva, preko iskustva rada u pozorištu i intime zrelog doba do razmatranja čitalačkih doživljaja, kreće se tematski i poetički raspon izabranih priča Ivane Dimić, koje će obeležiti ovu sezonu
"Umetnička igra se doživljava kao usputni projekat. Razlog ovako lošoj situaciji u srpskom baletu je nemanje strategije, nema planiranja. To je naš najveći minus"
"Ako vam kažem da je u ovoj čaši voda, i vi pogledate i vidite da je voda, da li vama treba neko da napiše izveštaj da to jeste voda? Ako je profesor Karapandža pregledno stavio sa jedne strane originalni naučni rad, a sa druge doktorat Siniše Malog i tako na desetine strana, šta vam više treba? Šta ima bilo ko da se izjašnjava o tome što sami vidite? Dovoljna je elementarna pismenost i elementarno poznavanje engleskog da vidite šta tu piše"
Julijana Adamović napisala je izvanredan, vanserijski roman smešten u kišovski predeo panonskog detinjstva, a vremenski u dugu, lenju pauzu istorije u kojoj su odrasla deca poznog socijalizma
