Intervju – Peđa Vranešević, muzičar, ex-Laboratorija zvuka (najava)

Čemu umetnost

"Nakon izbijanja afere sa plakatom za turneju Laboratorije zvuka 1982. zbog koga sam bio osuđen na 40 dana zatvora, moj brat Bata je odlučio da Vilmoš Kauboj, u kome su neki prepoznali karikaturu Tita, ne nastupa više sa nama. Slučajno sam posle toga sreo Vilmoša u gradu i on me kroz plač pitao: ‘Zašto ja više ne mogu da nastupam sa vama?’ Rekao sam mu da je to jako komplikovano da mu objasnim, ali da je nama strašno žao i da nastupe s njim pamtimo kao izuzetan period i da ga i dalje volimo. Umro je 1992, u zimu. Svi su bili ‘zauzeti’ pa sam ja otišao na sahranu i održao mu posmrtni govor. Na sahrani smo bili Cigani i ja, što samo potvrđuje teoriju da je čovekov život po sebi tragedija – glavni junak uvek umire na kraju"

Intervju – Peđa Vranešević, muzičar, ex-Laboratorija zvuka

Čemu umetnost

"Nakon izbijanja afere sa plakatom za turneju Laboratorije zvuka 1982. zbog koga sam bio osuđen na 40 dana zatvora, moj brat Bata je odlučio da Vilmoš Kauboj, u kome su neki prepoznali karikaturu Tita, ne nastupa više sa nama. Slučajno sam posle toga sreo Vilmoša u gradu i on me kroz plač pitao: ‘Zašto ja više ne mogu da nastupam sa vama?’ Rekao sam mu da je to jako komplikovano da mu objasnim, ali da je nama strašno žao i da nastupe s njim pamtimo kao izuzetan period i da ga i dalje volimo. Umro je 1992, u zimu. Svi su bili ‘zauzeti’ pa sam ja otišao na sahranu i održao mu posmrtni govor. Na sahrani smo bili Cigani i ja, što samo potvrđuje teoriju da je čovekov život po sebi tragedija – glavni junak uvek umire na kraju"

Odgovor na reagovanje Svebora Midžića »Šta je kome Jugoslavija« (»Vreme« br. 1144)

Kursadžije iz Muzeja savremene umetnosti

U reagovanju na moj tekst Midžić izjednačava Mladu Bosnu i Sarajevski atentat sa VMRO-ustaškom zavjerom i atentatom u Marseju. Iste su to stvari, kaže Midžić, samo što Vladu Černozemskog Crnjanski i Bazdulj ne bi glorifikovali. (To za glorifikaciju je tačno.) Iz ovog izjednačavanja proizilazi sve ostalo: Midžićevo pristajanje uz maksimu da je svaka (realno postojeća) Jugoslavija zapravo Srboslavija odnosno izjednačavanje jugoslovenstva kojeg simbolizuje, recimo, Miloš Crnjanski (ili Andrić ili čak Njegoš) sa velikosrpstvom i sa četničkom kamom. Uvođenje kame je najtelalskiji momenat u Midžićevom reagovanju; on koji ne vidi kontinuitet između dviju Jugoslavija, htio bi maltene da poveže Crnjanskog sa Srebrenicom

 

Umetnost i bankarstvo, oduvek zajedno

Priča o Alpha Bank, koja u Srbiji posluje od 2002. godine, istovremeno je priča o njenom sedištu – zgradi u Ulici kralja Milana u Beogradu, u kojoj su oduvek radili bankari

Lisica i ždral

O umetnosti pregovaranja

Vlada nikako da se rodi iz tragedije izbora, a o tome ovde ni reči! Pa šta, baš to što živimo bez Vlade zar ne dokazuje da bi se bez nje itakako lepo moglo, verovatno i u nedogled!

Noć muzeja 2012.

Umetnost u kasne sate

Prošle godine Noć muzeja je zabeležila čak 280.000 poseta u Beogradu, više od 105.000 u Novom Sadu, oko 19.000 u Šapcu i znatan broj u ostalim gradovima. Koliko ljubitelja kulture će 19. maja podeliti subotnju muzejsku groznicu? U susret najmasovnijem kulturnom događaju u toku godine, za koji se neke ustanove kulture spremaju cele godine, nedeljnik "Vreme" vam preporučuje izbor najzanimljivijih izložbi

Intervju – Slava Mogutin, kvir umetnik

Radikalna umetnost

Zbog otvorenog pisanja o problemima gej populacije u Rusiji, kojim je uspeo da navuče anonimne pretnje smrću na vrat, a koje je od njega napravilo omiljenu medijsku metu u zemlji, Slava Mogutin 1995. godine beži iz Rusije u Njujork, postaje prvi ruski disident kome je dat politički azil u SAD zbog gej aktivizma i fokusira se na vizuelne umetnosti iako se prevashodno bavio pisanjem. Urbane omladinske supkulture i adolescentska seksualnost, sudar društvenih normi i strasti pojedinca, radikalna izražavanja muškosti i mešanja rodova, kulturna otuđenost i političko nezadovoljstvo, napetost između privrženosti i usamljenosti, nasilja i ljubavi neke su od tema kojima se bave Slavina dela. Izražava se kroz fotografiju, video, tekst, performans, skulpturu i slikarstvo. Svoju poziciju u društvu često definiše kao pinko-komi-feg, a svoj blog redovno koristi da promoviše druge, posebno mlade kvir umetnike i uopšte umetnike koji pomeraju granice i kritikuju postojeću distribuciju moći. Mogutin će biti gost ovogodišnje Share konferencije koja će biti održana u Beogradu od 26. do 28. aprila. Ljubaznošću Share konferencije "Vreme" prenosi intervju sa njim

Lisica i ždral

Primenjena umetnost

Večeras ću biti Sirano de Beržerak, veseo, dovitljiv, harizmatičan, brzorek, samo što ću se držati proznog izraza i što ću biti lepši od njega

Uradi sam – Rimske orgije

Umetnost dobrog provoda

Katul je smatrao da nema dobre večere bez vina, doskočica i društva lepih devojaka; veza između hrane, pića i seksa je prastara i neskrivena. U tom smislu, jedno od "jela" na nekim gozbama bile su same žene, zabavljačice, glumice, igračice, pevačice i muzičarke. Kao i dečaci, uostalom

O slikama Voja Stanića

Život je umetnost jer je umetnost život

U Modernoj galeriji u Valjevu u toku je izložba "Od Stančića do Stanića" na kojoj su izložene slike Miljenka Stančića i Voja Stanića iz privatne kolekcije Draška Milićevića. Ova izložba je povod da još jednom skrenemo pažnju na slikarstvo velikog Voja Stanića

Novi festival

Umetnost koja plovi

Dunavfest kreće s velikim zadatkom i ciljem: da kulturom promoviše Beograd i Srbiju, i da spaja

Umetnost ne stanuje ovde

"Glumci nisu stigli, sire"; VREME 1060

Filozofija – Peter Sloterdijk, Sfere I, Fedon, Beograd 2010,
prevod Aleksandra Kostić

Politike umetnosti

Sloterdijk ispisuje jednu alternativnu istoriju sveta u kojoj središnje mesto zauzima umetnost, a da se, uprkos tome, politički momenat zapravo ne zanemaruje

Monografije: Muzej kneza Pavla

Istorija u umetnosti

Formiran da bude centralna kulturna ustanova Kraljevine Jugoslavije, da bude reprezent države u svetu, Muzej kneza Pavla je bio sve ono što bi današnji muzeji trebalo da budu

Radionica

Umetnost za integraciju

Izložba

Privreda plus umetnost

Jubilarni, 50. Oktobarski salon

Umetnost i okolnosti

Ovogodišnji Međunarodni oktobarski salon, pedeseti po redu, održaće se od 2. oktobra do 15. novembra

U razgovoru sa Dušanom Makavejevom o Dragoljubu Aleksiću i filmu Nevinost bez zaštite

Svakidašnja umetnost akrobacije

"Aleksićev fantastičan film Nevinost bez zaštite bio je deo prave bulevarske kulture, i trebalo bi da bude prepoznat kao važan deo nacionalne kulture uopšte. Puritanci preziru sevdalinke, narodne pesme ili viceve, ali ukoliko želite da shvatite neki narod, bez toga ne može. To ostvarenje nije bilo upisano u istoriju jugoslovenskog filma"

Dve nove knjige Ranka Munitića

Za umetnost animacije

U trenutku njegovog odlaska, jedan broj knjiga Ranka Munitića bio je u štampi i pripremi, tako da će njegova nova dela nastaviti da izlaze još neko vreme

Izložbe – "Vidi dalje" kolekcija savremene srpske umetnosti

Umetnost i komunikacija

U Muzeju savremene umetnosti Vojvodine u Novom Sadu od 14. do 29. januara organizovana je izložba "Telenorova kolekcija savremene srpske umetnosti", koja predstavlja odličan primer korporativnog ulaganja u kulturu

Izjava nedelje

»Ova institucija nudi veliki prostor za umetnost.«

Nebojša Bradić, ministar kulture i informisanja, u Narodnoj banci Srbije ("Politika")

Vrelo na vrhu BBC-jevog izbora

Laž u umetnosti ne živi dugo

"Nije moguće napraviti pravu meru za svačiji ukus. Mi volimo jako i gorko. Od toga se nekom otvore oči, a drugima skupe usta"

Kako izgledaju knjige

Biznis i umetnost

Tranzicija grafičke industrije ovde je nespremno dočekana i premda se stanje postepeno popravlja, posledice u pogledu izgleda i opreme knjiga bile su jasno vidljive na ovogodišnjem Sajmu knjigu

Muzički festival – Dis-patch

Tehnologija u umetnosti

Ako bi trebalo suditi po najavljenom programu i promotivnom koncertu, i što se kvaliteta nastupa tiče i što se tiče raspoloženja publike, čeka nas još jedan uzbudljiv oktobar uz Dis-patch

Izložba – "Dokumenta", Kasel

Dokazi umetnosti

Izložba savremene vizuelne umetnosti Dokumenta, najznačajnija u svetu posle Venecijanskog bijenala, koja se svake pete godine organizuje u Kaselu, zatvorena je prošle nedelje

Tržište umetničkih dela

Umetnost kao investicija

U Srbiji trenutno nedostaje razvijena galerijska scena, kao i vrednosni parametri na tržištu umetnina

Intervju – Vladimir Kopicl, umetnik

Ime je umetnost

"Umetnosti nema bez umetnika, baš kao ni Aušvica bez nacista ili slavlja bez ‘knjaza’"