"Što se tiče groteskiranja i gađenja, laganja i paradigmisanja, svakako da u Rinfuzu i te kako ima mnogo naše stvarnosti, koju je samo trebalo napisati. U tom ‘samo’ je sva ljepota utočišta koje ti pruža umjetnost."
Naporima nekolicine izdavača sa margine, i kod nas su u poslednjih godinu dana počele da se ubrzano pojavljuju knjige koje daju pravi teorijski okvir za bilo kakvo razmišljanje o drugačijim utopijama, tako dalekim od onih istorijskih devalviranih
Nije teško uočiti kako iza ovdašnje fascinacije čarima kapitalizma i slobodnog tržišta neretko izviruje nesofisticirana i nasilnička njuška Novog Boljševizma i civilizacije praziluka
Lutkarski aktivizam, odnosno korišćenje lutaka na političkim protestima, postalo je svetski hit posle demonstracija u Sijetlu 1999. Zemlja Srbija, poslovično mimo sveta, u čitavu priču unela je zanimljiv obrt: umesto revolucionara, pobunjenog naroda ili maštovitih antiglobalista, lutke su na ulicu izneli političari
Molijer – još jedan život; Režija: Dušan Jovanović; Igraju: Miki Manojlović, Jelisaveta Sablić i Bogdan Diklić
Sve češće se mogu čuti ocene da imamo veoma loš bioskopski repertoar u odnosu na ono što se u svetu snimi. Zašto neki filmovi dolaze u naše bioskope, a neki ne? Koji su kriterijumi za izbor filmova koji će ući u bioskopsku distribuciju, ako to nagrade na prestižnim svetskim festivalima očigledno nisu? Na ovakva pitanja pravih odgovora nema, ali ima melodrama gledanosti, trilera interesa, tranzicionih horora i privatizacionih komedija. Ni reči o kvalitetu filma
Kaput iz autorske kolekcije za jesen–zimu 2003/04 "Tako nesavršena" profesorke Dode Komad zaštitni je znak aktuelne Nedelje mode
Dugometražni nemi igrani film "Grešnica bez greha" Koste Novakovića iz 1930. nedavno je restauriran i "premijerno" prikazan na upravo održanom festivalu "Dani nemog filma" u Sačileu u Italiji. Pred beogradskom publikom biće prikazan 1. decembra ove godine u Muzeju Jugoslovenske kinoteke povodom pedesetogodišnjice smrti Koste Novakovića
Bela Ribar je dala glas, Bela IV je vladala, Bela Bartok je komponovala, Bela Lugoši je mrtva... jedino je Bela Krleža valjda bio suprug Miroslava K., ili šta!?
Po uzoru na nedelju mode Pariza, Londona i Njujorka, u Beogradu je održana jedna od ukupno dve manifestacije tog sadržaja. Da li su Beograđani privilegovani procenom organizatora da su potrebe ovdašnje publike i tržišta srazmerne obimu ovog spektakla i koje su preporuke modne industrije
Nil Gejmen jedan je od onih umetnika koji igraju obraz uz obraz sa svojim vremenom. Ponudio je originalnu umetničku viziju a publika je podigla ruke i povikala: dobro došao!
Pod geslom "Ponesi muziku..." BEMUS je, posle više godina, najzad svojoj publici ponudio toliko dobre i raznovrsne muzike da je malo ko od nas, vraćajući se sa koncerta, bio u stanju da "ponese u sebi" barem većinu ponude festivala
Realna slika trenutnih umetničkih kretanja u zemlji svakako nije reflektovana kroz odabrane radove na ovogodišnjem Salonu. Iako nova umetnička praksa
Ekscentrični Kim Džong Il, zapravo, igra sasvim suprotnu igru od one koju je zaigrao Sadam Husein uoči američke intervencije protiv Iraka. Što mu više Amerika okreće leđa i njegovu zemlju gura u dublju izolaciju to se on više hvali arsenalom za masovno uništenje
Državni čelnici učinili su više od njihovih prethodnika za obeležavanje godišnjice Prvog srpskog ustanka jer taj jubilej sada ima poseban značaj
Nakon dugog toplog leta i tada jedine mogućnosti da vam preporučimo antički drapirani kostim ili azbestno sajber odelo i šešir sa propelerima, ušli smo u period kratkodnevice sa gotovo svim godišnjim dobima. U jesen sumiramo rezultate letnjih modnih dešavanja i predlažemo nove tendencije za predstojeću sezonu, s napomenom da je mesto zbivanja uvek u trendu: Beograd
"Ako je u sali savršena tišina i ja uspem da čujem tu tišinu, publika ne diše, ljudi su zaboravili na sebe – znam da je koncert uspeo", kaže u razgovoru za "Vreme" jedna od najvećih pijanistkinja današnjice, koju ćemo moći i da čujemo na upravo započetom Bemusu
U beogradskom Muzeju savremene umetnosti u toku je izložba pod nazivom "Arhitektura u Rimu 1920–1940", posvećena periodu u kojem je tamošnji fašistički režim imao ambiciju da svojom voljom i sledeći sopstveni osećaj za estetsko preuredi i izgled gradova. Ova izložba je poslužila i kao povod za tekst o odnosu politike i arhitekture
