U Muzeju primenjene umetnosti u Beogradu nedavno je otvorena izložba "Virtuelna realnost – realna virtuelnost" Alekse Gajića, jednog od najznačajnijih mlađih domaćih strip autora sa internacionalnom karijerom
"Dvadeset godina postojanja ‘Pisma’ slavimo na ulici, tamo gde je časopis i osnovan"
Luciano Pavarotti u Beogradu, Hala Pionir, 21. maj 2005 – Oproštajna turneja
U Novom Sadu od 26. maja do 4. juna održaće se jubilarno, pedeseto Sterijino pozorje, naš najznačajniji nacionalni pozorišni festival. O dosadašnjim dometima i programskom konceptu ovogodišnjeg festivala piše pozorišni kritičar "Vremena", koji je već treću godinu selektor i umetnički direktor Sterijinog pozorja
Monografija Ljiljane Vuletić o "genijalnoj Kseniji Atanasijević i njenom katastrofalnom dobu" priča je o našoj prvoj univerzitetskoj nastavnici, ali i o nama i našim elitama
Za razliku od zemalja u okruženju, kod nas nije česta praksa tzv. skvotiranja, odnosno u dogovoru sa lokalnim vlastima privremenog zauzimanja praznih a korisnih prostora za potrebe kulturnih aktivnosti. Ipak, neke inicijative postoje
Možda je u školskoj arhivi još moj pismeni gde o sebi pišem kao o cariniku koji je istovremeno i mađarski i jugoslovenski: putnik samo jednom otvara torbu i samo jednom plaća carinu, bilo da ide u Mađarsku ili iz Mađarske
Za svedoka tog vremena biramo neobičnu ličnost: Đorđe Lobačev, Rus, rođen u Skadru 1909, gde mu je otac bio ruski carski vicekonzul; krstio ga vojvoda grahovski i zetski knez Dimitrije Petrović Njegoš; detinjstvo i ranu mladost proveo je u Novom Sadu; diplomirao je Istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu; bio ilustrator "Politike", nacrtao je prvog srpskog strip junaka. Od oktobra 1944. do maja 1945. bio je prevodilac u štabu general-lajtanta Vladimira Ivanoviča Ždanova i s Crvenom armijom išao do Beča. Po zakonu iz 1946, izabrao je sovjetsko državljanstvo, a ostao da živi u Beogradu. (Jedan član PK Srbije, možda Pribićević, tada je rekao: "Mislim da onaj koji danas ne bi hteo da postane sovjetski građanin, ne bi mogao da bude ni jugoslovenski građanin.") U vreme Informbiroa prognan u Rumuniju, gde je crtao političku karikaturu u nedeljnom listu Kominforma "Za trajni mir i međunarodnu saradnju". Tek posle Staljinove smrti odlazi u Rusiju, jer ranije nije smeo, živeo je u Sankt Peterburgu, gde je nacrtao prvi sovjetski strip. Povremeno dolazi u Beograd posle 1964, gde je 1997. štampana knjiga njegovih sećanja Kad se Volga ulivala u Savu. Iz te knjige biramo nekoliko detalja – zato što opisuju kako je oslobađan deo grada u kome se nalazi naša redakcija i zato što lapidarno, a plastično i upečatljivo osvetljavaju mešavinu straha i egzaltacije, kovitlac Oslobođenja, kad "seku šumu, a iverje leti"
Ja pišem o svojim osećanjima, košmarima, snovima, o svojim prvim borama, o ožiljcima koji zarastaju na svima nama, a da ih nikada niko ne leči, o svojim razočarenjima i promašenim iluzijama
"Profesionalni internacionalizam"; "Vreme" br. 746
(Ernesto Če Gevara: Dnevnik motocikliste; "Stari prostor" Novi Sad, bez godine izdanja)
"Novi sjaj svetinje", "Vreme" br. 744; "Ko to zvoni na uzbunu?", "Vreme" br. 745
"Nema boljeg dokaza da sam špijun od moje izjave da sam stariji od crnogorske nacije, a pogotovo one da je Kosovo najskuplja srpska reč. Davno je uočeno da bi Crna Gora odavno bila nezavisna, a crnogorska nacija nesporna, da nema mene kao nepremostive prepreke na putu Crne Gore u 'evropske integracije i evroatlantske asocijacije'", tvrdi, po mišljenju kritičara, "najcrnogorskiji među piscima", a po rečima insajdera Isakova, čovek koji je najviše uticao na premijera Koštunicu
Odlazak princa Renijea Trećeg od Monaka prošao je gotovo nezapaženo u nedelji kada se katolički svet opraštao od svog pape, a protestantski pozdravljao novu izabranicu svog prestolonaslednika. Međutim, od smrti dvojice lidera dveju najmanjih zemalja na svetu – Vatikana i Monaka – vrednost evra je znatno skočila
"Ima nas koji se interesujemo za mnogo stvari istovremeno. Kad sam nedavno imao zdravstveni eksces, pomislio sam ‘baš mi je žao, ako se ovo bude završilo, neću stići da uradim sve što me zanima jer tek sad imam u planu da se bavim filmom, a vreme prolazi’"
U Beogradu će se od 10. do 26. aprila održati drugi Festival igre, najznačajniji plesni događaj kod nas. Za razliku od prethodnog koji je više bio regionalnog karaktera, ovogodišnji festival ima slogan "Svet igra u Beogradu". Sudeći po programu, ovaj moto nije ni pretenciozan ni netačan – u Beograd stižu neka od najznačajnijih imena svetske igračke scene
"Nije sve definitivno mračno. Ima nekih stvari za koje čovek može da se uhvati. Gledao sam na Tari, dođu planinari, stari penzionisani profesori, inženjeri. Priroda je puna lepota, pa nije politika jedini život. Mi treba da ubedimo ljude da ima mnogo lepih stvari kojima čovek može da se bavi. Ja se, eto, bavim glumom zato što volim glumu, gluma je meni strast i sve mi je gluma. A gluma je, zar ne, lepa stvar"
Istorija je zabeležila ovakve slučajeve: knezu Milošu se nije dopao "moleraj" u crkvi manastira Studenice, niti stanje u kome se nalazi, pa je domaćinski naredio da se malter olupa i crkva ponovo omalteriše i oslika i zdanje tako dovede u red kako svetinji priliči
Saloni arhitekture pouzdanije od političara svedoče o broju i visini investicija, kojih skoro da i nema. Svetskost se kod nas dostiže retko i teško, najčešće uz velike napore pojedinaca
"Moj umetnički svet nije idilično mesto koje nastanjuju idealna stvorenja. U nekim pogledima on znatno više nalikuje paklu nego raju. Ali u mojim knjigama, uprkos tami koja u njima vlada, jedan zvuk dominira: zvuk smeha"
