TV manijak, godišnji pregled 2013.

Devet krugova srpskog medijskog pakla

Kako studenti Fakulteta za medije i komunikaciju vide medijsku scenu u Srbiji

Izložba – Akt u savremenom srpskom slikarstvu

Oslušni me očima

Ljuba Popović se zapitao da li bi današnji slikari mogli nešto da urade na temu akta. Tako je nastala ova izložba otvorena nedavno u Modernoj galeriji Valjevo, svojevrsni "slavoslov telu i erotizmu"

Politički život opozicije

Hapšenja i igara

Zašto u Demokratskoj stranci tvrde da je politički sistem u funkciji kanalisanja frustracija i usmeravanja mržnje kao i u vreme kada se upiralo prstom u narodne i državne neprijatelje

Ponovo pročitati

Hose Ortega i Gaset – danas i ovde

U izdanju "Gradca" i prevodu Branka Anđića upravo se pojavilo novo izdanje kapitalne knjige španskog filozofa Hosea Ortege i Gaseta Pobuna masa. Preporučujući je čitaocima "Vremena", u ovom broju donosimo dva poglavlja iz ove knjige koja je prvi put objavljena 1930. godine i koja se i danas ispostavlja kao zastrašujuće aktuelna

 

Teatarska scena danas

Najprominentniji pozorišni centri Vojvodine danas su Novi Sad, Subotica, Sombor i Zrenjanin. U ovim gradovima ne samo da je koncentrisan najveći broj relevantnih teatarskih institucija nego su i tamošnja pozorišta najuspešnija – u pokrajinskim okvirima i kontekstu teatarskog života Republike Srbije. Ne računajući Beograd

Jesenji običaji

Sve od svinje

U pravom seljačkom kazanu, oraniji, na vatri od suvih drvaca založenoj nekoliko sati ranije, krčkali su se oni manje popularni delovi svinje: glava, papci, kolenice, bela i crna džigerica, slezina. Kasnije, kada je sve skuvano tako da meso samo otpada s kostiju, vešte domaćinove ruke umotaće ih u švarglu i džigernjaču kakve se ne mogu kupiti, no samo napraviti

Intervju – Mrđan Bajić, vajar i profesor

Iz komunističkog u konzumeristički raj

"Moja generacija je propustila tri krucijalne šanse 1990, 2000. i 2008. godine. Najpre da spreči ogromno krvoproliće, a zatim da izvede svoju zajednicu u red organizovanih i uređenih država. Malo smo na ivici da bi nas trebalo lustrirati daljeg petljanja u politiku. Možda se i htelo, al’ se nije umelo. A ništa gore od dobronamernih, a ne previše sposobnih"

Srpsko narodno pozorište

Status i ugled

Osnovano 1861. godine, Srpsko narodno pozorište u Novom Sadu najstarija je profesionalna teatarska institucija u Srbiji koja kontinuirano radi od svog osnivanja

Pozorište na tlu Vojvodine

Kratak izlet kroz istoriju

Vojvođanska istorijska vetrometina na kojoj su političke interese imali Mađari, Nemci, Rusi, Francuzi, a na kojoj su se našli Srbi, Hrvati, Slovaci, Rumuni, Bunjevci, Rusini i drugi, tokom vekova je postala svojevrstan alhemičarski kazan u kojem je nastajala teatarska legura dovoljno moćna da iznedri stožernu pozorišnu instituciju srpskog teatarskog života, ali i da van Vojvodine širi kreativne uticaje

Književnost u Vojvodini

Panonski splin i odmetništvo od kanona

Vojvođanska književnost kao "nacionalna" ne postoji niti će postojati jer nema vojvođanske etničke nacije, a pogotovo ne vojvođanskog jezika, tako da nema sumnje da se u Vojvodini stvara srpska, mađarska, slovačka etc. književnost, ali istovremeno i sasvim nedvosmisleno postoji i izvestan "značenjski višak", izvesna jaka – istorijski i kulturološki uslovljena – specifičnost koja čini suvislom i opravdanom priču o vojvođanskoj književnoj sceni kao o fenomenu za sebe. Fenomenu koji, dakako, živi prožet sa drugima kojima ravnopravno pripada, a ne u izolaciji od bilo koga ili čega, sa bilo koje obale bilo koje reke. Ne bi ni valjalo da je drugačije

Izložbe – »Starost«, Kulturni centar Beograda

Nije sramota biti star

"Ako cilj u umetnosti postane odveć očigledan, onda više ne govorimo o umetnosti već o propagandi. Naša ambicija sa ovim projektom nije bila ‘nasilna’ promena percepcije kod onih koji nisu stari i koji starost vide na jedan stereotipan i degradirajući način tako što ćemo ih optužiti za nehumanost, pozvati na odgovornost ili pokušati da izazovemo nekakav osećaj krivice. Bilo nam je bitno da pozovemo ili isprovociramo publiku da u starosti prepozna zajedničku sudbinu koja čeka sve nas", kažu autorke izložbe "Starost" koja je nedavno otvorena u Likovnoj galeriji Kulturnog centra Beograda

Intervju – Bogdan Diklić, glumac

Svak po meri svoje snage

"Kada glumim ja svakog puta dajem sve od sebe. Ko hoće čestito i pošteno da uradi to što radi – daje se. Ako sebe uhvatim da se švercujem, onda to neću ni da radim ma šta to bilo: da l’ je to uloga u pozorištu, ili čišćenje stana usisivačem"

Opština protiv Đokovića

Komunalni kup

Kako se dogodilo da se u pregrupisavanju na srpskoj političkoj sceni pokrene i pitanje preduzetničkog pozicioniranja porodice najpoznatijeg živog Srbina

Knjige – Sonja Ćirić, Roman u mojoj glavi (Kreativni centar, 2013)

Roman o ispitu zrelosti

Autorka romana problematizuje završni ispit kao jedinicu za merenje znanja zbog pritiska kojim su đaci izloženi od sedmog razreda osnovne škole

Intervju – Dušan Petričić, karikaturista

Poezija crteža

"Ja volim da, možda malo neskromno, poredim karikaturu sa poezijom. Mislim da je način kreacije karikature vrlo sličan načinu kreacije pesme. Ima svoju logiku, svoj uzdignuti ritam, unutrašnju strukturu i zahteva izuzetnu preciznost"

Inicijative

Umetnici su se pokrenuli

Održan je BUNT, festival klasične muzike kakav kod nas još nikad nije održan

Informacione tehnologije

Potraga za savršenom šifrom

"Da bi rešio problem bilo koje kriptografske zaštite, moraš pre svega biti ekspert u provaljivanju šifri", kaže profesor Hideki Imai, jedan od najpoznatijih naučnika Japana i, istovremeno, najuglednijih svetskih stručnjaka za bezbednost podataka

 

Scena

Izložba

Ornament naš savremenik

Postavka izložbe Osvežavanje memorije zainteresovala je javnost za srednjovekovni ornament, nedovoljno poznatu i primećenu temu

Društveno odgovorno poslovanje – Neven Marinović, izvršni direktor FPL Srbije i Smart kolektiva

Odlika uspešnih kompanija

"Koristi koje kompanije imaju od CSR aktivnosti su višestruke – to su, pre svega, bolja reputacija, produktivni zaposleni, lojalni potrošači... Međutim, ono što je ključno kako bi kompanija osetila ove koristi, jeste posvećenost principima društveno odgovornog poslovanja u dužem vremenskom periodu. Samo kompanije koje su zaista spremne da se posvete i obavežu, mogu očekivati uspeh u budućnosti"

Makedonija – Medijski tamni vilajet

Zbogom demokratijo, pokoj ti duši

Izricanje višegodišnje zatvorske kazne novinaru Tomislavu Kežarovskom izazvalo je burne proteste zbog "gušenja demokratije" i kršenja ljudskih prava

In memoriam – Lu Rid (1942–2013)

Reče gavran – »Nikad više«?

Rasterećen slobodom odmetnika koji je brutalno rano osetio da više nema šta da izgubi, šunjao se kroz život kao greškom zaboravljeni junak iz nekog noir romana – sasvim svoj i okrenut duboko u sebe čak i onda kad se nalazio pod jarkom svetlošću reflektora: mrak koji je izbijao iz njega bio je jači od svakog svetla. Zbog toga je u svakom trenutku svog sedamdeset jednu godinu dugog života mogao da bude ono što bi mu se tog časa prohtelo: pogani cinik ili ranjivi romantik, unajmljeni hitmejker ili beskompromisni istraživač novih puteva umetničkog izraza; umeo je, crn kao Poov gavran, da gnevno ćuti godinama, a umeo je i da u Centru "Sava" na bis zajedno s razdraganom clap-your-hands publikom peva "Walk on the Wild Side" – da učini ljudima

Lično sećanje – Aleksandar Tijanić (1949–2013)

Poslednja žurnalistička lekcija – novinar umire na nogama

Povodom iznenadne smrti generalnog direktora RTS-a, nekadašnjeg glavnog urednika i kreatora nekoliko televizija, ministra informisanja, savetnika predsednika države, novinara

Fric

Intervju – Isidora Žebeljan, kompozitorka

Sindromi nacionalnog poremećaja

"Kultura u Srbiji danas ima status romskog deteta u nezainteresovanoj hraniteljskoj porodici"

Nuspojave

Lažni zombiji i pravi cenzori

Nije kod slučaja cenzure slike u KCNS problem u "popovima" nego u čoveku koji ne radi svoj posao, nego tuđ, "popovski"

Izložba – »Novi pogledi u kineskoj savremenoj umetnosti«

Cinični realizam

U Beogradu je u toku reprezentativna izložba savremene kineske umetnosti na kojoj je zastupljeno šezdesetak dela nastalih u Kini tokom poslednje tri decenije u ključu političkog pop-arta i pravca koji se naziva "cinični realizam"