Strip – Dino Batalja, Priče tajanstva i mašte
Sve se osipa
Dino Batalja je bio autentični genije stripa i istovremeno jedan od najvećih grafičkih umetnika u stripskom mediju. U izdanju beogradskog "Makonda" upravo je izašla zbirka njegovih stripova, integral jedinstven u svetu po tome što se u njemu nalaze sve Bataljine interpretacije književnih dela – od Hofmana, Poa i Stivensona do Lovkrafta, Mejrinka i Bihnera – u formi kratke priče, a u žanru fantastike i horora
Priča
Bader–Majnhof
U izdanju beogradske "Geopoetike" upravo je izašla zbirka priča američkog pisca Dona DeLila pod naslovom Anđeo Esmeralda. Uz dozvolu izdavača, "Vreme" donosi jednu od priča iz ove knjige
Izjava nedelje
»Još samo ja treba da budem učesnik u ‘Farmi’?«
Ivica Dačić, premijer i ministar policije, na pitanje zbog čega se ne oglašava povodom napada na direktora policije (B92)
Izložba – Slike Voja Stanića
Mala astronomija slikarstva
U Galeriji Srpske akademije nauka i umetnosti prošle sedmice otvorena je reprezentativna izložba velikog crnogorskog slikara Voja Stanića upriličena u čast njegovog devedesetog rođendana. Na izložbi je predstavljeno 47 Stanićevih slika u njegovom izboru, od kojih je veći deo nastao u prethodnih četvrt veka tokom kojih Stanić nije izlagao u Beogradu, uključujući i platna naslikana ove godine. Po slikarevoj želji u katalog izložbe uvršten je tekst Branka Kukića "Život je umetnost jer je umetnost život" objavljen u "Vremenu" br 1095/96, kao i tekst istog autora napisan povodom ove izložbe koji u ovom broju prenosimo. Izložba slika Voja Stanića trajaće naredna dva meseca i jedan je od najlepših kulturnih događaja koji su se ove godine desili u Beogradu
Izložba
S onu stranu
U beogradskom Domu omladine u toku je izložba posvećena jednom od naših najvećih karikaturista – Pjer Križanić, istoričar jednog vremena. Njegove karikature su i danas politički provokativne, umetnički ubedljive, psihološki precizne
Holokaust u Beogradu – Topovske šupe
Naše smrti i vaš život
Ne mogu da kažem da mi je svejedno šta će u gradu u kome živim učiniti sa mestima sa kojih su u smrt odvedeni moj otac i moja majka. Ne mogu da kažem da nisam radoznao. Ali sam uveren da moja generacija i ja o tome ne treba da odlučujemo. To je pitanje za naše sinove i kćeri, naše unuke, da li žele da se sećaju šta su njihovi preci doživeli ili kako su umrli, na koji način to da beleže ili ne obeleže, da li da se opterete našim bremenom ili da ga zbace sa svojih ramena
Esej
Istoričar i istorija
Pre petnaestak dana umro je Andrej Mitrović (1937–2013). U znak sećanja na ovog velikog istoričara u ovom broju "Vremena" objavljujemo tekst Alekse Đilasa napisan povodom izlaska Mitrovićeve knjige Vreme destruktivnih: Intervjui 1998, objavljen u njegovoj nedavno izašloj zbirci eseja Ruševine i zidovi (Albatros Plus, Beograd)
Podsećanje – Niko i album The Marble Index
Niko, niotkuda
Bila je muza, ikona, mračni predmet želja, lepotica dana. Kažu da joj je Elija Kazan, dok je pohađala njegove časove glume u Aktors studiju u Njujorku, govorio: "Iskoristi svoje vreme, stvori vlastiti prostor." Sledeći taj savet Niko je došla do muzike predstavljene na albumu The Marble Index, objavljenom pre 45 godina. Potraga za sobom, kroz sopstveno vreme i prostor, dovela je do nje. Tako je nastalo ovo umetničko delo koje se može shvatiti kao batiskaf kojim se stiže na dno ljudske egzistencije
Wiener Art Project
»Kreativni trag – vodič u budućnost«
Otkupljivanjem radova savremene umetnosti od neafirmisanih, ali talentovanih mladih umetnika, kompanija Wiener Städtische osiguranje je pokrenula specifičnu kolekciju u kojoj je već više od 70 umetničkih dela. Misija ovog dugoročnog projekta je podsticanje savremene umetnosti, ali i stvaranje kulturnog dobra za budućnost
Nuspojave
Tasovac – na čemu će rasti ili pasti
Biti ministar bilo čega i bilo gde nikada ne može biti vanpolitičko delovanje; ako naprosto preskoči prethodnu godinu sistematskog štetočinstva svojih prethodnika, Ivan Tasovac ne može steći verodostojnost za budućnost
In memoriam – Andrej Mitrović (1937–2013)
Odlazak naučnika-institucije
Ljubavni film – Pre ponoći
Pre i posle srećnih krajeva
U ovdašnje bioskope upravo stiže film Pre ponoći reditelja Ričarda Linklejtera, treći nastavak jedne od najzanimljivijih ljubavnih filmskih saga današnjice. Dok se u prva dva filma ove ljubavne trilogije govorilo o tome kako izgleda početak ljubavi, u Pre ponoći govori se o tome kako izgleda njen opstanak. Ili, drugačije rečeno, šta dolazi posle onog: "živeli su srećno do kraja života"
Galerija – Fotografska platna Milča Mančevskog
Između redova
Ja volim priču, znam priču, lako mi je ispričati priču. Najlakša i najlepša stvar na svetu. Ali, umetnost je često rob priče, opterećena pričom. Posebno film. Umetnost se krije između redova, u odnosima, u formi, u stvaranju i prenošenju emocija i koncepta. Slikam jeftinim aparatom koji je strašno brz i praktičan. Važno mi je uloviti trenutak, ali ne zbog trenutka samog, već zbog ljubavne igre slike i priče, zbog sukoba slike i priče, zbog susreta likovnog i narativnog
Intervju – Jelena Lengold, spisateljica
Potraga za utočištem
"Jedna od kovanica iz muškog podsmešljivog sveta je i chick lit, papirna romantika, čime nisu samo degradirane ozbiljne književnice, već je na neki način ismejana i sasvim normalna ljudska i ženska potreba za romantičnim sadržajem. Naravno da ja sebe ne smatram predstavnicom chick lita, ali nikada ne bih rekla da je njeno postojanje besmisleno i nepotrebno. Slobodno, bez stida, unesite u svoj život onoliko romantike koliko vam je potrebno, a ko god to ne razume, proglasite ga za zombija i idite dalje!"
Umetnost – Žuana Vaskonseluš u Palati Ažuda
Meri Popins savremene skulpture
U jednoj od rezidencija portugalske kraljevske porodice, Palati Ažuda, od marta do kraja avgusta ove godine mogu se videti skulpture Žuane Vaskonseluš, aktuelne zvezde savremene svetske umetničke scene
Umetnost na banknotama
Kratka likovna istorija dinara
Prva srpska novčanica je puštena u promet 2. jula 1884. godine. Bila je to novčanica od 100 dinara u zlatu. Napravljena je po klišeu rezervne novčanice od 100 franaka, koji je Narodna banka Belgije ustupila našoj Privilegovanoj narodnoj banci Kraljevine Srbije. Kliše je bio belgijski zato što je odbor Pariske monetarne konvencije predložio našoj vladi "da se pozove jedan stručan stranac, koji bi organizovao Narodnu banku i neko vreme rukovodio njene radove i operacije, pošto u našoj zemlji nema ljudi koji bi pritežavali u punoj meri sva znanja i iskustva, koja su nužna za jedan tako važan zavod, kao što je Narodna banka"
Sabor, neka bude zdravičara, na Povlenu
Nazdravlje u G-duru
Ko da neko lupnu o tanjir, javi se iguman Avakum, Da čujemo uzvišenog i čudesnog, neka ga čuju i anđeli, Matiju Bećkovića, nazdravi Matija, visoki RS dužnosnik reče, Ovo je budućnost, probesedi i muzika, Zovi, samo zovi, svi će sokolovi... sve krenu u taj ajtaš
Sećanje – Gordana Kosanović (8. 8. 1953. – 8. 8. 1986)
Strast igre
Ono što je zaista bilo neobično u kratkoj karijeri Gordane Kosanović jeste da je gotovo preko noći postala pozorišna zvezda u zemlji u koju je došla bez znanja jezika. Jedna od najprestižnijih evropskih glumačkih nagrada koja se dodeljuje u Nemačkoj danas nosi njeno ime
Knjige
Politikantska upotreba jedne biografije
U Americi nedavno objavljena biografska knjiga Marka Tompsona o Danilu Kišu Birth Certificate. The Story of Danilo Kiš (Cornell University Press, 2013), čiji se prevod na srpski uskoro očekuje, već je izazvala dosta pažnje unutar akademskih krugova i među širom čitalačkom publikom. "Vreme" je o ovoj knjizi već pisalo ("Talog života, pepeo politike", br. 1162), a sada donosi još jedan tekst o njoj, pisan iz drugog ugla i s drugačijim vrednosnim zaključcima
Knjige
Barok – smrt, prah i ništa
Jelena Todorović, O ogledalima, ružama i ništavilu, CLIO, Beograd 2012.
Muzika – Uoči beogradskog koncerta grupe Calexico
Južno od granice
Muzika ovog benda kao da dolazi iz džuboksa smeštenog u nekoj pograničnoj kantini u kojoj za istim stolom sede Dimitrij Tjomkin, Federiko Felini, Viktor Hara, Majls Dejvis, Hoakin Murijeta i B. Traven. Sede, piju i puše, pričaju o prošlim vremenima, avanturama, životu, umetnosti, lepim ženama i dalekim ostrvima. Za susednim stolovima su likovi slični njima, poznati sa stranica petparačkih romana, filmskih špica, strip revija i rok pesama. Eto tako je to sa muzikom Calexica. Nestvarna stvar
Izložba
Otkrivanje baštine
Fond Galerije Matice srpske broji oko 7000 umetničkih dela nastalih od 16. veka do danas. Po značaju i celovitosti izdvaja se zbirka srpske umetnosti 18. veka, čiji deo trenutno gostuje u Galeriji Srpske akademije nauka i umetnosti u Beogradu
Rekonstrukcija na terenu – Dan kupine na Stavama
Hegel bez češalj
Na bini posadiše razne perunike i suncokrete, ko da poče program, Predsednica, sa ‘vaki dekolte, odloži belu modernu torbu i povede kolo, smota ga nekoliko puta, publika u sumi i broju od nekoliko komada dade aplauz