Tramp i EU
Narandžasta senka nad Evropom
Ovaj ishod izbora u SAD produbio je podele i najavio nove probleme na Starom kontinentu, ali je za katastrofične prognoze još rano
Ovaj ishod izbora u SAD produbio je podele i najavio nove probleme na Starom kontinentu, ali je za katastrofične prognoze još rano
Roditelji premijera Aleksandra Vučića kupili su porodičnu kuću od oko 200 kvadrata u Jajincima pre tridesetak godina. Oni tamo, navodno, ne žive stalno, ali često borave, pa ih ponekad posećuje i sin
Posmatrano iz perspektive Evropske unije, postoji fenomen koji ponekad nazivamo balkanfatikom, to je fenomen određenog zamora od proširenja, od bavljenja Balkanom
Dok se zbog izbeglica prolivaju suze licemerne samilosti, na granicama širom sveta niče sve više žica koje treba da ih zaustave. Broj izbeglica premašuje devetnaest miliona, što je najviše nakon Drugog svetskog rata
Zanimljivo je i da Vučić i Rama imaju koordinisan nastup prema EU, što nije ostalo neprimećeno. Za evropske lidere je važno da Vučić ostane na putu evropskih integracija i da se održi dijalog sa Prištinom, a ozbiljnu ulogu ima i izbeglička kriza, zbog geografskog položaja Srbije. Potrebna im je njegova saradnja. Trenutno imamo Bregzit, imamo Italiju koja je u vrlo teškoj situaciji, katastrofu u Grčkoj, bezbednosne pretnje... Sve to Vučiću daje prilično manevarskog prostora, jer bez obzira na njegove autokratske tendencije, Zapadu sada nikako ne odgovaraju nestabilnost i haos na Balkanu
Ako se teret izbeglica ne bude ravnopravno raspodelio unutar Evropske unije, u Grčkoj bi relativno mirna situacija mogla da se otrgne kontroli
Evropa zatvara svoje granice za izbeglice. Grčka i Italija su ostavljene na cedilu. Solidarnosti je sve manje, ekstremna desnica je sve jača
Britanski parlament podneo je detaljan izveštaj o olakom ulasku u rat u Libiji uz veliku podršku domaćeg javnog mnjenja. Bila je to još jedna intervencija u duhu politike nasilne promene režima. Posledice po Libiju su bile razarajuće, a sa izbegličkom krizom stigle su i do Evrope
Berlin koristi zategnute odnose sa Ankarom da postavi pitanje "lojalnosti" stanovnika Nemačke turskog porekla, od kojih se mnogi osećaju kao građani drugog reda. To se dešava istovremeno sa zahtevima da se zabrane burke i sve većim preprekama koje se postavljaju pred izbeglice koje žele da ostanu u Nemačkoj
Ankara se umešala u sirijski rat u kome svaka strana ratuje bar na tri fronta. Glavna meta Turske su očigledno Kurdi. Za to vreme predsednik Redžep Tajip Erdogan vodi rat na međunarodnoj političkoj sceni pokušavajući da žonglira između Amerike, Evropske unije i Rusije
Revarans zahvalnosti Redžepa Tajipa Erdogana "drugu" Vladimiru Putinu širi nervozu u zapadnim prestonicama. U zbližavanju Turske i Rusije nauštrb savezničkih odnosa Turske sa Zapadom Brisel i Vašington vide ozbiljnu pretnju. S pravom, jer Erdogan nije bez razloga odlučio da se nakon neuspelog vojnog puča prvo uputi u Rusiju. Pitanje je ko je kome u ovom trenutku više potreban, to jest ko je dokle spreman da ide
Gulen i Erdogan su duvali u istu tikvu sve do sredine 2013. godine. Krajem maja i početkom juna diže se građanski bunt protiv sve totalitarnije Erdoganove vlasti. Zatim bliski Erdoganovi saradnici bivaju optuženi za korupciju, a Erdogan te optužbe stavlja na dušu Gulenu