Vesti
Zimsko računanje vremena: Kazaljke se pomeraju za jedan sat unazad
U noći između subote i nedelje, 29. i 30. oktobra, treba vratiti časovnike jedan sat unazad, u skladu sa Zakonom o računanju vremena. Javna rasprava o ukidanju letnjeg računanja vremena u EU je pokrenuta 2018. godine i nije donela nikakve rezultate. A sve je počelo 1916. u Nemačkoj
Film
Buntom protiv bunila
Četiri premijere sa striming servisa: Athena, Potomak, Buntovnički život gospođe Roze Parks i Mamin sin
Evropska unija
Vladimir Bilčik: Pitanje usklađivanja sa spoljnom politikom EU je kritično
Autor izveštaja Komiteta za spoljnu politiku Evropskog parlamenta o proširenju Evropske unije Tonino Picula izjavio je da EP ne traži suspenziju pregovora sa Srbijom, ali uslovljava njihov nastavak uvođenjem sankcija Moskvi, izvestilac EP za Srbiju Vladimir Bilčik kaže da nije reč o pritisku na Beograd, a Aleksandar Vulin govori o „pakosti ustaša“
Analiza
Evropska politička zajednica: Praško druženje
Sastalo se, osudilo je Rusiju, konstatovalo se da ima mnogo problema koje treba zajednički rešavati, Erdogan je pretio Grčkoj, Vučić se obračunavao sa ustašama, potpisalo se nije ništa, rastalo se i dogovorilo da se ponovo sastane u istom sastavu
Analiza
Eksplozija cena nekretnina u Novom Sadu: Balon koji će pući
U naredne dve godine planirano je da se u Novom Sadu izgradi najmanje milion kvadratnih metara, ili oko 20.000 stambenih jedinica. To će definitivno dovesti do prezasićenja, a onda će se bajka o ogromnom prosperitetu polako privoditi nesrećnom kraju
Vesti
NATO i Ukrajina: Bezbednosne garancije pre članstva
Stav mnogih u američkoj administraciji je da bi Ukrajina trebalo na sve moguće načine da se podrži na terenu, a da članstvo u NATO-u može da sačeka i druga vremena. Jer, ukoliko bi Ukrajina postala članica NATO, to bi značilo direktan sukob ovog Saveza sa Rusijom
Analiza
Govor Vladimira Putina: Objava rata Zapadu
U Moskvi je brzometno sprovedena anekesija Donjecka, Luganska, Zaporožja i Hersona. Iz zapadnih država poručuju da nikada neće prihvatiti rusko otimanje teritorija susedne države. Sukob između Rusije i Zapada dosegao je novi vrhunac. Nema ni naznaka nikakve deeskalacije
Scenariji nuklearnog sukoba do 2025. godine
Nova mladost atomske bombe
Rat u Ukrajini vodi se između nuklearne i nenuklearne države, ali pitanja nuklearnog sukoba su na dnevnom redu od njegovog početka. Ne bi se reklo da je on proizveo direktnu pretnju upotrebe nuklearnog oružja, ali je stvorio uslove da se o njegovoj upotrebi razgovara gotovo bez ikakvih rezervi, kao da je to sasvim obična stvar. I u tome je njegova najveća opasnost – jer može da stvori utisak da je upotreba nuklearnog oružja prihvatljiva i moralno i vojnički
Vesti
Tajip Redžep Erdogan: Putin je spreman da okonča rat što pre
Stiče se utisak da Vladimir Putin želi da okonča rat sa Ukrajinom, izjavio je predsednik Turske. On mmatra da Rusija ne treba da zadrži teritorije koje je zauzela od 24. februara, a što se Krima tiče oduvek je mislio da treba da se vrati pravim vlasnicima
Kosovske hronike
Od rata do mira za mesec dana
Ako je pre mesec dana izgledalo da se sa severa Kosova oseća miris baruta, mesec dana kasnije sve izgleda “u redu”, putuje se, trguje i izgleda kao da je kupljeno neko vreme, bar do 31. oktobra ove godine, kada je poslednji rok da Srbi sa Kosova promene registarske tablice i da se uđe u dalju fazu “normalizacije odnosa”
Vesti
Vučić i Erdogan: U Tursku sa ličnom kartom
Srpski državljani će u Tursku moći da putuju samo sa ličnom kartom, rekao je predsednik Turske danas u Beogradu. Balkan ne može da trpi više ovakvu situaciju između Beograda i Prištine. Aleksandar Vučić je najavio da je Srbija spremna da kupi barjaktare po višoj ceni od prvobitne
Vesti
Erdogan: Građani BiH u Tursku samo sa ličnom kartom
Predsednik Turske je u Sarajevu obelodanio da će državljani BiH ubuduće moći da putuju u Tursku bez pasoša i da će u sredu u Beogradu razgovarati o sličnoj povoljnosti i za državljane Srbije
Tradicija
Tkaljina priča od šara
Pirotski ćilim, brend Srbije, kandiduje se za Uneskovu Reprezentativnu listu nematerijalne baštine čovečanstva. To je jedini ćilim s dva lica, bez krajeva vunice koja visi na naličju. Smatra se da su čuvarne i štedljive Piroćanke smislile posebnu tehniku nevidljivih završetaka kako bi, kad se ishaba jedna strana, okrenule drugu, očuvaniju
Tradicija
Velur iz Ale
Velur je mekana i kvalitetna tkanina dlakave površine, proizvodi se od grebane vunene pređe, tkanjem. Tkanina se čupavi, zatim šiša na željenu visinu stršećih vlakana, a završnim procesom valjanja vlakanca se priljubljuju uz površinu tkanine. Posebno su na ceni veluri od kamiline ili lamine dlake, te kašmira. Evropom se raširio iz malenog gradića u Italiji
Analiza
Izrael i Iran: Eskalacija neobjavljenog rata
Pet meseci rata u Ukrajini bacilo je u zasenak sve druge ratove koji se vode u svetu, uključujući i one neobjavljene, ali oni zbog toga nisu prestali, naprotiv. Jedan od tih neobjavljenih ratova, onaj između Irana i Izraela, sa najvećim potencijalom po regionalni, ali i svetski mir, eskalira prethodnih meseci
Analiza
Trojni sastanak u Teheranu: Mimo zapadnih stremljenja
Lideri tri regionalne sile sastali su se usred svetskog sukoba oko Ukrajine: Vladimir Putin i Ebrahim Raisi koji spadaju u kategoriju “neprijatelja Zapada”, i Tajip Redžep Erdogan koji važi za nepouzdanog saveznika. Sva trojica imaju svoje planove mimo političkih stremljenja zapadnih saveznika. A šta ako je plan Putina da pomogne Iranu da razvije nuklerano oružje
Intervju: Vladimir Međak, ekspert za evropske integracije
Plodovi kukavičke i autodestruktivne politike
“Srbija je jedina zemlja koja načelno teži ka Evropskoj uniji, a koja otvoreno podržava rusku agresiju na Ukrajinu. Nije tačno da je neutralna, ona je na ruskoj strani. Pričamo da smo neutralni samo da ne bismo trpeli posledice. Kako je Srbija od proevropski nastrojene države došla do toga da podržava rusku agresiju? Zajedničkim snagama: evropskim nečinjenjem i aktivnim i strateškim činjenjem naše vlasti”
Vesti
Samit NATO-a u Madridu: Švedska i Finska na korak od Alijanse
Vođe NATO-a su prvog dana samita usvojili novi "Strategijski koncept", u kojem se ističe da su "Zapadni Balkan i oblast Crnog mora od strategijske važnosti za Atlantski savez". Finska i Švedska rešile su nesuglasice sa Turskom, čime je otvoren put za prijem ove dve zemlje u NATO
Na današnji dan
Slobodan Milošević pred Haškim sudom: Pritvorenik broj 039
Bivši predsednik SR Jugoslavije, Slobodan Milošević, izručen je Haškom tribunalu 28. juna 2001. godine. Prenosimo tekst Miloša Vasića objavljen u „Vremenu“ br. 548, 05.07.2001.
Premijere: Antigona
Porodični sukob bez šireg odjeka
Jasno je da je Dijego de Brea hteo da postavi jednu modernu Antigonu. U tu svrhu glumci sa savremenim kostimima, imaju savremene geste koje treba da pokažu kako danas izgledaju i kako se ponašaju ljudi iz vlasti (Kreont), a kako savremeni buntovnici (Antigona). Ali to nismo dobili, jer Sofoklov tekst se opire ovakvom tumačenju i glavna žrtva tog opiranja, pored Kreonta, sama je Antigona
Ukrajinski frontovi
Rat jede resurse
Mnogi dobri poznavaoci prilika nisu verovali da će Rusija krenuti u invaziju na Ukrajinu, a to se desilo. Rat u Ukrajini neće se uskoro završiti, po svemu što se sada dešava, i to će biti izvor nestabilnosti koja će se prenositi dalje
Ratna ekonomija: Kaznene mere protiv Rusije i njihove globalne posledice
Amok sankcija
Ekonomske, a pre svega energetske sankcije Rusiji, koje donose veće globalne šokove nego ikada ranije, poput lavine kidaju trgovačke veze i na tri polovine cepaju svetski poredak. Zavode ih jaki iako ih to mnogo košta, i nameću slabima. Njihovi krupni “partneri” trpe i zaobilaze ih, a slabi teško podnose i kada ih pod prinudom zbog discipline, solidarnosti ili po nagovoru primene, a i kad ih ne primene
Intervju
Dejan Jović: Srbija je već pod nekom vrstom sankcija Evropske unije
“Vučić će sam sebi stvoriti opoziciju, možda snažniju nego što ju je ikada imao. Ona će verovatno biti podržana i spolja, od Rusije. Rusija nije popularna ni prisutna u medijima i na društvenoj i političkoj sceni samo posredno, nego i neposredno. Na drugoj strani, čitavo desetljeće su razarane institucije liberalno-demokratske orijentacije, a tzv. Druga Srbija je pomerena na margine. Stoga ne treba da čudi što danas nema jake zapadne opozicije i što je opozicija veoma nejedinstvena po pitanju odnosa prema Zapadu i Rusiji. Paradoks je da će u toj situaciji mnogi na Zapadu tražiti od Vučića, kojeg su dosad kritizirali zbog vladanja čvrstom rukom, da se obračuna još žešće sa proruskom opozicijom nego što se obračunavao sa prozapadnom. Neće im više smetati neki porast autoritarnosti ili ignorisanje ‘narodne volje’”
Dosije vremena – Kriza hrane
Belo brašno, crni barut
Rat Rusije protiv Ukrajine doveo je do kulminacije krizu hrane dugog trajanja i mnogobrojnih uzroka i posledica, a hladni rat svim ostalim sredstvima na istoku Evrope poveo je dalje. U pat poziciji rezerve se smanjuju, cene rastu, glad preti najslabijima, a socijalni neredi izbijaju
Intervju: Dejan Jović, politikolog
Srbija je već pod nekom vrstom sankcija EU
“Vučić će sam sebi stvoriti opoziciju, možda snažniju nego što ju je ikada imao. Ona će verovatno biti podržana i spolja, od Rusije. Rusija nije popularna ni prisutna u medijima i na društvenoj i političkoj sceni samo posredno, nego i neposredno. Na drugoj strani, čitavo desetljeće su razarane institucije liberalno-demokratske orijentacije, a tzv. Druga Srbija je pomerena na margine. Stoga ne treba da čudi što danas nema jake zapadne opozicije i što je opozicija veoma nejedinstvena po pitanju odnosa prema Zapadu i Rusiji. Paradoks je da će u toj situaciji mnogi na Zapadu tražiti od Vučića, kojeg su dosad kritizirali zbog vladanja čvrstom rukom, da se obračuna još žešće sa proruskom opozicijom nego što se obračunavao sa prozapadnom. Neće im više smetati neki porast autoritarnosti ili ignorisanje ‘narodne volje’”
U novom broju
Nikola Dobrović: Arhitekta nad Beogradom
Izložba “Nikola Dobrović – Pod zastavama modernih pokreta”, jedan od glavnih programa ovogodišnje Beogradske međunarodne nedelje arhitekture (BINA), biće otvorena u Galeriji Srpske akademije nauka i umetnosti 24. maja. Povod je 125 godina od rođenja ovog arhitekte, akademika, i profesora. Autori izložbe su Marta Vukotić Lazar i Bojan Kovačević