"Dobra antimonopolska politika omogućava da ‘udari junak na junaka’ i da se na tržištu uspostavi ravnoteža koja će dovesti do maksimizacije društvenog blagostanja. Cilj antimonopolske politike je da na tržištu postoji konkurencija kako bi konkurenti prisiljavali jedan drugog na ekonomski efikasne ishode"
Pompa i uzbuđenje koje je pratilo posetu Janeza Drnovšeka Beogradu i protokolarne besede o "nikad boljim odnosima" između država trebalo je da prikriju da je opet propao dogovor o dva važna sporazuma – o slobodnoj trgovini i avio-saobraćaju
Telekom Srbija ima garantovan monopolski položaj u javnim komunikacijama do 2005. godine, pa je razumljivo da ova kompanija i te kako ima razloga da se bori protiv šverca međunarodnog saobraćaja: mesečno biva oštećen za 350.000 do 500.000 eura
Posle rušenja Miloševića, oko NIS-a, u najvišim krugovima vlasti širi se utisak letargične konfuzije, dok se u samoj kompaniji vodi žestoka borba raznovrsnih struja oko upravljačkih poluga
U jedan ozbiljniji "projekat", kako estradne zvezde vole da nazivaju svoje umetničko delo, ne može se ući bez 20.000 DM, tvrde poznavaoci prilika. Toliko se, naime, plati diskografskoj kući, koja onda plati autore, kompozitore, studija. Tekst u proseku košta 500 DM, a muzika 1000 DM. Kako se vraća uloženi novac
Sada je već jasno da, ako se Srbija i Crna Gora odluče za zajednicu, ma koliko labavu, nova Ustavna povelja mora predvideti veoma jaku saveznu administraciju, u smislu punih ovlašćenja za međunarodne pregovore, kako političke tako i ekonomske. Ideja po kojoj je moguće napraviti neku labaviju državnu formu od postojeće, koja bi formalno bila jedan entitet, a u praksi imala dva potpuno različita tržišta – zapravo je najveća zabluda koja je prisutna na obe strane
Štampaju se na luksuznom papiru. Lepo mirišu. Puni su sjajnih fotografija. Bave se najnovijim trendovima u šminkanju i odevanju, domaćim receptima za negu lepote, dilemom da li koristiti sredstva za veštačko tamnjenje kože i svim detaljima oralnog seksa. Izlaze u Srbiji i ima ih sve više. Iako ih ozbiljni medijski analitičari zasad praktično ignorišu, izdanja objedinjena nazivom "ženski magazini" izgleda da su i jedina kojima postpetooktobarska Srbija nesumnjivo prija
Na Beogradskoj berzi moguće su naizgled neverovatne stvari – da cena deonica pada kada je tražnja daleko veća od ponude i da ista ta cena raste kada se povećava ponuda, to jest kada ponudu povećava državni organ. Celu tu zapetljanciju sada ispituje Savezna komisija za hartije od vrednosti i finansijsko tržište i ukoliko se ispostavi da ona nema dovoljno autoriteta da bar "razbistri" situaciju, ostaće gorak utisak da je ugled Beogradske berze "popila" već jedna od prvih krupnijih transakcija oko jedne atraktivne pivare i da je naše "tržište kapitala" samo jedna od "agencija" srpskog ministarstva za privatizaciju
