Državne televizije
Pretplati pa klati
Položaj državnih televizija u Evropi svojevrsna je mešavina poverenja i solidarnosti koje im gledaoci ukazuju pretplatom, finasiranjem iz državnog budžeta i pravnom zaštitom od političkih nasrtaja
Svet – 2002. godine
U Buš-Sadamovoj senci
Reč koja je na međunarodnoj sceni obeležila odlazeću godinu svakako je terorizam, s prefiksom "anti" ili jednostavno bez njega. Poput produženog efekta terorističkog napada 11. septembra na Njujork i Vašington i prošlogodišnjeg rata u Avganistanu, najznačajniji protagonisti – a "Vreme" je odlučilo da kroz njihove portrete krokije podseti čitaoce na događaje koji su u svetu obeležili 2002. godinu – stajali su na jednoj ili drugoj strani ove zamišljene barikade. Naravno, bilo je i izbora, silazaka sa scene ili uspona na nju, jubileja... Ali, sve to uvek u velikoj senci dveju ključnih figura koje su gotovo cele 2002. dominirale naslovnim stranicama i udarnim vestima svetskih medija – Sadama Huseina i Džordža Buša, pa im i u ovoj svojevrsnoj hronologiji zbivanja, po izboru naše redakcije pripada uvodno mesto
Crtaći za odrasle
Crtani pogled na svet
U poslednjih nekoliko godina crtani filmovi tipa Simpsonovi, Dr Kac i South Park odomaćuju se i obrazuju grupe postojanih i vernih poklonika. Jedan od prozornika Tarabića jeste predvideo TV aparate, ali da se u svojim vizijama susreo sa žutim, četvoroprstim stanovnicima Springfilda ili pak sa karikaturama adolescentnih kretenoida Bivasa i Batheda, teško da bi se od toga ikada povratio da viđeno i ispriča
Zona sumraka
Kad žmarci utihnu
Je li to kukavičluk ili čin hrabrosti, hoće li Plavšićka naškoditi drugim optuženima koji nisu toliko samokritični?
Dve godine reformi
Lečenje zabluda
Može li manje radnika da proizvodi više? Kako se to normalnim radom može biti uspešan u Srbiji? Ima li privatizacije bez novca? Da li neko može da dobije platu, a da je nije zaradio? Kakva je to država u kojoj su svi stomaci isti? Zašto se sada posao ne dobija, nego traži
Slučaj Merkator
Nož u leđa ekonomskom patriotizmu
Kad vide kolone kupaca koje su ostavile novac u kasi slovenačkih trgovaca, srbijanski političari ne mogu sebi da oproste što su u našu avliju pustili Merkator. Da li je strah od slovenačke konkurencije ujedinio srpske proizvođače u lobi koji pritiska Vladu da ne potpiše strateški važan ugovor o slobodnoj trgovini između dve zemlje
Izvorna svetska muzika – Srbija Sounds Global
Sviraj lokalno, zvuči globalno
Ne samo zbog ovih praznika, ako hoćete da ponesete u inostranstvo (u koje opet pomalo putujete) i/ili da poklonite strancu (kakvi nam ponovo sve više dolaze) neku muziku iz BJR (Bivše Jugoslovenske Republike) Srbije, i da se još time ponosite, izbor se udvostručio: ne mora to biti garage/grunge/HC/nu-metal, malo poznati bend koji možda i nerazgovetno peva na engleskom... I vaša zemlja zvuči svetski, odavno
Intervju - Olivije Dekamp, regionalni direktor Evropske banke za obnovu i razvoj za jugoistočnu Evropu i Kavkaz
Pet saveta za dogodine
"Držite se dosadašnjeg puta, usvojite preostale ključne sistemske zakone, popravite klimu za investiranje, otvarajte nova radna mesta, neka vam banke budu kamen temeljac sistema. Vaš zahtev za 200-300 miliona eura postoji, mi smo taj novac obezbedili, pitanje je postoji li želja da se taj novac uzme. Ali, to pitanje morate da postavite vašim političarima. Izuzetno značajnom smatram afirmaciju borbe protiv otpora konkurenciji i otvorenom tržištu"
Intervju - Slobodan Šijan, filmski reditelj
Na svoj način
"Moja interesovanja kreću se između dva antipoda, avangarde i pop-kulture. Uvek sam voleo da citiram francuskog reditelja Eriha Romera, koji kaže da je praviti razliku između zabavne i ozbiljne umetnosti – greška u mišljenju. Ja imam slično uverenje, sve to mi je nalik na veliku samouslugu za zabavu intelekta"
Živorad Kovačević, predsednik Evropskog pokreta u Srbiji
Velika je iluzija da se u Evopru moće sasvim separatno, paralelno ili konkurentski
"Spoljnopolitički prioritet priključivanja političkoj Evropi nije, nažalost, postao i unutrašnjepolitički. Stranačke podele i konflikti natkrilili su i zamaglili prihvaćenu stratešku orijentaciju. Međunarodne obaveze zemlje i uslovi koje moramo ispuniti, ako želimo da se postepno uključujemo u evroatlantske integracije, postali su predmet političkih manipulacija i nadmetanja. Dobija građanstvo uverenje da svoje obaveze nožemo izvršavati i polovično, pa su neki odlučni koraci bili praćeni rezervom i opstrukcijom"
Dugo putovanje u Evropu
U organizaciji Evropskog pokreta, Fondacije "Fridrih Ebert" i Instituta ekonomskih nauka u Beogradu je 6. i 7. decembra održana međunarodna konferencija "Srbija i Crna Gora na putu ka EU – dve godine kasnije". Konferenciji je prisustvovalo oko 150 učesnika, među kojima su bili visoki predstavnici administracije Srbije, Crne Gore, Jugoslavije, ali i zemalja regiona, EU i međunarodnih institucija, predstavnici parlamenata, političkih stranaka, eksperti iz raznih oblasti, aktivisti nevladinog sektora. Podneto je 30 referata koji će biti objavljeni u zajedničkom zborniku