Ko će voditi Vladu Srbije u slučaju da Aleksandar Vučić pobedi na predstojećim predsedničkim izborima? Nijedna od raspoloživih opcija ne ide mu u korist. Uz to, Vučić nema sopstvenog klona kome bi poverio mesto premijera, a i da ga ima, teško bi podneo takvu konkurenciju
Nakaradna i nakazna vlast neminovno dođe do tolikog apsurda da se na kraju uruši, videli smo to 5. oktobra. Problem je što nas istorija uči da se često i vraća, čemu su primer i oni koji danas odlučuju o sudbini Srbije, valjajući se i drpajući jedan drugog u septičkoj jami u koju su pretvorili čitavu zemlju
"Ako ne dođe do dogovora i ne dobijemo jednog kandidata sa jednom kampanjom, mi ćemo na skupštini stranke 4. marta saopštiti ime svog kandidata. Za tog kandidata mislimo da je bolji i od jednog i od drugog"
Na teškim su mukama bili provladini mediji u poslednjih sedam dana – u pokušajima da se što efektnije i maštovitije dodvore premijeru i tek promovisanom predsedničkom kandidatu Aleksandru Vučiću, pucali su iz svih oružja, prekršili i ono malo preostalih profesionalnih standarda i sav svoj pravednički gnev usmerili u Tomislava Nikolića. Sada je na redu posipanje pepelom i rehabilitacija aktuelnog predsednika
Iščekivanje konačne odluke o kandidatu SNS-a za predsedničke izbore proteklo je u tabloidnom podizanju tenzija, kao pred početak velikog "selebriti rijalitija" kad producenti još kriju imena učesnika. Tri dana produženog vikenda, uoči Sretenja, poslužila su da se još jednom objasni zašto je važno da Tomislav Nikolić, aktuelni predsednik – odustane
"Srbiju vidim kao zemlju pristojnog života i slobodnih ljudi, u kojoj se znaju pravila i ona važe za sve. U kojoj se kaže "hvala", "izvinite" i ustaje da stariji sedne, gde se leči uz knjižicu, a ne mito, i zapošljava uz zasluženu diplomu, a ne stranačku knjižicu. I kojoj se plaća porez, a ne reket; u kojoj se političke ideje nadmeću u parlamentu, a ne u tabloidnom blatu. U kojoj deci ne kupujemo karte u jednom pravcu i ne stidimo se prljavih ulica, polupanih izloga i izanđalih liftova kad nam dolaze gosti. U kojoj njive pripadaju seljacima, a ne strancima. Vidim nas kao svoje na svome, bez grča na licu i šaputanja za stolom. Bez straha. Vidim kako se ne stidimo državnih funkcionera"
Sva je prilika da se Nikolić još uvek nada, jer nada umire poslednja, da je ova kampanja oko Vučićeve kandidature samo puko blefiranje i da će njegov "politički sin" na Sretenje napraviti još jedan obrt i još jednom prelomiti u korist Nikolića. U suprotnom, Šumadinac će, bude li prinuđen, svoje mirno povlačenje umeti da "namiri"
Školu skandala Vojislava Šešelja, lidera Srpske radikalne stranke, u kojoj su proveli deceniju i po kao najviši partijski funkcioneri, Vučić i Nikolić su dobro izučili. Jedno je, međutim, kad afere kreirate ili im bar pripomognete da se razuzdaju i iskoristite ih za sopstvenu promociju, a drugo kad počnu da se događaju mimo vas i vaše kontrole. A čini se da je premijeru Vučiću počelo da se događa ovo drugo
Ako Veselin Šljivančanin može da bude ne samo član SNS-a nego i aktivan promoter njihove politike, ako Momčila Krajišnika prima predsednik Srbije, onda se vladajuća garnitura nije, kao što pokušava da nas ubedi, promenila ni za nijansu u odnosu na one razularene radikale kakvi su bili devedesetih
Uprkos tome što je Aleksandar Vučić u nekoliko navrata javno rekao da će se povući sa mesta "koordinatora svih službi" – poslednji put početkom novembra 2016. – to se nije dogodilo. Zato ostaje otvoreno pitanje zbog čega on i dalje obavlja poslove koji mu prema formaciji ne pripadaju. Da li su za to razlog slabost bezbednosnog sistema i nedostatak dobrih kadrova ili njegova lična želja da "sve drži u svojim rukama" kako bi podatke kojima raspolažu službe bezbednosti mogao da koristi protiv svojih političkih protivnika
Privođenje Nikolića u Brisel ima svrhu samo u tome da se sretnu Vučić i Tači, a da niko ne postavi formalno pitanje oko njihovih funkcija. Ubuduće, uz posredovanje kancelarija EU, sretaće se ovi najmoćniji ljudi i možda im se smeši i Nobelova nagrada za mir
U pokušaju da odgovore na pitanje šta je Balkan i šta bi trebalo da bude, učesnici tribine koja je održana u Preševu bili su prilično pesimistični, a kada je reč o odnosima Srba i Albanaca na jugu Srbije, saglasni su u tome da oni danas ne postoje i da su bili intenzivniji čak i u vreme ratnih sukoba na Kosovu
Ako je nalaz prethodnog (jesenjeg) istraživanja bio relativno ohrabrujući za opoziciju i jednog, u tom trenutku, još samo potencijalnog predsedničkog kandidata ("ide Vuk, ide Vuk"), ovoga puta se ponovo sve vrti oko oveštalog starorežimskog trojca – Vučić, Toma i Ivica
Dan Republike Srpske jedna je od brojnih tačaka razdora u BiH. Dok su jedni slavili 25 godina ovog bosanskohercegovačkog entiteta, paradirajući uz Marš na Drinu i sanjajući još "specijalnije veze između RS i Srbije", drugi su isticali da je to dan koji treba obeležavati kao "dan žalosti i jedan od nacrnjih datuma u istoriji Bosne"
Došli smo u apsurdnu situaciju da se oko uloge tumača, pa i presuditelja oko tužne sudbine ubijenog Đinđića otimaju dvojica koji su se vidno radovali, pa i likovali, kad je premijer bio ubijen
Počela je kao potpredsednica stranke i ministarka energetike, nastavila je kao potpredsednica stranke, potpredsednica Vlade Srbije i ministarka građevinarstva. Posle izbora 2016, izgubila je potpredsedničko mesto u stranci. A s premijerom i šefom stranke koji više ne može da sastavi ni 150 dana vlade, a da ne proturi ideju o vanrednim izborima – sve je nesigurnija
Nema ni trunke sumnje da je premijerova partijsko-medijska mašinerija omogućila potpuno nakaradnu atmosferu u kojoj svaki potencijalni kandidat za predsednika Srbije koji nije ni Vučić ni Vučićev treba ozbiljno da razmisli da li mu se isplati da ga vezuju konjima za repove pa čereče po tabloidima samo dva ili sva tri meseca. Ili da ipak "u frku ne ulazi kad je slabiji", jer svi već unapred znaju da pobednik bilo kojih izbora u Srbiji može biti samo jedan – Aleksandar Vučić, jer tako kažu rejtinzi. A da li je baš tako
Kad je već psihologiziranje, zahvaljujući Vučićevom pominjanju Frojda, ušlo u Skupštinu, hajde da testiramo mogućnost prevremenih parlamentarnih izbora REBT tehnikom. Da li je logično raspisati parlamentarne izbore samo godinu dana nakon prethodnih? Pa, nije. Mi još nismo shvatili ni zašto su prošli izbori bili raspisani. Da li je razumno raspisati još jedne vanredne izbore? Bogme, nije ni to. Štaviše, ideja je van svake pameti. Stižemo do poslednjeg, najbitnijeg REBT pitanja: kako je ovo dobro za Aleksandra Vučića? Moguće je da je okuražen istraživanjima javnog mnjenja koje u ogromnoj većini smatra da su čvrsta ruka i autoritarna vladavina najbolje za Srbiju. Zaista, ako se stavimo u kožu Aleksandra Vučića, ovakva slika sveta izgleda sjajno za njega
"Ja moram da govorim istinu", istakao je predsednik vlade, što prevedeno na srpski znači da Tomislav Nikolić laže ili u najmanju ruku da ne mora da govori istinu
Nikolić nije tako "politički mrtav" kako su ga mnogi četiri godine predstavljali. Zapravo, možda je ovaj poslednji nalaz i glavni razlog nezadovoljstva našim istraživanjem u Premijerovom krugu – jer ga urgentno stavlja pred dilemu kako da odgovori na Nikolićevu predsedničku ambiciju
Ako vam se čini da imate déjà vu, posmatrajući premijerov odnos prema svom koalicionom partneru i narodnom poslaniku Muameru Zukorliću, niste jedini. Na isti način pojedini evropski političari tretiraju Vučića. Princip je isti – radi šta ti kažem tamo gde je meni bitno, a ja ću te zauzvrat pustiti da u svom dvorištu činiš šta ti je volja, nesputan zakonom i obzirom
"Građani ne samo Srbije nego čitavog evropskog kontinenta i SAD, suočeni su sa ogromnim rastom društvene nejednakosti, gde jedna uska oligarhija određuje uslove života najvećem delu društva, i ljudi su zbog toga nezadovoljni. To nezadovoljstvo dobija svoj politički izraz u različitim demagozima koji govore narodu ono što on želi da čuje. Nude se jednostavna i laka rešenja u okviru radikalno-desničarske ideologije, i u tom smislu treba govoriti o skretanju udesno građana širom sveta"
Nakon spekulacija da je pripreman atentat na premijera Aleksandra Vučića, u prvi plan izbio je njegov brat Andrej
Tokom četvorogodišnje vladavine Srpske napredne stranke, Aleksandar Vulin uglavnom je sedeo u ne baš popularnim foteljama. Prvo se bavio Kosovom, onda siromašnima, nezaposlenima, bivšim borcima, izbeglicama iz Azije i Afrike. Iako je pitanje Kosova, blago rečeno, nerešivo, iako se siromašni i nezaposleni teško mogu i prebrojati, o mučenicima iz Avganistana i Sirije da ne govorimo, a pitanje boraca je, u stvari, pitanje da li je Srbija učestvovala u nekom ratu devedesetih što je otvaranje Pandorine kutije bez dna, Aleksandar Vulin, borbeni levičar, preživljava sve rekonstrukcije i nove sazive vlade
Kada je ove godine Šešelj ponovo uveo radikale u Skupštinu, bilo je onih koji su se pobojali da slede vremena kad ćemo glasati za Vučića kao za "manje zlo" jer nam preti šešeljizacija Srbije. Kao da niko nije primetio da nam se šešeljizacija već dogodila, samo što se drugačije zove
Poslovično "bure baruta na Balkanu" nije još eksplodiralo iz banalnog razloga: nema toga ko se nije popišao po tom buretu i ugasio uskrslu varnicu, ali ne iz namere da vatru gasi nego sve verujući da to može požar da rasplamsa
Iako se država Nemanjića u kulturološkom pogledu danas shvata kao deo vizantijskog sveta, ona je baštinila njegov rimski karakter, ostajući na taj način u zapadnjačkom, papskom diskursu Rimsko-vizantijskog carstva. Ovo je jedna od tema o kojima se govorilo na Međunarodnom kongresu vizantologa, skupu zbog kog je beogradska vizantologija bila u centru naučne pažnje
