Pitanje bez odgovora je koji su bili razlozi Gordane Čomić da se priključi ljudima prema čijem je ponašanju iskazivala prezir, nazivala ih kič-fašistima, precizno secirajući njihovo neprestano nasilje, isključivost i agresiju
Još ranih devedesetih pojavile su se negativne asocijacije na pojam demokratija, jer su pokušaj uvođenja demokratije pratili raspad Jugoslavije, ratovi, inflacija, nemaština, kriminal. S tim negativnim asocijacijama povezanim s tranzicijom, pa još i partokratijom koju je zapatilo Miloševićevo doba ali je svoju razradu i vrhunac doživela sa Aleksandrom Vučićem na vlasti, demokratski pokušaji uređenja države nisu imali mnogo šansi
"Građani su 5. oktobra 2000. pokazali kuraž i spremnost da se bore protiv jednog autoritarnog režima, a bez toga ne može da postoji republika. Utoliko je reč o važnom istorijskom događaju. No, ono što je usledilo svakako je umanjilo njegov istorijski značaj, jer ishod je kapitalistička oligarhizacija društva"
Bio je žestoki protivnik Vojislava Koštunice, da bi mu postao podjednako blizak čim je ovaj postao predsednik SR Jugoslavije. Nije izlazio iz kabineta Borisa Tadića i, kada je izgubio vlast, potpuno ga zaboravio. Vređao je Tomislava Nikolića i Aleksandra Vučića dok su bili u opoziciji, a posle im podilazio kao da nikad ništa ružno nije rekao. Lako će se odreći svakog političara u Srbiji i još će biti taj koji će gubitnika – ma koliko ranije s njim bio dobar – dodatno gurnuti pod vodu da brže potone. Ovako bivši premijer Republike Srpske Mladen Ivanić sažima za "Vreme" političku biografiju Milorada Dodika
Poslednjih decenija antifašističko spomen-obeležje u Ljubišu bilo je zaraslo u šikaru, meštani su tu istovarivali smeće. Niko nije vodio računa o njemu dok ga se nije setio penzionisani pukovnik, pilot helikoptera Srećko Prentović. A kada je sredio spomenik, vandali su polupali spomen-ploču. Nadležni nisu reagovali
Možemo tek naslućivati šta su sve Tomislav Nikolić i Aleksandar Vučić – dok je Boris Tadić rasprostirao svoje "crvene linije" – onomad naobećavali uticajnim zapadnim političarima da bi se ovi nasmešeni slikali sa dvojicom "lečenih radikala". S obzirom na to da su u pitanju oni čiji je politički otac u tom trenutku sedio u Hagu, obećanja mora da su bila vrlo izdašna
"Raspust" na koji je otišao Krizni štab po završetku vanrednog stanja bio je nedvosmislen poziv te i takve struke da građani Srbije izađu na izbore. Ustanovljeno je pravilo da epidemiološka kriva opada s porastom predizbornih i izbornih aktivnosti i obrnuto. I sad, šta je tu je
Državni i paradržavni mediji su na osnovu saopštenja Ministarstva odbrane javili da se oklopno borbeno vozilo za prevoz jedinica M-20 MRAP 6×6 svrstava u rang najboljih svetskih rešenja u toj kategoriji. To što još nije ispitan, nego je tek predstavljen prototip, u predizbornoj kampanji nikoga nije zanimalo
Neizlaskom na ove nesumnjivo felerične i nelegitimne "izbore" bojkotaški deo opozicije je samo stekao pravo na šansu, odnosno izborio se za "opstanak u meču" – i ništa više od toga. Svi problemi i slabosti koji su pratili opoziciono delovanje prethodnih meseci i godina i dalje ostaju. I ništa ne bi bilo pogubnije – a to uopšte nije nemoguće – nego da se ovaj bojkotaški deo opozicije sada uljuljka na krilima ovog "uspeha", odnosno dodatno opusti i uspava usled činjenice da su im praktično svi opozicioni konkurenti (ne)slavno poginuli na ovim izborima
U jeku izborne kampanje postoji jedna stranka koja na izborima učestvuje i imaće poslanike, a ne oglašava se – verovatno zato što posle one legendarne Gorjane iz prošlog i Bojana iz ovog saziva Skupštine Srbije, shvataju da je bolje ćutati. Ta stranka je Pokret socijalista, čiji lider Aleksandar Vulin koristi funkciju ministra odbrane da bi promovisao politiku svog ličnog "vrhovnog komandanta", imenjaka mu Vučića
Koliko su vlast potresle ove kritike koje su (napokon!) stigle sa zapada, potvrđuju lokalni izbori sprovedeni 2018. i 2019. godine (Lučani i Medveđa kao posebno indikativni slučajevi), a koji su sva naprednjačka nepočinstva doveli do usijanja
Slika proglašenja pobede Tomislava Nikolića na predsedničkim izborima u maju 2008. skoro da nema nikakve veze sa današnjom Srpskom naprednom strankom. Na primer, na njoj nema Gorana Veselinovića, Zorana Bašanovića, Darka Glišića, Nikole Petrovića, četvorice kumova kumova Aleksandra Vučića, ljudi koji su mu mnogo pomogli u životu i karijeri, a i on njima, razume se. Čak i oni koji su "otišli" od njega kao što je Zoran Bašanović, Bratislav Grubačić ili Aleksandar Nikolić, nisu ni u jednom trenutku istupili javno i govorili o svom odnosu ili nesuglasicama sa Vučićem. Izuzetak je bio samo Saša Mirković, ali je brzo uhapšen, procesuiran i ućutkan, čime je poslata jasna poruka svima koji bi možda pokušali da pređu "na drugu stranu"
Nije ovde reč ni o kakvim opštinskim ćatama ili službenicima iz javnih preduzeća koji su, pod pretnjom otkazom, dobili odštampane tabele za evidenciju kapilarnih glasova. Za ovaj režim, to je skoro pa demokratska procedura u poređenju s poslovima Kristijana Golubovića, Zvonka Veselinovića, Milana Radojičića… Ovde je reč o kriminalcima, huliganima i ekstremistima koji za režim u Srbiji rade sve što treba, od batinanja studenata, premlaćivanja, zastrašivanja i hapšenja novinara i političkih neistomišljenika, paljenja baklji na krovovima zgrada, paljenja kuća, do "prikupljanja ekipe za glasanje". To je okvir u kojem se, pored pandemije virusa korona i performansa ispred Skupštine Srbije, nastavlja predizborna kampanja za izbore koji treba da budu održani 21. juna. Ništa od, do juče propagiranih – socijalne distance i zabrane okupljanja. Znači, korona parti
Izborom Milanovića, trend odbacivanja stabilokratije na Balkanu je nastavljen. Da bi se završio i postao nepovratan, neophodne su promene i u Evropi i u Srbiji
Jedno ljudsko pitanje: zašto se čovek tako brzo vratio na posao, ako mu je par dana pre toga život bio u opasnosti
Kako se i zbog čega dogodilo da se Aleksandar Obradović nađe u pritvoru, zašto se obratio novinarima BIRN-a, kako smo se svi poneli u tom slučaju i šta smo naučili iz ovog događaja koji još uvek traje
Da Srpska lista, odnosno Kancelarija za Kosovo i Metohiju baš ništa ne prepušta slučaju, pokazalo se time što je podelila više desetina otkaza i suspenzija najbližim rođacima kandidata za poslanike u prvom redu onih iz Samostalne liberalne stranke koji su zaposleni u institucijama Republike Srbije. Sve to dešavalo se u sredinama južno od Ibra i, donekle, u Leposaviću. Ostatak severa Kosova se već predao. Tamo nije bilo protivnika, posebno u Kosovskoj Mitrovici gde više nema ni političkog pluralizma niti trunke demokratije; sahranjeni su zajedno sa Oliverom Ivanovićem
Nakon postrojavanja Garde Vojske Srbije u čast Crvene zvezde ne bi začudilo da se ova jedinica angažuje po nalogu ministra Aleksandra Vulina da u studiju njegovog kuma Željka Mitrovića u Šimanovcima priredi doček za nove učesnike "Zadruge"
Ako bismo počeli da nabrajamo šta se sve loše dešava na izborima u Srbiji, spisak bi bio isuviše dugačak. Gde god krenemo, naiđemo na neregularnost, počevši od korišćenja javnih resursa za kampanju predstavnika vlasti, preko kupovine glasova, "bugarskog voza", pa do direktnog i često nasilnog uticaja na birače
"Ako srpski političari i razumeju izbegličku populaciju, za Srbe koji su ostali da žive u Hrvatskoj mislim da nemaju dovoljno senzibiliteta. Štoviše, ponekad mi izgleda da ih smatraju nacionalnim izdajnicima, onima čije postojanje kvari tezu o tome da u Hrvatskoj više nema Srba, i da sa Hrvatima nije moguće živeti i raditi u miru. Tako da se Srbi koji danas žive u Hrvatskoj često osećaju pritisnuti sa obe strane i sa zebnjom gledaju na svako zaoštravanje odnosa između Beograda i Zagreba"
"Sve što su mogli da angažuju, to su angažovali i uradili. Nažalost, uspešno, ali ne sasvim uspešno", konstatovao je Aleksandar Vučić, "otkrivajući" navodni ključni cilj Zapada i Prištine – "proterivanje srpskog življa sa vekovnih ognjišta sa celog Kosova" za šta su i "angažovane najmanje dve obaveštajne službe". I onda, dok je to obrazlagao, uz dramske pauze, Vučić je došao do poente svega, stvarnog razloga zašto je "obraćanje naciji" sazvano – da odbrani Milana Radoičića, potpredsednika Srpske liste, istog onog za kojeg je pre godinu-dve tvrdio da ga ne poznaje i da prvi put čuje za njega
Iako režim neprestano govori kako samostalno odlučuje, ne sluša nikoga i da za razliku od svih drugih ne ide u ambasade po savete, stvarnost je drugačija: ništa se ne odlučuje bez savetovanja sa ambasadama velikih sila. Srbija je, naprosto, država ograničenog suvereniteta. Kako su se u sve ovo uklapali ambasadori Rusije i Sjedinjenih Američkih Država
SKOJ i KPJ. Informbiro. Mermer. Logorisanje Švaba. Deklaracija o jeziku. Memorandum SANU. Događanje naroda. JNA. Savez književnika. Prijatelji i nacionalizam. Tadić i Nikolić. Osvrćući se devedeset godina unazad, mnoga sam svoja mišljenja revidirao i utekao u fantazmagoriju beletristike
Postavlja se pitanje šta će Vladin avion u formalnom vlasništvu BIA? Zašto je njegova cena državna tajna? I šta će tim povodom reći Državna revizorska institucija koja bi, po zakonu, trebalo da kontroliše i trošenje sredstava Službe? Osim, ako se, pošto je prodavac kupac Galenike, nije postigla neka "kombinacija"
Smatramo da je naša obaveza da u danima rata, u kome se zemlja našla zbog napada NATO snaga, građane što brže, kvalitetnije i potpunije informišemo o događajima u zemlji i svetu (iz saopštenja Redakcije Vremena 2. marta 1999) Ovde ponavljamo noseće tekstove iz ratnih brojeva Vremena objavljenih od 27. mart – 26. jun 1999. u vreme kada je na snazi bila cenzura štampe.
U Srbiji se danas najviše štrajkuje glađu i to zbog odbrane najosnovnijih životnih uslova. Izgladnjuju se ljudi dobrovoljno i dugotrajno zbog prava na vodu, prava na krov nad glavom, prava na zaradu, prava na elementarnu pravdu i puko dostojanstvo
Za razliku od brojnih ličnosti koje su se našle u ovoj rubrici, Stefanović senior ni po čemu ne zaslužuje da dobije neki poseban tretman osim što je otac sina koji koristi svoju poziciju da ga sačuva od istraga koje bi u pitanje dovele njegove penzionerske poslove
