Mnogi prodemokratski protesti od 1990. do danas završeni su bez uspeha i gubitkom energije, ali neki od njih su uspeli da izdejstvuju da se vlast, bar donekle i bar u nekom periodu, povuče pred voljom građana
Na ulici kapuljaši s motkama prebijaju građane, a pred krcatom Arenom predsednik Srbije pruža ruku istim tim isprebijanim građanima nazivajući ih „uništiteljima Srbije“
Možda su ratovi danas isključeni, možda i nisu, da parafraziramo Slobodana Miloševića, ali su u nekim stvarima radikali/naprednjaci otišli korak dalje i prevazišli svoje učitelje iz devedesetih: bez obzira na žestoku mašineriju kojom je raspolagao, Miloševiću nije pošlo za rukom ono što je danas Vučić uspeo – da ukine i privid slobodnih i fer izbora. Milošević, za razliku od Vučića, koliko god da je pokušavao, nije uspeo da uništi opoziciju, niti da ubije u pojam onaj deo građana koji je verovao u demokratiju. Tri decenije posle prvih višestranačkih izbora Srbija je ponovo na početku
Ovaj retko kvalitetan skup o Konstantinoviću održan je u prostorijama Srpskog privrednog društva Privrednik, a rasprave koje su se odvijale posle izlaganja umele su biti jednako intenzivne kao i sama izlaganja. Duh prijateljstva, primetimo, nadmoćno je zbrisao duh palanke kao duh neprijateljstva
Možda nije videla drugi izbor, možda nije umela bolje, tek Angela Merkel je protežirala Aleksandra Vučića kao svog najboljeg đaka iako nije naučio nemački, što joj je obećao. Oproštajna poseta Beogradu nosila je u sebi mnogo simbolike, a malo suštine. Kada se podvuče crta, bilans kancelarke u regionu teško da zaslužuje prelaznu ocenu
Petar je putujući glumac. Svaku ulogu gradi sa strasnom merom. Glumac s apsolutnim sluhom za prostor partnera. To dolazi iz njegove radosti igre. Iz antičkog hedonizma. On se poigrava, čika, nadmeće, a ostavi brisan prostor da se partner pokaže, pokaže i prikaže
Iako je često uspevao da iznenadi javnost svojim izjavama i potezima, kada se podvuče crta, Nebojša Bakarec ipak se može nazvati tipičnim predstavnikom političara Srbije u poslednjih dvadesetak godina. Uprkos često ispoljavanoj ekscentričnosti, analizom njegovih izjava u tih dvadesetak godina vidi se da ih, kao i kod većine domaćih političara, odlikuje izuzetna nedoslednost, već u zavisnosti od toga kako situacija nalaže
Način na koji se sprema izbacivanje ministra odbrane i potpredsednika stranke podseća na neke dane iz doba komunizma i jednopartijskog sistema. Da li je i taj način pokrenut upravo da bi građani Srbije na lakši način shvatili šta se dešava
Šta spaja Danila Vučića, "ćevape od ljudskog mesa" i bivšeg ministra unutrašnjih poslova? Kakva vrsta psihologije vlada u vrhu SNS-a? U čemu je bila tajna otpornosti Nebojše Stefanovića? Zašto se Aleksandar Vučić prilikom njegove smene zaklonio iza stranačkih odbora koje ionako nikad ni za šta ne pita? I kako je borba protiv kriminala svemu doprinela
Šta se promenilo u ovih deset, još malo pa jedanaest godina otkad sam ja, u leto 2010, takođe imao bliski susret sa nekom drugom – a istom – dvojicom i sa njihovom metalnom štanglom?
"Poznato je da Vučić većinu tih ljudi oko sebe ucenama drži pod kontrolom. Pakuje im afere, a onda ih, navodno, štiti. Konkretno, Nebojšu Stefanovića sa slučajevima lažne diplome, Krušika... Stefanović je očigledno, kad je došao na mesto ministra unutrašnjih poslova, mnogo toga naučio i našao načina da se zaštiti jer mislim da u tim krugovima niko nikome ne veruje. Stefanović i Dijana Hrkalović formalno-pravno, bar što se tiče prisluškivanja, nisu ništa zgrešili, ali su prokockali Vučićevo poverenje: ako su znali da se on čuje sa licima koja su na merama, postavlja se pitanje zašto ga nisu upozorili. To, ipak, nije krivično delo jer oni nisu mogli da uključe nijedan broj bez naredbe"
Šta pokazuje slučaj Vladimira Cvijana, bivšeg člana Predsedništva SNS-a za čiju smrt javnost nije znala pune tri godine? Zašto visoki naprednjački kadar deluje vrlo čudno u očima građana, stranih diplomata i sopstvenog članstva? Da li kampanja borbe protiv kriminala može da isklizne iz ruku Aleksandra Vučića
Od simbola snishodljivosti, poslednjih godina Stefanović se u delu javnosti transformiše u čoveka koji, navodno, svemogućem predsedniku države pruža "inteligentan otpor"
Ko je više od dva puta slušao Vučića mogao je da ustanovi da "oni" svakakve pokore rade po Srbiji i da je pravo čudo da život pored "njih" takvih uopšte može da se odvija: "oni" su opljačkali narod, predali Kosovo, obogatili se, "oni" po društvenim mrežama pišu da hoće da ubiju i siluju Vučićevu decu, "oni" poseduju i drže pod kontrolom sve medije, "oni" drže i kontrolišu kompletno pravosuđe u Srbiji, "oni" se raduju svakoj novoj smrti, "oni" hoće da korona pobedi, "oni" hoće i Vučića da ubiju, samo da bi mogli da nastave da kradu… O svemu ovome sirote građane obaveštava par poštenih medija, koji se nepokolebljivo bore protiv moćne tajkunske medijske mašinerije i tako sprečavaju da tajkunski mrak pojede Srbiju
U periodu pred nama, naročito ako Donald Tramp ponovo pobedi na predsedničkim izborima, Srbiju po svemu sudeći očekuje vrlo delikatan period odnosa sa SAD, pre svega kad je u pitanju Kosovo. To podrazumeva, između ostalog, i niz dogovora i sporazuma o kojima će javnost u Srbiji malo ili nimalo znati. A ko je bolji kandidat za "čuvara tajni" iz Ovalnog kabineta od Đurića
Da li će Marija Obradović postati novi ministar odbrane? Hoće li Nebojšu Stefanovića u MUP-u naslediti Miloš Vučević? Sprema li se Marko Čadež za ministra spoljnih poslova? Kako se Aleksandar Vulin snašao u sendviču između Stefanovića i Vučića, preciznije – koga se odrekao? Da li će Anu Brnabić u fotelji premijerke zameniti Branislav Nedimović ili neko treći? Odgovori na ova pitanja zavise od puta koji će Aleksandar Vučić odabrati – racionalnog makijaveliste ili bezumnog diktatora
Onima koji neće brinuti isključivo za pun frižider i plaćene račune ovog leta i jeseni, biće zanimljivo da posmatraju kako će se Aleksandar Vučić revanširati zapadnim prijateljima za pomoć u učvršćivanju vlasti. Kakva god bila smetnja na vezi Vašington–Brisel, čini se kao da Vučić na Zapadu nema više opciju za plaćanje na odloženo
U ponedeljak uveče se na stepenište i na plato ispred Narodne skupštine izlio sav apsurd Srbije. Jedna scena izvučena iz konteksta događanja proteklih nekoliko dana živopisno simbolizuje šta se u Srbiji odigravalo proteklih godina i dočarava šta će se događati u narednom periodu: podele i sukobi
Jedva suzdržavajući suze zbog suza svojih ćerki koje je pogodio zvučni metak namenjen njemu, Dragan Đilas se javnosti obratio video-porukom koja bi mogla da promeni političku scenu Srbije, ako lideri opozicije njen odjek budu shvatili na pravi način
U vreme virtuelnih šetnji, knjiga je izuzetno efikasno sredstvo da se prođe i vidi mnogo toga što je pešice neostvarivo
Film Banović Strahinja iz 1981. godine još uvek je neprevaziđeno filmsko delo o srednjovekovnoj Srbiji
"Pošteno govoreći, ovde moral i politika ne idu zajedno. Ponekad sam bio sa ljudima koji su postali preletači, otišli su kod naprednjaka. Analizirao sam kako izgleda to njihovo uključivanje u novonastalu situaciju, u tu interesnu grupu. Oni svi najpre moraju proći radikalski dril – moraju biti tako isključivi, tako dramatično nepodnošljivi u poništavanju onoga što su bili do tada i onog što sada jesu. Prvo morate biti radikal, pa se onda kao radikal presvučete u naprednjaka. To je jedna inicijacija, jedna metamorfoza demokrata u ono što su naprednjaci. Što je najvažnije, oni često deluju i ekstremnije u osporavanju onoga što su oni bili nego sami pripadnici stare nomeklature oko Vučića"
Ako bi se pod jedan termin mogao podvesti način naglog uspona i bogaćenja srpskog trgovca oružjem Slobodana Tešića (61), onda su to "specijalni odnosi" sa običnim šalterskim službenicima, ali i sa ljudima iz okruženja državnog vrha ne samo Srbije nego i raznih drugih zemalja. Ovo za "Vreme" kaže petoro ljudi koji su, direktno ili indirektno, umešani u izvoz naoružanja – trojica su upoznali Tešića, a jedan je radio u nekoj od njegovih brojnih firmi
"Istina više nije na ceni, ne funkcioniše. Ne veruje se svojim očima, svojoj pameti, ne veruje se očiglednom. To je svakako deprimirajuće"
Aktuelna vlast u Srbiji ima neodoljivu potrebu, nezabeleženu u novijoj istoriji, da svi mediji rade isključivo u njenom interesu. Svako ko se drzne da svoj posao radi po pravilima profesije, a ne po željama političara i spin stručnjaka, biće pod nekom vrstom pritiska. I od tog pravila nema odstupanja, pitanje je samo koliko novinarska profesija, bar onaj njen časniji deo, ima snage da se tome odupre
Moglo bi se reći da je Vučić od medijske scene Srbije u poslednjih sedam godina napravio "Veliku Srbiju" po svojoj meri. Kao što je "Velika Srbija" bila Šešelju, već godinama su sve televizije sa nacionalnom frekvencijom, velika većina regionalnih i lokalnih televizija kao i najveći broj dnevnih novina podređeni Vučiću, njegovoj propagandi, besomučnim uvredama svakoga ko se usudi da kaže nešto što nije u skladu sa stvorenom paralelnom realnošću. Današnja Srbija "iskijava" onda nekažnjenu "Veliku Srbiju"
