Kriminal i države

Prava slika Darka Šarića

Politička ekonomija kokaina složena je nauka. Ukratko: od siromašnog i terorisanog južnoameričkog seljaka koji gaji biljku koke, pa do japijevskih biznismena, estradnih zvezda i kriminalnog polusveta (ako tu ima neke razlike...) koji šmrču finalni proizvod, roba prolazi kroz razne faze i to je uglavnom jasno. Mnogo je zanimljivije kako veliki narko-dileri, grosisti i feudalni gospodari Latinske Amerike, njihovi savetnici i saradnici u tom lancu svoje ogromne profite pretvaraju u naizgled legalni novac. Slučaj Darka Šarića i njegove organizacije, da ne kažemo korporacije, tu je zgodan kao paradigmatična ilustracija

Nasilje u školama

Ne pričaj sa njim, nabodi ga

"Dvojica dođu, kao gladijatori, pošibaju se. Ako bude gusto, uleti nas pedesetak i niko ne može da padne u muriju, kako će da provale ko je od nas pedeset udario tog koji je malo žešće povređen"

Intervju – Srđan Mihajlović, generalni direktor Transnafte

Kako sačuvati ideju PEOP-a

Od Krka do Novog Sada imamo tehnički kapacitet provoza devet miliona tona nafte, a od Novog Sada do Pančeva šest miliona tona godišnje, ali koristimo ukupno manje od tri miliona tona, dakle oko 30 odsto projektovanog kapaciteta

Eksproprijacija u Rudarskom basenu "Kolubara"

Ortofoto snimak šupa i ribnjaka

Preseljenje Vreoca je neophodno jer su bageri došli do groblja, ali meštani ne veruju Rudniku, i ne dozvoljavaju premeštanje groblja, zbog emocija, dok sva domaćinstva ne potpišu rešenja o eksproprijaciji

Profesionalizacija vojske

Zbogom, gušteri

Pre četrdesetak godina, otprilike, regrutne komisije JNA imale su problem da odbiju momke čije psiho-i-fizičko stanje nije zadovoljavalo standarde neophodne za ulazak u "najveću školu bratstva i jedinstva", što je bio jedan od eufemizama za ondašnju vojsku. Kandidate je počesto pratila familija opremljena jaganjcima na ražnju da časti – ali i zgodnim motkama za slučaj da se regrutna komisija ne pokaže baš uviđavnom. Jer tada je još bilo rašireno uverenje da ko nije odslužio vojsku, nije baš sasvim muško, teško može da se oženi, a brkove da pušta može samo na prevaru

Reforma gimnazija

Konačno na redu

Za sada je u planu ukidanje kvalifikacionog ispita za srednje škole i uvođenje male mature za osnovce, ukidanje prijemnih ispita za fakultete, na mesto kojih će doći velika matura i uvođenje većeg broja izbornih predmeta za gimnazijalce, što treba da bude priprema za fakultete

Likovni konkurs

Ostavite cigarete

Intervju – Bogoljub Lazarević, pomoćnik ministra prosvete

Studije su izlaz

"Imamo paradoksalnu situaciju da svi učenici srednjoškolske populacije mogu da upišu gotovo svaki fakultet, priznaćete da obrazovanje koje se stiče u srednjim školama nije isto."

Skupštinska rezolucija o genocidu

Slučaj Srebrenica, zločinac bez kazne

Svi kao da su zauvek ukopani u stavovima koje su branili pre pet godina, uz pojedinačnu evoluciju ka stanovištu da ćemo novi stav doneti kad vidimo kompletan tekst; osuda zločina može, genocid ne; da se osude svi zločini... Evo, već mesec dana ne zna se ni ko piše rezoluciju – neki prozvani se ograđuju i demantuju; ni kada će dospeti na skupštinski dnevni red – do sada su pominjani i januar i februar, mart i jun; ni kako teku navodno već započete konsultacije i usaglašavanje poslaničkih grupa

Nuspojave

Mudraci i tirani

Ono što je izrekao Irinej savršen je opis "filozofije i psihologije" velikodostojnika svih "tradicionalnih verskih zajednica" na Balkanu

Svemir

Putnik koji je najdalje stigao

Izjava nedelje

»To ništa nije moje. Kad umrem, to sigurno neću da nosim sa sobom u grob! Ostaće sve gde je i sada!«

Vasilije Kačavenda, vladika zvorničko-tuzlanski, o bogatstvu kojim je okružen u "malom Versaju" ("Press")

Nuspojave

Dvesta ovamo, dvesta onamo…

U zalaganju za članstvo u NATO-u nema ničega ni fensi ni seksi, ono je čak nužno antipatično

Književnost – Kazuo Išiguro, Ne daj mi nikada da odem

Pejzaži u magli

Ljudski život za Išigura je pre svega sećanje; vrlo često, reč je o sećanju na ono što želimo da zaboravimo, ili na ono što se nikada nije dogodilo. Otuda u njegovim romanima, na prvi pogled, i nema pravog zapleta: život je, u trenutku kada se o njemu pripoveda, već ostao negde u prošlosti, pa se sudbonosni događaji kojima je obeležen u priči pojavljuju ne kao uzbudljivi prizori i dramatične scene, već kao odrazi i odjeci, kao likovi, prizori i predeli čije se konture tek naziru u gustoj magli vremena

Lik i delo

Jelko Kacin

Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju

Haiti – Zemlja očaja

Karipska apokalipsa

Svakodnevna borba na ulicama vodi se oko vode za piće i hrane. Nema dovoljno benzina, nema dovoljno medicinskih kapaciteta za zbrinjavanje povređenih. Naoružane bande haraju glavnim gradom Port o Prensom. Leševi se odnose kamionima i zatrpavaju u masovne grobnice. Ne postoji infrastruktura za prevazilaženje katastrofe tolikih razmera. Iskusni članovi međunarodnih spasilačkih ekipa kažu da nešto slično nikada nisu videli

Izbor patrijarha Srpske pravoslavne crkve

Sveti duh na tajnom zadatku

U poslednjoj nedelji mesojeđa, dva dana po Saboru svetog Jovana Krstitelja, sabraće se episkopi Srpske pravoslavne crkve na Izbornom saboru da, uz sadejstvo Svetog duha, među sobom izaberu prvog među jednakima – novog patrijarha srpskog

Lični stav

Filozofski slučaj

Nakon odbijanja kandidatkinje da se prijavi na ponižavajući natječaj za asistentsko mjesto, slijedio je epilog: početkom akademske 2009/10. godine novoizabrana dekanica uručila je nesuđenoj docentici rješenje o otkazu. Stvar je sada na sudu

Izbor "Vremena"

Ličnost 2009 – Milica Delević

Direktorka vladine Kancelarije za evropske integracije Milica Delević izabrana je za ličnost 2009. godine većinom glasova članova uredništva nedeljnika "Vreme." Kriterijum za nagradu je, kao i prethodnih godina, pozitivan doprinos unapređenju društvenih institucija u javnom interesu

Vesti

Pitanje mere

"Vreme nauke: Devet"; VREME 991-992

Crna Gora – Novi pravopis

Njegošev je CRNOGORSKI jezik (sic!)

Sada je pravilno reći i celina i ćelina. A ako neko kaže da ga je zabolelo ćeme i zatraži ćenovnik, ništa nije pogrešio. Sve je po pravopisu

Deset godina od ubistva Željka Ražnatovića

Arkanova ostavština

Kada je ubijen, Arkan je imao četrdeset osam godina i devetoro dece. Govorio je najmanje tri svetska jezika i proveo bar deset godina u zatvoru. Bio je jedan od najpoznatijih svetskih paravojnih komandanata i najmoćniji mafijaški šef u regionu. U trenutku smrti, Arkan je bio lice sa crvene poternice Interpola i Tužilaštva Haškog tribunala

Knjige – Dejvid Džejms Smit, One Morning in Sarajevo

Sanjari izgubljenog sna

Vinston Čerčil je nekoć sarajevsko slavljenje Principa proglasio sramotnim dodavši da su sramotni i Principov akt i narod koji ga slavi te je Sarajevo, u tom smislu, sprovelo samokritiku. Ipak, sam Smit kao da se do kraja ne slaže s Čerčilom, možda upravo zbog promene konteksta, jer mu se, izgleda, čini da su dečaci koji su se borili za slobodu i za Jugoslaviju umrli uzalud. Na jednom mestu u knjizi, on doslovce kaže: U jednom istorijski kratkom periodu, od pedesetih godina dvadesetog veka do Titove smrti i osamdesetih, Jugoslavija je, kao ujedinjena federacija socijalističkih republika, bila trijumf naroda i ostvarenje snova sarajevskih zaverenika. Gavro bi, mislim, bio ponosan na tu zemlju, kao što je i Jugoslavija, u to vreme, bila ponosna na Gavru

Vreme nauke

Devet

Bojni brod "Sent Ištvan" – 35 godina od otkrića olupine

Neslavna propast ćesarskog ponosa

Ostrvo Premuda na severnom Jadranu. Luka Krijal, 1974. godina. Ante Garžina, penzionisani pomorac, sišao je iz sela u luku da bi se sastao sa ekipom broda "Tornado". To je čovek koji nam je obećao da će nam pokazati gde je pre 56 godina (1918) potonuo bojni brod "Sent Ištvan", poslednja reč tadašnje tehnike, ponos austrougarske flote. Sve ranije informacije – dobijene od očevidaca, ili uzete iz enciklopedija i drugih knjiga – bile su ili nedovoljno precizne, ili potpuno pogrešne

Nova godina i Rimski carevi

Kada se sunce pretvori u krst

U starom, desetomesečnom rimskom kalendaru zimski meseci nisu postojali, jer se za vreme zime ništa bitno nije događalo, niti je bilo posla u poljoprivredi, niti je bilo zgodno da se vodi rat, samo što to, nažalost, nije odgovaralo godišnjim dobima i menama meseca ili sunca. Zbog toga su 156. godine pre nove ere uvedeni januar i februar, a početak godine je sa 1. marta premešten na 1. januar, otprilike u vreme najkraćeg dana, najduže noći, kada će, mislilo se, na vreme posejano seme proklijati ispod snega, a to je dobar početak, zar ne