Nuspojave

Nekoliko naivnih pitanja

Ne postoji "slučaj Petričić", nego slučajevi predsednika jedne vlade i urednika jednih novina; ako ti ljudi ne čuvaju svoje dostojanstvo, kako će čuvati naše

Intervju – Rajko Grlić, režiser i scenarista

Razgovor igrača koji uživaju u igri

"Da li se osjećam odgovoran ako moj film nije ogledalce koje će uvijek govoriti da smo najljepši i najpametniji? Iskreno rečeno, ne baš"

50. Bitef

Glupa Evropa, tužna Afrika, vesela Koreja

Jubilarno izdanje najuglednijeg pozorišnog festivala proteklo je u znaku prevazilaženja granica, ne samo regiona, nego i Evrope

Povodom jednog davnog teksta

Toma i Uroš

Mračna i ružna strana svake stvari uvek je iskrenija, istinitija i autentičnija od one lepše. Otuda valjda niko drugi nije mogao bolje i tačnije nego Uroš Komlenović da prodre u suštinu fenomena Tome Zdravkovića

Ekonomski barometar (septembar 2016.)

Poslovne vesti

Intervju – Božidar Plazinić, predsednik Upravnog odbora Oktobarskog salona, slikar

Mala oaza

"Ono što je čovek, to mora da bude i umetnost"

Slučaj Karić

Bogoljub po drugi put među Srbima

Pobedom Tomislava Nikolića na izborima 2012, na vlast dolazi koalicija okupljena oko Srpske napredne stranke. U Skupštinu, posle više neuspešnih pokušaja, tako ulazi i Pokret Snaga Srbije, odnosno Karići – Bogoljubov brat Dragomir i supruga Milanka. Oboje će na listi SNS-a ostati i posle izbora 2014. i 2016. Kako stvari stoje, uskoro će im se pridružiti i sam Bogoljub Karić. Jer, deluje da uopšte nema smisla govoriti "ako zastari" drugi postupak protiv njega, nego "kad zastari"

Nasilje nad starim licima

Najbolje čuvana porodična tajna

Koja bi se penzionerka, koja živi u stanu sa sinom jedincem, snajom i troje njihove dece i na koju se vodi ta imovina stečena u zajednici sa pokojnim mužem, usudila da se požali na svog sina zbog zlostavljanja

Pretnje na internetu

Kada virtuelno prelazi u realno

Zato što sam brbljiv "na Tviteru" i zato što radim za BIRN i za "Vreme", pogodan sam za tretman SNS bot-divizija. Ogroman je spisak ljudi koji su na ovaj način "nastradali" zato što su rekli šta misle o nečemu u određenom trenutku. Nisu bili "žrtve zalutalog metka" – ne, to je organizovana kampanja

Srpsko-vatikanski odnosi

Čekajući papsko izvinjenje

Ima li u izjavi Hašima Tačija da će poglavar Rimokatoličke crkve priznati Kosovo nešto vredno daljih razmatranja? Menja li se štogod u odnosim Srbije i Vatikana? Zašto rad međureligijske komisije o Stepincu može imati preglasni odjek, čak i ako komisija ne zaključi ništa

Lični stav

Politički eufemizam

Političari na vlasti uveravaju nas eufemizmima da je situacija bolja no što jeste, ublažavajući nevolje i ulepšavajući stvarnost. Zato je važno da se razlikuje retorizam i verbalizam od realizma, a virtuelna stvarnost od postojeće

Vojvođanski forum – Kultura dijaloga (II)

Dijalog u društvu koje ne razmišlja

Šta su Srbija i Vojvodina naučile iz iskustva devedesetih godina prošlog veka i kako se nose sa posledicama tog iskustva

Farma u kampanji

Vlast protiv Saše Jankovića

Osip koji vlast dobija na mogućnost da se zaštitnik građana kandiduje na predsedničkim izborima, čini od nje najpoželjnijeg učesnika svakog srpskog TV rijalitija

Intervju – Ivan Medenica, umetnički direktor Bitefa

Oštar zaokret ka svetskom pozorištu

"Rešili smo da na libansku predstavu, i zbog teme i zbog nepostojanja jezičke barijere, dovedemo migrante iz Sirije koji se trenutno nalaze u Krnjači – da budu publika kao i svi mi ostali"

Vojvođanski forum – Kultura dijaloga (I)

Izazovi slobodne misli

U mestu Bukovac, u okolini Sombora, 9. septembra održan je susret pod nazivom Vojvođanski forum. Ovaj jedinstveni filozofski kružok postoji već 20 godina i do sada je funkcionisao izvan očiju javnosti, uglavnom u Novom Sadu, a učesnici ga zovu jednostavno Salon. Više od sto mislećih individualaca, uglavnom liberala, sastajali su se jednom mesečno i diskutovali o društvenim diskursima, razmenjivali poglede na političke, filozofske, sociološke i druge teme relevantne za vojvođansko i srpsko društvo

Evropske integracije i Srbija (7)

Rat u romingu

Deseto pregovaračko poglavlje, koje se bavi medijima i informacionom tehnologijom, tiče se svih građana Srbije

Drugi politički život Vojislava Šešelja

Dubler premijera Vučića

Kada je ove godine Šešelj ponovo uveo radikale u Skupštinu, bilo je onih koji su se pobojali da slede vremena kad ćemo glasati za Vučića kao za "manje zlo" jer nam preti šešeljizacija Srbije. Kao da niko nije primetio da nam se šešeljizacija već dogodila, samo što se drugačije zove

Prof dr Slobodan Cvejić, sociolog

Zašto su neuspešne reforme obrazovanja

U preovlađujućoj klimi političkog klijentelizma u kojoj se sve bitne pozicije u javnom sektoru podređuju interesima stranke koja je na vlasti i stavljaju u funkciju političke promocije, primarni ciljevi sistema javnog obrazovanja su gurnuti u drugi plan u odnosu na partikularne ciljeve pojedinaca i grupa uključenih u klijentelističke mreže

Daljinsko grejanje

Na granici isplativosti

Sistem je opterećen dugovima, skup je i neefikasan. Dugovanja često vraćaju opštine, gradovi i država, novcem poreskih obveznika, od kojih mnogi i ne koriste ovakvo grejanje

Intervju – Dušan Mijić, jedan od osnivača i domaćin Salona

O jubileju, dijalogu i strahu

"Salon je počeo sa radom kada je nacionalizam bujao. Nacionalizam je po našem mišljenju ključ nesporazuma Srbije sa ostatkom regiona. Ja mislim da on danas nije nestao. Prema tome, slobodna razmena stavova, ideja na temu kako slomiti nacionalizam jednom građanskom, slobodnom individuom, i dalje je suština našeg rada. Mi se danas razlikujemo u pristupu kako se boriti protiv nacionalizma, ali ono što je zajedničko je traženje načina kako osvajati slobode za pojedinca"

Intervju – Milan Nešković, reditelj

Ne moram da slušam sebe kako dišem

"Teroristi su već pobedili. Zato što su posejali ogroman strah. Onog trenutka kada svako, ko zaboravi kesu, podigne na noge čitav grad, učini da se evakuišu radnje, da se zatvaraju trgovi, terorizam je pobedio"

Intervju – Srbijanka Turajlić, vanredni profesor Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu

Populističko kupovanje vremena

"U Evropi postoje tri forme dualnog obrazovanja, u Nemačkoj, Švajcarskoj i Austriji. Problem u tim zemljama, posebno u Austriji, jeste to što se sa deset godina polaže prijemni ispit koji određuje ko će u gimnaziju, a ko na dualno školovanje. To je sistem obrazovanja koji rešava problem dece gastarbajtera koji u tom uzrastu ne vladaju dovoljno dobro jezikom da bi položili prijemni ispit i nastavili školovanje u klasičnoj gimnaziji. To je duboko nepravedan sistem, ali je država rešila problem obavljanja poslova za koje se obično niko ne otima"

VREME BR. 1262 | 12. MART 2015.

Dualno obrazovanje

Ne sporeći dobre mogućnosti koje koncept dualnog obrazovnog sistema u teoriji može da pruži, u našim uslovima on podseća na onaj vic o engleskoj travi. Hoće pridošlica da ima lep engleski travnjak, kupi seme, uradi šta treba, jednu godinu, drugu godinu, i nikako mu ne uspeva. Na kraju pita komšiju Engleza koji je njegov recept, a ovaj mu odgovori u stilu – sve je lako, malo zaliješ, malo podsečeš i tako pet stotina godina

Deca i državna politika

Volite se, ali nemojte baš mnogo da se množite

Sudeći po najnovijim vestima, deca se od pelena imaju naučiti šta je muka i trpljenje, te da uobičajeno shvatanje po kom imaš neke obaveze prema sistemu, ali zauzvrat dobijaš prava – ne važi

Prosveta – Roditeljsko ocenjivanje nastavnika

Gašenje požara kofom vode

Iako je tek počeo, moguće je da će ministar Šarčević ostati zapamćen kao ministar koji je uveo (ako uvede) meru roditeljskog ocenjivanja pedagoških stilova nastavnog kadra. Dok čekamo na nikad sprovedenu reformu školstva, hajmo malo da se ocenjujemo

Evropske integracije i Srbija (6)

Ka finansijskoj stabilnosti

Kako bi se obezbedila finansijska stabilnost Evropske unije, svaka država članica mora najpre da uredi svoj finansijski sistem. S obzirom na stanje finansija u Srbiji, pitanje je kada će na red doći zatvaranje ovih poglavlja. Mada, nijedno od njih još nije ni otvoreno

Intervju – prof. dr Stojan Radenović, matematičar

Za istraživanje granice ne postoje

"Dobri mentori nisu sebični, vole mlade, imaju dobrotu i ne ističu sebe, a loši su oni koji žele da iskoriste doktoranda da im on uradi sve, a da oni zarade novac. Matematika to ne trpi, po tome je bliža umetnosti. Matematičar mora da ima ljubav, kapacitet i radoznalost"