Nešto slutim da će prvi član nove Medijske strategije – a iz komisije su se povukli svi članovi reprezentativnih cehovskih udruženja – glasiti: "Vučićev mora biti najduži." Mislim na govor
Aleksandar Tijanić i Srđa Popović umrli su pre tačno godinu dana, u rasponu od jedva dvadeset četiri časa. Ova dva čoveka obeležila su, na različite načine, noviju istoriju Jugoslavije i Srbije, a njihov je odlazak u savremenoj srpskoj javnosti stvorio neuporedivu prazninu. Najbolja ilustracija te praznine jest nivo izgubljenosti i dezorijentisanosti na opozicionoj i aktivističkoj drugosrbijanskoj sceni, odnosno u medijskoj sferi
Danas konstatujemo da o velikom prijateljstvu, osim sećanja, svedoče još samo spomenici
Tamo gde participira u vlasti, lider LDP-a sličan je svakoj vlasti, a na javnoj sceni doživljava se, i kad nije kriv, kao neko ko prikriva poreklo partijskog i ličnog bogatstva
Iako godinama prisutan, trener KK Partizana još nije dostigao svoj najveći uspeh – lokalnom heroju treba dodatni vetar u leđa da bi ga voleli i oni koji nisu na strani tima koji predvodi
Često istican kao nešto što vredi u svetu i predstavlja državu na najbolji mogući način, sport je u protekloj godini počeo da pokazuje znake teške bolesti koja će u životu ostaviti samo najžilavije
Ove godine šampionsko postolje ravnopravno deli čak sedmoro aktera sa najviše izjava nedelje: Bogoljub Karić, Dušan Petrović, Nenad Prokić, Predrag Marković, Slobodan Antonić, Zoran Stojković, i naslovi u dnevnim novinama, svako sa po dve izjave nedelje. I ove godine, kao i prošle, niko nije osvojio drugo i treće mesto.
Nema druge reči za ono što su reprezentativci Srbije i Crne Gore i njihov selektor Željko Obradović priredili košarkaškoj naciji ispadajući u osmini finala od Francuske
Da nam nije tih omiljenih "igrački", pitanje je kakav bi učinak i utisak ostavili i ostvarili sportisti iz Servie i Mavrovunio, kako Grci zovu našu državnu zajednicu, čija zvanična skraćenica SCG zbunjuje 99 odsto stranih novinara i posmatrača
Ono što je u Japanu pošlo za nogom fudbalerima Brazila, u Indijanapolisu su ostvarili košarkaši Jugoslavije: po peti put postali su prvaci sveta, pri tom se još direktno plasirali za Olimpijske igre u Atini 2004. I još jednom postali sportski junaci nacije kojoj je sport po ko zna koji put podario lepšu stranu života
Bez obzira na to kako se bude završilo, učešće Jugoslavije na šampionatu sveta pokazalo je više lica našeg tima: bledo na startu, malo bolje u sredini i ko zna kakvo na kraju. Nervoza kao opšta pojava: nervozni su svi, od Pešića i igrača do novinara i navijača
Najiskusniji igrač naše reprezentacije tvrdi da su loši rezultati na turniru u glavnom gradu bili posledica "svesne i nesvesne opstrukcije sa raznih strana" i da je povratak koncentracije na turniru u Braunšvajgu nagoveštaj "dobrih vibracija"
Koncerti su ovde još uvek više sociološko-politički fenomen nego muzička predstava, pa u tom smislu značaj jednog koncerta određuju broj i težina pripadnika političko-finansijskog establišmenta koji će se na njemu pojaviti. Ako se uspešnost jednog nastupa meri po tome, koncert Gorana Bregovića zasenio je sve dosadašnje
Trijumf plavih u Istanbulu nameće najmanje tri zaključka: naš tim je nedvosmisleno bio najbolji; naša ekipa je, uz špansku, daleko najperspektivnija; imamo selektora na kome nam zavide
Kada se slegla prašina posle svih razbarušenih, pa i uvredljivih izjava DOS-ovog razmaženog enfant terriblea, koga neki u beogradskoj čaršiji odavno nazivaju "praunukom po zanimanju", ostale su i neke ocene i pitanja u ovoj javnoj prozivci na koje "Vreme" pokušava da odgovori
