Otprilike u isto vreme kada Kiš piše "Grobnicu za Borisa Davidoviča", istom temom bavi se i jedan bivši nadzornik iz sovjetske kažnjeničke kolonije, Sergej Dovlatov: poput Kiša, i on smišlja novi jezik i njime ispisuje "Robijašku zonu"
Ove godine AIESEC u Srbiji i Crnoj Gori slavi pedeseti rođendan
Hrvatski turizam inače cveta kao nikad do sada. Malo zbog opšteg straha od letenja tj. terorizma i ratova, malo zbog toga što je štednja ponovo u modi, Evropljani se u sve većem broju upućuju na plavi Jadran. Ovog leta ih je bilo nešto manje od šest stotina hiljada tj. deset odsto više nego lane, a od toga je trećina u Istri
"Milošević je bio prvi koji je bespravno izgradio svoju kuću: srušio je kuću koju je otkupio, a ovu novu je bespravno izgradio. I svi oko njega su bespravno gradili"
Tamo gde otporaši vide svoj glavni adut – u nekoj vrsti političke "nevinosti" – leži i njihov potencijalni glavni problem: otporaši su, i nakon prerastanja studentskog u "narodni" pokret, ipak doživljeni kao organizacija mladih i nedovoljno iskusnih ljudi
Za koju godinu deca sa posebnim potrebama deliće školsku klupu sa ostalom decom, po jednoj varijanti, ili školsku zgradu, po drugoj – objašnjava prof. dr Vesna Radoman za "Vreme"
"Kad je o vaterpolu reč, nema ni privida ružne note trgovine: igrač menja tim samo ako je promenom zadovoljan. Ako su svi zadovoljni, igrač, stari i novi klub – u toj trgovini nema ništa loše. Kao što rekoh: ružno zvuči, možda samo zato što smo drugačije učeni i vaspitavani, što postoji uvrežen zazor od privatnog i od trgovine, ali to je, jednostavno rečeno, tako"
Možemo reći "čemu i sport ako vodi nečem ovakvom", sport je, međutim, ispao spona među narodima: razmenjene su tolike poruke, a proliveno je dva ili tri deci krvi
Centalnoj svečanosti, na kojoj se prikazala naša policija, prisustvovali građani i najviše rukovodstvo. Uprkos vrućini niko nije bio žedan, a sa najvišeg mesta ocenjeno da je posle ove manifestacije policija još bliža građanima
Nakon par uspešnih nastupa kratkih filmova ovdašnjih mladih reditelja na svetskim festivalima, novonastala pozitivna energija morala bi biti podsticaj za ozbiljno razmišljanje i rad, sa ciljem da domaći film postane ono što je (po)nekad bio – kvalitetan, profesionalan i evropskog značaja
