Ne znam kako Vi koji ovo čitate, ali kada bi sutra bili raspisani predsednički izbori, i kada bi na njima jedini kandidati bili Velja Ilić i Milan Milutinović (ha, ha) – glasao bih za Milutinovića! I možete mi verovati da se uopšte ne šalim
Pravo na obezbeđenje imaju predsednik države (u oba slučaja), predsednik vlade, predsednik skupštine, ministri unutrašnjih i spoljašnjih poslova. Broj telohranitelja varira od situacije do situacije, dok je jedino stalan broj onih operativaca koji obezbeđuju mesto stanovanja
Vule Žurić: Blagi dani zatim prođu (Samizdat B92, Beograd 2001)
Nekad smo pod Đinđićevom komandom vikali "Idemo na Dedinje, idemo na Dedinje", sad premijer i njegova supruga treba to sami da skandiraju
"Bezbednosna kultura" političkih stranaka svodi se – uprošćeno rečeno – na dva posla: obaveštajni (znati šta protivnik, ali i koalicioni partner, smera i kakva je situacija kod njih); i kontraobaveštajni (sprečiti protivnika, ali i koalicionog partnera, da saznaju šta stranka smera i kakva je u njoj situacija). Da se odmah razumemo: sve su to legalna, legitimna i korektna sredstva političke borbe – dok ne pređu granicu krivičnog dela i spadaju u nasleđe višestranačke demokratije u celom svetu
Šest medalja i tri titule evropskog prvaka u kolektivnim sportovima čine odlazeću prvu godinu XXI veka veoma uspešnom, ali je diskutabilno da li uspešno loptanje kompenzuje slabe rezultate u takozvanim bazičnim sportovima i sveopšti nivo fizičke kulture
"Moram odmah da kažem da sam do 13. godine bio gotovo "indoktriniran" komunističkim idejama i njihovom interpretacijom preko mog dede, koji se ni posle Golog otoka nije odrekao ideologije svoje mladosti. Na primer, ja sam negde ‘73. čak pobedio na nekom konkursu pismenih sastava na temu: Zašto volim Tita"
Približili smo se dnu "čarobne kutije za cipele" u kojoj su pisma srpskih književnika Slobodanu Jovanoviću godinama čuvana. Većina tih pisama je ovom prilikom objavljena, osim nekoliko pisama lične prirode. Priređivač je svestan činjenice da bi feljton bio potpuniji da je posedovao i odgovore Slobodana Jovanovića ličnostima koje su mu pisale, ali se ipak nada da je prijateljima pisane reči omogućeno da osete atmosferu jednog vremena i da sagledaju ličnost velikana srpske kulture iz jednog, za njih do sad nepoznatog ugla...
Ljubomir Živkov rado preoblači diskurzivne odežde, pa čak i autorske identitete, ne bi li tim drečavim preobiljem istog pokazao kako ispod svake od njih izviruje jedno jedincato Ludilo sa ideološko-patriotskim antiterapeutskim "pokrićem"
