VREME BR.509 | 5. OKTOBAR 2000.
Srbija u štrajku
Uz ambiciju da menja svet, režim se prihvatio i krađe glasova. Posledice hvatanja u krađi su blokade i štrajkovi
Dosije »Vremena« – Zatvori u Srbiji
Mi nismo ljudi, mi smo osuđenici
Kakav je život u zatvoru i posle njega? Kako tamo izgleda otići kod doktora i zubara? Da li, kada govorimo o kazneno-popravnim domovima, zaista verujemo u njihov popravni potencijal? Da li kazna prestaje kada se osuđenik nađe na slobodi? Zašto je za srpsko društvo važno, ali, ma kako to grubo zvučalo, i isplativo da uslovi u zatvorima budu dostojni ljudskih bića
Vreme Vojvodine
Vojvođanske seobe
Vojvodina je tokom čitave istorije bila migratorni prostor. Talasi migracija značajno su menjali strukturu, način života i kulturu ovog prostora. Kao izrazito višenacionalna sredina u današnjem obliku nastaje tokom XVIII veka, što je bila posledica doseljavanja Srba u Velikoj seobi 1690, kao i kolonizacije koju je sprovodila austrijska vlast. Migracije nakon Drugog svetskog rata, proterivanje Nemaca i kolonizacija Srba iz Bosne i Hrvatske, a zatim i migracije tokom i nakon raspada Jugoslavije, promenili su strukturu stanovništva Vojvodine, ali je ona i dalje zadržala svoj multietnički karakter. U Vojvodini danas živi nešto manje od dva miliona stanovnika i 26 nacionalnih manjina, a šest jezika ima službeni status – srpski, mađarski, slovački, hrvatski, rumunski i rusinski
Lektira – Odlomak iz romana Dioklecijan Ivana Ivanjija
Dioklecijan u Nišu
Kriminal
Naručena ubistva protiv statistike
Surova likvidacija Nenada Opačića i njegove supruge otvorila je dva pitanja: koliko je srpska policija sposobna da rešava slučajeve u vezi sa organizovanim kriminalom i koje je sve lekcije uspeo do sada da nauči ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović
Izbeglice i UNHCR
Rešenja na vidiku
Na licu mesta – Stara Pazova i Krnješevci
Da nikad više ne morate da bežite
"Dobro... Ajmo ljudi", reče ministar Dačić, i svi krenuše. "Majstore, dobro napravite ploču. Nemoj da propadnu ljudi!" Majstor samo klimnu glavom
Primenjeno pozorište – Teatar u zatvoru
Zatvor, zakon, zabrana
Početna zamisao autora predstave "Banja robija" u kojoj igraju bivši osuđenici bila je da se ona izvodi u kazneno-popravnim zavodima širom Srbije, kako bi se kroz razgovor sa zatvorenicima ustanovilo koje su sistemske promene neophodne za poboljšanje njihovog položaja
Etnička i kulturna šarolikost vojvođanskog prostora
Život na granici
Vojvodina danas ima nešto manje od dva miliona stanovnika, šest službenih jezika (srpski, mađarski, slovački, hrvatski, rumunski, rusinski) i 26 nacionalnih manjina. Ova vojvođanska kulturna i etnička šarolikost, koja se često uzima kao samopodrazumevajuća činjenica, nastala je kao posledica složenih istorijskih i prirodnih okolnosti, a danas za posledicu ima zanimljivu i raznoliku kulturnu produkciju ne samo u okviru folklornog čuvanja tradicije i etničkih posebnosti već i na originalnoj alternativnoj umetničkoj sceni
Teatarska scena danas
Najprominentniji pozorišni centri Vojvodine danas su Novi Sad, Subotica, Sombor i Zrenjanin. U ovim gradovima ne samo da je koncentrisan najveći broj relevantnih teatarskih institucija nego su i tamošnja pozorišta najuspešnija – u pokrajinskim okvirima i kontekstu teatarskog života Republike Srbije. Ne računajući Beograd
Regionalni program »Socijalna zaštita i prevencija trgovine ljudima« (GIZ)
Žrtve se tiču svih nas
Do pre deset godina Srbija je važila, uglavnom, za tranzitnu zemlju, a žrtve trgovine ljudima su mahom bile državljanke i državljani zemalja Istočne Evrope. U protekloj deceniji pak među žrtvama trgovine ljudima prednjače srpski državljani, a naša zemlja je od tranzitne postala zemlja porekla, tranzita i destinacije za ovaj vid kriminala, a među žrtvama je sve više dece