Ne znam samo kako će razdvojiti žrtve osiromašenog uranijuma od žrtava osiromašenog društva u kome je stres, kao jedan od važnih faktora rizika prilikom kancerogenih oboljenja, posledica bede i beznađa širokih slojeva stanovništva
Na predstojećem prolećnom Saboru raspravljaće se o novom predlogu Ustava i mora se reći da je bilo vreme da se tako nešto uradi. Čega sve ima u ovom predlogu što je uznemirilo javnost, a šta, na prvo čitanje, ozbiljno upada u oči? Raspravljaće se i o Kosovu. Da li će i koliko biti balansiranja da se svetovne vlasti ne uvrede
Nije problem što se deca jebuckaju, problem je što to rade – kako tabloidi kažu – na sveti dan
Mediji privrženi Aleksandru Vučiću ubiše se od dokazivanja kako je on razočaran, veoma razočaran ishodom unutrašnjeg dijaloga o Kosovu, pa čak i "sam kao duh" u sizifovskom naporu da promeni svet a sve u svetlu tih događaja
Albanci ozbiljno rade na jačanju državnosti Kosova tako što angažuju najbolje eksperte koje imaju ili daju novac za međunarodne stručnjake koji im pomažu u tome. S druge strane, mi nemamo ništa. Kapacitet ljudi koji rade sa srpske strane niti je homogen niti je elitni, niko i ništa ne može da se vidi, sem Vučića. Vučić i ništa. Ne može tako da se vodi država, on tako misli sebe da učvršćuje da vekuje. Ne shvata da sebe dovodi u poziciju potpune odgovornosti i slamanja. Nije što će on da padne, nego što će na taj način čitav sistem da se uruši
"Ljubezni srpski narode, vreme je već, za živoga boga vreme da počnemo slobodnije i razumnije misliti." – Dositej Obradović
Zamrznuti konflikt podrazumeva večno otvoreno pitanje, dakle, rešenje bez rešenja. Lutalo se od ideje "više od autonomije, manje od državnosti", preko operetsko melodramskih Briselskih pregovora, do koalicije ratnih huškača, terorista i ratnih zločinaca
"Čini se da je sloganima kampanje za promociju strategije za povećanje stope nataliteta nedostajala upravo – strategija. Ali, zato smo dobili amatersko takmičenje u rimi, ćorak-slogane koji podsećaju da su deca slatka i da je rađanje čudo prirode", reči su Dragane Soćanin, članice UO Udruženja Roditelj
U želji da u Srbiji bude sve "brže, jače, bolje", nikad viđeno i prvi put, predsednik Aleksandar Vučić već nekoliko godina pokušava da državnost Republike Srbije na neki način izvede iz nastanka Raške, prve srpske države koju je osnovao Stefan Nemanja. Bilo je tu inicijativa za spomenik velikom županu Nemanji, osnivanje muzeja Nemanjića, a poseban i čudan kuriozitet se desio kad je Vučić prošle godine položio zakletvu nad Ustavom ispod kojeg je bilo Miroslavljevo jevanđelje. Iako tvrdi da nema ništa sa serijom "Nemanjići" Radio-televizije Srbije, ispada da je glasnijem i gnevnijem delu javnosti koja je nezadovoljna istorijskim i umetničkim dometom serije baš Vučić kriv što Vukan i Stefan pričaju razmaženim beogradskim akcentom i što im majka ne dozvoljava da jedu rukama
"Nije dovoljno pričati kako je pre bilo bolje u Beogradu. Od ovoga danas, sve je bolje. Videćemo liste, ali ne vidim da iko ima kapacitet za promene u opoziciji kao što ima naša koalicija okupljena oko Demokratske stranke. Ko, ako ne DS? Pojedinci? U front protiv SNS-a može samo neko ko može da se bori frontalno. Mi se borimo na svim frontovima, borimo se sve vreme i nismo se nijednom povukli"
Munjevito reagujući na Amfilohijeve reči, bez ijedne "suze u oku", Vučić je preko svojih saradnika preventivno sekao po najtvrđem srpskom nacionalnom jezgru
Mnogi indikatori ukazuju da će naredna, 2018. godina biti u znaku kriza i sukoba. Život u takvim okolnostima predstavlja izazov. Kad su u pitanju odnosi Srbije i Kosova, izazov je još veći
Poslednja vest povodom teme rađanja glasila je da su se patrijarh SPC-a Irinej i predsednik Srbije Aleksandar Vučić susreli i da su, između ostalog, zajednički „izrazili zabrinutost zbog izuzetno niske stope nataliteta u Srbiji". Valjda su u tom duhu popričali i o stanju u ovdašnjim porodilištima, korupciji zbog koje je prosečnu majku strah da ode da se porodi a da nema svog ginekologa kojeg će, naravno, obilato častiti, o najavi novog zakona koji kaže da bi cene vrtića mogle ozbiljno da se povećaju, o nasilju nad decom i ženama i zastrašujućim razmerama koje ono ima, o broju siromašnih u Srbiji i stvarnoj stopi nezaposlenosti, o odsustvu podrške roditeljima, a još više roditelja sa bolesnom decom, onih koji se leče sms-ovima, samohranih
Ako si deo Ekipe onda sve može i ništa drugo nije važno, a uvažene zvanice na Inauguraciji jesu Ekipa
"Mi jesmo u nekoj vrsti Letećeg cirkusa Montija Pajtona, a ono čemu se smejala Britanija i ceo svet, to je postala naša realnost. Većina naših ministarstava ima blesavi hod u političkom smislu i to prolazi, jer smo suviše siromašni za moralnost i dno ne postoji"
Zastrašujuća je činjenica da crkveni velikodostojnici smatraju da je, bez obzira na stanje u društvu, državi i među vernicima, najveći problem koji imaju, odnosno koji veruju da Crkva ima, to što je nekolicina profesora Beogradskog univerziteta rekla da je teorija evolucije jedina trenutno naučno prihvaćena
Pošto živimo u nesigurnim vremenima, kako na globalnom planu tako i u okruženju, ispade da su ljudima potrebni nada i verovanje da će Vojska moći da sačuva nekakvu bezbednost
Iskorači gospodin sa šešir, na prsa krst ko orden, smače šešir, naturi šajkaču, dade pozdrav dijaspore iz Njujorka: Sloboda, od Zlatibora do Tokija!
Sećam se letnje večeri kad sam u vatrogasnoj prvi put čuo izraz "lično i personalno", zvučao je svečano, zvanično, overeno
Zamoliše prisutne, one iza, da pređu ispred, da imaju snimak za istoriju. Pustiše himnu, kovrdžavo žensko stavi na glavu zlatni gondola šlem, gospođa, sa Svoje ne damo parolu, pređe na himna drmusanje
"Srbiju vidim kao zemlju pristojnog života i slobodnih ljudi, u kojoj se znaju pravila i ona važe za sve. U kojoj se kaže "hvala", "izvinite" i ustaje da stariji sedne, gde se leči uz knjižicu, a ne mito, i zapošljava uz zasluženu diplomu, a ne stranačku knjižicu. I kojoj se plaća porez, a ne reket; u kojoj se političke ideje nadmeću u parlamentu, a ne u tabloidnom blatu. U kojoj deci ne kupujemo karte u jednom pravcu i ne stidimo se prljavih ulica, polupanih izloga i izanđalih liftova kad nam dolaze gosti. U kojoj njive pripadaju seljacima, a ne strancima. Vidim nas kao svoje na svome, bez grča na licu i šaputanja za stolom. Bez straha. Vidim kako se ne stidimo državnih funkcionera"
Šta bi za hrišćane – kojih prema zvaničnim statistikama ima na zemaljskoj kugli 2,1 milijarda, a kod nas su u zemlji, kao što znamo, ogromna većina – trebalo da predstavlja Božić? Odnosno, šta bi Hristovo rođenje trebalo da znači za život hrišćana u savremenom svetu, kako bi u svetlu tog učenja oni trebalo da se ponašaju prema drugom, izbeglicama, trenutku u kojem se nalazimo, siromašnima, prema vlasti, moći... O tome razgovaramo sa vladikom zahumsko-hercegovačkim Grigorijem i mitropolitom i nadbiskupom beogradskim Stanislavom Hočevarom
Zašto je neophodno za vernike, ali i za čitavo društvo, da religije odnosno njihovi pripadnici međusobno razgovaraju? Zašto religija ne sme da se nameće? Šta znači autentični dijalog? Koliko smo od njega daleko? Lakše je razumeti da "ja" ne može bez "mi", ali nešto teže da je to "mi" grupa onih koji nam nisu slični
Treba li Crkva od svakoga da prima darove? Zašto (ne) treba i gde je, ako je ima, ona granica posle koje bi bilo dobro reći "hvala, ali ne"? Kakvu poruku Crkva svojom "politikom primanja" šalje? Imaju li velikodostojnici luksuz da ne budu obavešteni? Konačno, šta povezuje Vojislava Šešelja, Bratislava Gašića i Dragana J. Vučićevića, osim bahatosti koju na svakom ćošku ispoljavaju
O tome kakva je razlika između onoga što se piše i govori i onoga što se čini, kao i o tome kako se oseća običan čovek građanin, vernik, pripadnik manjinske zajednice u Hrvatskoj, razgovaramo sa Jelenom Nestorović.
U Zagrebu je održana Međunarodna konferencija o verskim manjinama, u organizaciji Konferencije evropskih crkava (KEC). Mesto održavanja bila je Pravoslavna gimnazija "Katarina Kantakuzina Branković". Pre oko godinu dana, učenike ove gimnazije je grupa njihovih vršnjaka vređala, a zatim gađala kamenjem. Razbili su staklo na ulaznim vratima, a đaci, među kojima srećom nije bilo povređenih, bili su uplašeni i uznemireni. Događaji poput ovog pokazuju koliko je važno govoriti i raditi na zaštiti manjina
