Kletva episkopa banatskog Nikanora upućena LGBTI+ zajednici i Ani Brnabić nije samo ekstremni izliv moralističkog besa jednog pravoslavnog sveštenika, ona crpi svoju žestinu u konzervativizmu srpskog društva u kome mnoge političke organizacije, partije, sveštenstvo i javne ličnosti ne skrivaju svoju averiziju prema svemu što nije heteroseksualan odnos
Dritan Abazović i patrijarh Porfirije potpisali su u tajnosti Temeljni Ugovor SPC sa državom Crnom Gorom. DPS Mila Đukanovića će tražiti glasanje o nepoverenju Vladi. Političke tenzije u Crnoj Gori se nastavljaju
Politička nestabilnost postaje ambijent u kojem se definitivno svi akteri crnogorske političke scene dobro osećaju. U normalnom, funkcionalnom političkom sistemu, u uslovima političke doslednosti, sasvim prirodan redosled postupaka bio bi da ministri iz stranaka koje su iznele ovako izričit politički stav o radu Vlade podnesu ostavke i uvedu je u krizu poverenja. Ali, politički utilitarizam je iznad svega. U tom slučaju bi izgubili sjajnu poziciju na političkim tribinama i praktičnu prednost u slučaju raspisivanja izbora i vladinog tehničkog mandata. To je, naravno, potpuno u skladu sa političkom nedoslednošću koja karakteriše savremeno bavljenje politikom
Na rastojanju od svega nekoliko kilometara između Prčanja i Ljute nalazi se, kao malo gde na Mediteranu, na desetine zanimljivih spomenika, crkava, grobalja, muzeja i starih palata
U crnogorskom Parlamentu će se po drugi put u poslednjih pola godine glasati o nepoverenju Vladi. Kako i sa kime premijer Dritan Abazović misli da je sačuva, još uvek se ne zna. Presudnu ulogu bi mogla da odigra Demokratska Crna Gora Alekse Bečića
Jedna rutinska stvar svake normalne države, popis stanovništva, u Crnoj Gori još više pumpa već uzavrelu situaciju u društvu. Šta će ko zaokružiti na jednom parčetu papira, za sliku o crnogorskom društvu izuzetno je važno. Na novoj, Abazovićevoj vlasti je da smiri strasti i ispuni data obećanja
Sinoć je u bukvalno krcatoj Velikoj dvorani Kolarčeve zadužbine, održana promocija knjige „Nebeska dvorišta“ vladike Grigorija u izdanju „Lagune“. Kritičari hvale knjigu i opisuju ju je kao alegoriji o malom čoveku na udaru pošasti rata, a sam vladika Grigorije je u intervjuu „Vremenu“ broj 1640 o svom delu ovako govorio
Da li smo do te mere depolitizovani, dekomponovani, desupstancijalizovani, da više ogromnom većinom ne marimo ni za šta i ništa ne može stvarno da nas pokrene, a i ako nas pokrene, zaustaviće nas prva grančica na putu? I da li smo razvili toliki imunitet na bazične činjenice da ništa ne probija opne naše uznegovane ravnodušnosti
Najavljena poseta premijera Crne Gore Dritana Abazovića Srbiji biće tek peta poseta nekog crnogorskog zvaničnika u poslednjih deset godina. Za to vreme niko od zvaničnika iz Beograda nije bio u Podgorici, što dovoljno govori o odosu predstavnika „bratskih“ naroda
“Mislim da jedan vladika mora biti društveno odgovoran. Biti episkop znači imati odgovornost za zajednicu kojoj se služi, za dobrobit njenih članova, ali i čitavog društva u kojem oni žive i u kojem ta zajednica deluje. Ne pretendujem na to da sam nužno u pravu kada je reč o mojim političkim procenama, ali sam siguran da bi jedino gore od toga da pogrešim bilo to da sedim skrštenih ruku i ćutim gledajući očiglednu nepravdu i zloupotrebe. Moje građansko pravo mi daje mogućnost i da se suzdržavam od sudelovanja u političkom životu. Međutim, moja episkopska dužnost mi nalaže da vodim brigu o dobrobiti svih ljudi”
Aleksandar Vučić će sprovoditi politiku „malih koraka“ u približavanju Srbije Zapadu. Odugovlačiće sa uvođenjem sankcija Rusiji. U svemu tome će mu pomagati SPC, proruske desničarske partije u Parlamentu i Dragan Đilas kao trojanski konj u opoziciji
“Vučić će sam sebi stvoriti opoziciju, možda snažniju nego što ju je ikada imao. Ona će verovatno biti podržana i spolja, od Rusije. Rusija nije popularna ni prisutna u medijima i na društvenoj i političkoj sceni samo posredno, nego i neposredno. Na drugoj strani, čitavo desetljeće su razarane institucije liberalno-demokratske orijentacije, a tzv. Druga Srbija je pomerena na margine. Stoga ne treba da čudi što danas nema jake zapadne opozicije i što je opozicija veoma nejedinstvena po pitanju odnosa prema Zapadu i Rusiji. Paradoks je da će u toj situaciji mnogi na Zapadu tražiti od Vučića, kojeg su dosad kritizirali zbog vladanja čvrstom rukom, da se obračuna još žešće sa proruskom opozicijom nego što se obračunavao sa prozapadnom. Neće im više smetati neki porast autoritarnosti ili ignorisanje ‘narodne volje’”
