Presuda Međunarodnog suda pravde po tužbi Bosne i Hercegovine

28.februar 2007. Tatjana Tagirov

Naslavan ulazak u istoriju

Činjenica je da će Srbija ostati sudski zapisana kao prva (zasad i jedina) zemlja koja je proglašena krivom zbog toga što nije sprečila genocid, niti je kaznila počinioce genocida

Portret savremenika - Goran Radosavljević Guri

21.februar 2007. Miloš Vasić

General u neprilici

General policije u ostavci i bivši komandant Žandarmerije trenutno je nedostupan organima gonjenja koji bi hteli da sa njim razgovaraju o pitanjima od obostranog interesa. Kažu da je u Libiji ili u Kini; kažu da samo što se nije vratio da se odazove na pozive, ali ga još nema – a vreme teče. Skok iz tiganja u vatru nije nužno najpametnija taktika ako nekoga već traže da im razjasni svoju ulogu u slučaju braće Bitići

Od Karingtona do Ahtisarija

07.februar 2007. Slobodan Kostić, Dokumentacioni centar "Vreme"Autor mapa - Aleksandar Ćirić

Raspadanje do Kosova

Kada su točkovi specijalnog aviona Pitera Karingtona dodirnuli pistu surčinskog aerodroma davne 1991, niko nije pomišljao da će se poslednji izdanak na porodičnom stablu međunarodnih pregovarača za bivšu Jugoslaviju pojaviti tek nakon petnaest godina. Naravno, još tada je bilo jasno da britanski diplomata neće odvratiti južnoslovenske narode od namere da se ubijaju zbog šake zemlje, ali se i gajila neka tajna nada u razum, ekonomski interes, Zapad, čudo, proviđenje, svevišnjeg, Peruna... ili nešto treće, što vremešnom lordu ne bi donelo nastavljače. Sa perspektivom koja se otvara u suton događaja postaje jasno da je to bila samo jedna u nizu pokopanih iluzija, i da je Marti Ahtisari tek sada došao da se oprosti u ime svetskih posrednika koji su se, sa više ili manje dobre volje, starali o Balkanu. Neki su se nakon toga povukli sa javne scene, drugi više nisu među živima, treći brinu o humanitarnim problemima i dalekim narodima, ali je iza njih ostala hrpa planova i skica za rešenje balkanske krize

Kosovski pregovori

07.februar 2007. Milan Milošević

Vezane ruke

Pregovori predvođeni Ahtisarijem su očito propali, ali Beograd nikako ne bi smeo sebi da dozvoli luksuz da u njima ne učestvuje do samog kraja

Revolucija za štrebere

31.januar 2007. Dejan Anastasijević

Kako srušiti vladu

Osnivači Otpora saželi su svoja iskustva u iznenađujuće dosadan i apsolutno nezaobilazan priručnik za buduće revolucionare

Zoom

31.januar 2007. Dragoljub Žarković

Takmičenje u srpstvu – kod koga Ahtisari dolazi na večeru

Ako je Koštuničina ideja bila da se odbijanjem da primi Ahtisarija pokaže kao veći Srbin od Tadića, onda je moje srpstvo na Tadićevoj strani. Samo sasvim mala deca veruju da ih niko ne primećuje kad stave jastuk na glavu pa ništa ne vide

Izjave nedelje za godinu 2006

27.decembar 2006. Redakcija Vremena

Sedam šampiona

Ove godine šampionsko postolje ravnopravno deli čak sedmoro aktera sa najviše izjava nedelje: Bogoljub Karić, Dušan Petrović, Nenad Prokić, Predrag Marković, Slobodan Antonić, Zoran Stojković, i naslovi u dnevnim novinama, svako sa po dve izjave nedelje. I ove godine, kao i prošle, niko nije osvojio drugo i treće mesto.

Deset događaja 2006

27.decembar 2006. Milan Milošević

Mirni dani puni istorije

U godini 2006. u Beogradu je ponavljano Kosovo, Kosovo, Kosovo, a u Briselu Hag, Hag, Hag. U tom procepu 2006. je ličila na "čekanje Godoa", sudeći bar po čekanju na događaj koga nema – potpisivanje sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa EU-om, a vize i da ne pominjemo... Nade su bile porasle 26. januara 2005. kada je usvojena Studija o izvodljivosti i 15. decembra 2005, kada su pregovori počeli, i Koštuničina vlada se hvalila da je uspela ono što nije uspela prethodna reformska vlada. U aprilu 2006. Brisel zamrzava pregovore sa Srbijom zbog neizvršavanja haške obaveze. To je izazvalo parlamentarnu krizu u Srbiji koja je trajala sve do raspisivanja izbora (ostavka Miroljuba Labusa, rascep u G17 plus, rekonstrukcija vlade, odložena demisija ministara G17 plus). Pokušaji da se pregovori nastave uz primenu od Evropljana odobrenog Akcionog plana za saradnju s Hagom nisu uspeli, pa se obećavajući uspeh pretvorio u neuspeh Koštuničine vlade. Došlo je nekoliko uteha: verbalna podrška Srbiji stigla je iz Brisela sredinom decembra; prijem Srbije u Partnerstvo za mir 14. decembra (vojska i kabinet predsednika Tadića ovo su ocenjivali kao značajan napredak, što je ljutilo Karlu del Ponte i nekoliko prohaških komentatora u Beogradu); otvorena je kancelarija NATO-a u Beogradu, (što je ljutilo radikale i socijaliste), i ulazak Srbije u predsoblje za ulazak na tržište Evropske unije potpisivanjem ugovora o pristupanju asocijaciji CEFTA, koja čini bescarinsku zonu od oko 30 miliona ljudi, što je vlada prilično reklamirala, a što je opet, iz nekih protekcionističkih razloga, ljutilo radikale.