“Kad bih se danas bavio filmom, nikako se ne bih usudio da smišljam film kao što je Besa. Znao bih unapred da ne bih našao producente. Kad je film sniman, Albanci su se ipak smatrali našim sugrađanima, mada su ih neki od nas, makar prećutno, smatrali građanima drugog reda. Zbog toga valjda i ne žele više da žive s nama”
Borislav Pekić nije bio čuven po lapidarnosti. Svoje debele romane pisao je dugim rečenicama koje su odbijale mogućnost da ih zaustavi obična tačka – “uvek sam želeo da kažem sve”, izjavio je ne bez samoironije
„Poređenje sadašnjih barikada na Kosovu i onih iz devedesetih oko Knina je umesno. Ono je pokazatelj nedostatka političkog mišljenja, jer mi se posle 32 godine vraćamo na blokadu puta kao na jedino sredstvo rešavanja problema“
Računajući na popularnost vojske Slobodan Milošević je nakon Kumanovskog sporazuma formirao jedinicu za povratak na Kosovo. Nikad nigde nije otišla. Nešto slično ponavlja sadašnji predsednik Srbije. U oba slučaja, reč je o jeftinom rijalitiju
Aleksandar Vulin je u MUP-u demonstrirao kako vidi javnu funkciju: pišući svakodnevno saopštenja i šaljući ih preko portala MUP-a, obračunavao se sa svima koji bi rekli bilo šta negativno o predsedniku i koristio svaku priliku da mu se zakune na večnu vernost. Po takvom bekgraundu razlikuje se od svih ranijih direktora BIA i deluje kao neka vrsta rijaliti zvezde. Zajedno s njim, sada je i Služba na ivici da postane deo Zadruge ili Parova. Opasnije od ovoga jeste samo to što Vulin raspolaže ozbiljnom moći i ovlašćenjima
Vlada Srbije će u utorak glasati o zahtevu za povratak Vojsci Srbije na KiM koji će biti upućen komandantu Kfora, pozivajući se na Rezoluciju 1244. Prema Rezoluciji SB 1244, odnosno Kumanovskom sporazumu, tako nešto nije moguće. Sinoć je na izviđačku patrolu Euleksa bačena šok bomba, Na graničnim prelazima Jarinje i Brnjak su i dalje barikade, mirno je
U kontekstu najave da Srbija ima pravo i nameru da na KiM vrati deo svojih trupa, kao što kažu Ana Brnabić i Petar Petković, Vladislav Jovanović i Boris Tadić podsećaju da bi prema Rezoluciji 1244 o tome trebalo da se izjasni Kfor
Ne delim često ponavljano radikalno stanovište prema kojem svaki intelektualac, budući da je po nekim definicijama “utelovljenje duha otpora”, treba da bude protiv svakog režima. Hoću, međutim, da kažem kako intelektualac, po definiciji koja za mene važi, jednostavno ima obavezu da bude protiv režima kakve utelovljuju političari poput Miloševića, Šešelja i danas Aleksandra Vučića. Kod ljudi od duha trebalo bi da postoji gotovo organska potreba da se takvim režimima suprotstave baš zato što su suštinski neduhovni, antietični i u samom temelju antiintelektualni
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i drugi političari iz vlasti podstiču kampanje protiv novinara nerežimskih medija, koje označavaju kao ’državne neprijatelje’ i ’izdajnike’, što podstiče mržnju i nove napade, rekao je danas u Parizu na Evropskom komitetu za informisanje poslanik Narodne stranke Stefan Jovanović
Ko je jutros hteo da pogleda jutarnji program na televizijama Nova S i N1 naleteo je na crni ekran na kome piše: mrak u Srbiji bez slobodnih medija. Bez ikakvog dodatnog objašnjenja
U sredu se televizija sa nacionalnom frekvencijom Pink okomila na urednicu televizije Nova S. U režiji DJ Žeksa dežurni ružičasti analitičari i stručnjaci su optužili odnarođenu Jelenu Obućinu da preti Predsedniku i priziva njegovu smrt. Zašto baš sad? Ko će ga znati? Zašto baš nju? Pa valjda je došla na red. Nije se dugo čekalo da joj na Tviteru stigne pretnja nabijanjem na kolac
“‘Informerove’ huškačke objave protiv novinara i medija često su mnogo opasnije od većine pretnji koje stižu medijima jer kroz veliki tiraž novine sa niskom prodajnom cenom i putem portala, uz direktan uticaj na predstavnike sistema na svim nivoima, daju platformu za sistemski nastavak napada, služeći kao svojevrsni marker”
“Najveća inovacija bi bila eliminisanje polarizacije i ideologije kroz medije”, kaže Milan Zirojević. Ivana Petrović naglašava da “medijsko tržište kao takvo, pogotovo na lokalu, zapravo ne postoji”. A Nikola Lazić da mu se uopšte “ne sviđa priča da mediji, pored svoje osnovne uloge, treba da budu i neki preduzimači i biznismeni”
“‘Jovanjica’ je, sasvim je to jasno, bila veliki državni posao. Postojala je sprega najvećih državnih dužnosnika, službi bezbednosti, policije, penzionisanih obaveštajaca... Povratak je to staroj praksi, iz vremena Slobodana Miloševića: službe bezbednosti sarađuju sa kriminalnim grupama kako bi realizovale svoje poslove i interese, i finansirale svoje aktivnosti”
Prvenstvo u Francuskoj bilo je poslednje Svetsko prvenstvo za sve igrače osim Dejana Stankovića, a među njima i za sadašnjeg selektora Dragana Stojkovića. On je posle 24 godine ponovo na Mundijalu i to je za sada jedina podudarnost – za razliku od tadašnje reprezentacije koju je predvodio kao kapiten, današnja pod njegovim trenerskim vođstvom ne kalkuliše i igra na gol više. Možemo i da opet ispadnemo u osmini finala ili ranije, ali ovaj put časno i hrabro
Na Bulevaru, koji je bio linija fronta, uzdiže se sveže okrečeno oker zdanje pseudomavarskog stila iz doba austrougarske vladavine. U njemu se nalazi Gimnazija Mostar, osnovana 1893. godine. U prizemlju učenici prate nastavu po hrvatskom nastavnom planu i programu, dok je prvi sprat rezervisan za one koji se školuju po bosanskom planu i programu. Nemaju nijedan zajednički čas, ali to je jedina škola u gradu u kojoj je, zahvaljujući inicijativi OEBS-a, obrazovanje bar “pod istim krovom”, školski odbor jedinstven, a deca se tu i tamo sretnu, po hodnicima i u biblioteci (kao i u još pedesetak takvih škola u Federaciji BiH)
“Moram reći da aktualna hrvatska vlast nije ni ustaška ni proustaška. Dovoljno je znati da potpredsjednica Vlade Anja Šimpraga dolazi iz Samostalne demokratske srpske stranke i da bez troje saborskih zastupnika istog tog SDSS-a ne bi bilo parlamentarne većine koja podržava vladu premijera Plenkovića i njegovog HDZ-a. I Vučiću je jasno da SDSS ne bi sudjelovao u ustaškoj vlasti, niti bi proustaški nastrojen hrvatski premijer htio SDSS u svojoj vladajućoj koaliciji”
Kako je lik Gavrila Principa postao svetski brend za kokainske tovare, ali i za beogradski kriminalni klan, najsuroviji na Balkanu. Otkrivamo i kako je pod okriljem političke i državne zaštite klan Belivuk–Miljković nastao i rastao
Narkodiler i vođa huliganske grupe “Janjičari” Aleksandar Stanković zvani Sale Mutavi neposredno pre nego što je 12. oktobra 2016. ubijen u mafijaškoj likvidaciji, zapisao je u svom rokovniku šta planira da ostvari u naredna dva meseca, tačnije do kraja godine. Ti planovi otkrivaju i početke njegovog kriminalnog klana, koliko su tada materijalno bili moćni, a koliko su se, prvenstveno od dilovanja droge, obogatili pošto je klan preuzeo Velja Nevolja, za kog se veruje da i dalje ima sakrivenih 70 miliona evra i desetine luksuznih nekretnina
„Devedesete godine prošlog veka su najmračnija stranica u modernoj istoriji Srbije zbog katastrofalne politike koja je zemlju uvela u nekoliko ratova, sankcije i međunarodnu izolaciju, uz represivno ophođenje prema sopstvenim građanima“
Godinu dana posle „5. oktobra“ tadašnji predsednik Srbije je u „Vremenu“ broj 561 iz ugla vlasti Slobodana Miloševića pričao o događajima za koje se tada misilo da su zauvek promenili Srbiju. Taj narativ je, uz marljivo zatrpavanje istorijskog sećanja, dve decenije kasnije postao dominantan
Isti ljudi posle više od tri decenije ponovo kao da ne shvataju šta se izvan granica srpskog sveta događa. Onaj veliki svet se nalazi na istorijskom raskršću, prepolućen nakon napada Rusije na Ukrajinu gleda se preko nišana. Sukob do potpunog iscrpljenja ili uništenja će trajati dugo, a oni koji budu ostali između linija fronta će biti samleveni
„Ljudi se plaše. Zato se mi borimo protiv te nemoći, za vlastiti integritet, dostojanstvo. Znate, mi koji vodimo tu borbu možda smo nevidljivi, ali je naša mreža ogromna. To je borba za vlastitu slobodu.“
Šta bi drugo moglo da bude nego provokacija treći crkveni orden Vojislavu Šešelju, čoveku pravosnažno osuđenom u Haškom tribunalu koji je ponosito prekršio sve božje i moralne zakone? Da ga je Isus poznavao, upao bi u duboku, katatoničnu depresiju
Na “prelomnoj” sednici Glavnog odbora DS-a 8. septembra pre deset godina snage su odmerili tadašnji predsednik stranke Boris Tadić i njegov zamenik Dragan Đilas. Vreme je u broju 1132 pisalo o tom sukobu, posle koga se DS do danas nije oporavio
