Tajne službe
Špijuni i kontrolori
Novi zakon o tajnim službama predstavlja pokušaj da se uvede kakav-takav red u zapušten i podivljali sistem bezbednosti u Srbiji, ali do cilja je još daleko
Novi zakon o tajnim službama predstavlja pokušaj da se uvede kakav-takav red u zapušten i podivljali sistem bezbednosti u Srbiji, ali do cilja je još daleko
Brisel, Njujork, Beograd, Priština – 10. decembar, 14. decembar, 19. decembar, pregovori posle pregovora, izbori i rizici od kosovskog cunamija
Zahtev lidera Liberalno demokratske partije Čedomira Jovanovića za formiranje anketnog odbora koji bi se bavio "kriminalnom prošlošću" Delta holdinga, njegova tvrdnja da Miroslav Mišković preko posrednika poručuje američkoj ambasadi – "dajte mi vizu ja ću vama dati Kosovo", uz jedan tekst iz "Kurira", Miškovićev odgovor i navodni dokument upućen američkoj ambasadi... Za desetak dana sukob na liniji LDP–Delta pretvorio se u rat. Uz krivične prijave i uvrede, on se proširio na Skupštinu, nekoliko ministarstava, Ambasadu, medije, pa i na rat unutar LDP-a. I, na kraju, sve se nekako sručilo na Čedomira Jovanovića
Šešeljeva (radikalska) logika u odnosu na Tribunal je neka vrsta oksimorona: nebrojeno puta su izjavili da on odlazi u Hag da bi taj tribunal porazio, i da su u njegovu pobedu ubeđeni. Istovremeno, bar toliko puta su ponovili i da je Tribunal srbožderski, antisrpski i da u njemu pravde za Srbe nema. Ostaje pitanje kako u takvim okolnostima Šešelj namerava samo svojom pameću da do pobede dođe
U samoj izvedbi, Peti oktobar u Beogradu je bio mnogo spektakularnija manifestacija od Oktobarske revolucije. Grupe vojnika bi dolazile redom pred određene objekte ili institucije poput železničke stanice ili pošte u Petrogradu, tu su se malo natezale sa stražom, ova bi se potom razišla i boljševički komesar bi javio da je zauzimanje završeno. Tramvaji su za to vreme normalno vozili, a narod, više ili manje zainteresovano, gledao kroz prozore šta se dešava
Tomislav Nikolić, lider radikala, o Maji Gojković, gradonačelnici Novog Sada ("Politika")
"Dobro sam upoznao hor svojih prijatelja, suviše uplašen da rizikuje u borbi, suviše nepošten da ne bi varao i podvaljivao, suviše gramziv da medalje za zasluge ne bi krao od drugih... Naravno, moja je krivica što su mi takvi bili i leva i desna ruka. Plaćao sam i zbog svoje uobrazilje da sve što kažem mora biti kazano na poseban način... Bilo je toga... U želji da budem zabavan i zajedljiv omakla mi se i ona glupost kad sam posle posete Miloševiću rekao da je ‘predsednik šarmantan i duhovit čovek’"
Kako to da se ugled jednog toliko čuvenog i iskusnog menadžera, kakav je bio Miodrag Savićević, potapa u pepeo jedne oronule državne kompanije, kakva je danas Geneksova kuća, baš na blatu jednog građevinskog placa
Milan Parivodić, savetnik predsednika Vlade Srbije za ekonomiju ("Press")
Prošle nedelje, a naročito 23. i 24. septembra, na različite načine obeleženo je 20 godina od famozne Osme sednice Centralnog komiteta Saveza komunista Srbije, na kojoj je Slobodan Milošević dospeo u sam vrh tadašnje političke scene, što je predstavljalo uvod u događaje koji su obeležili više nego burnu istoriju Jugoslavije i Srbije u poslednje dve decenije. Tim povodom, "Vreme" donosi pregled najzanimljivijih svedočenja i izjava koje su se ovih dana pojavile u medijima.
Revnosni kao i uvek kada se njihovi interesi preklapaju sa očekivanjima moćnog sveta, crnogorski zvaničnici su Jelenku Mićoviću, bez obzira na to što se na prelazu Ranče ukazao sa stiharom, epitrahiljem, narukvicom, pojasem, sakosom, omoforom, mitrom i žezlom, zalupili graničnu rampu pred nosom. Za Mićovića, to je bila rukavica bačena posred lica
Rolingstonsi nam nisu došli kad je trebalo: šezdesetih radi Satisfaction, sedamdesetih dok je It’s Only Rock’n’Roll, ni krajem osamdesetih zbog Mixed Emotions; u prošloj deceniji teško da su i mogli