U protekla dva veka Srbija je često menjala državne praznike, a jedini koji se u kontinuitetu slavi od Nedićeve Srbije do danas je Praznik rada, 1. maj. Sretenje danas obeležavaju Srbi širom sveta ali i internet-pretraživač Gugl, kao i Maneken Pis, zaštitni znak Brisela
Rad današnje vanredne sednice Skupštine Srbije nastavlja se u 18časova. Očekuje se glasanje. Pre pauze, umesto rasprave o pravosuđu i zakonima, dominirale su uvrede
Za razliku od vlasti, opozicja treba da se drži zakona, institucija i pravila. Ako Vučić posle deset godina sada hoće da razgovara sa njenim predstavnicima o Kosovu, neka ima lepo zvanično pošalje poziv za sastanak, a ne da ih poziva preko televizije. Neka im pošalje dokument o kome treba da razgovaraju i odlučuju u Skupštini Srbije, pa neka onda učestvuju u tome. Nije Skupština pričaonica kao u Zadruzi ili Parovima
Poslanici Evropskog parlamenta Vladimir Bilčik iz redova evropskih narodnjaka i slovenački socijaldemokrata Matjaž Nemec dolaze u Beograd kako bi pomogli u uspostavljanju procesa olakšavanja dijaloga u Narodnoj skupštini Srbije
Povinovanje nemačko-francuskom planu za Kosovo, koji je ultimativno bačen u lice Srbije, bila bi „izdaja nacionanih interesa“, „kapitulacija“, „predaja KiM na rate“, „suspenzija državnosti i institucija“, „Potiranje srpskog nacionalnog bića“ i tako dalje
Ana Brnabić je dokaz da premijer može da bude bukvalno bilo ko. Tako bi to mogao da bude i Miloš Vučević. Međutim, Brnabić je u međuvremenu postala važan faktor u partiji i bukvalno broj dva, ako tako nešto postoji. Oboje ispunjavaju ključni kriterijum: lojalni su Vučiću preko svake mere dobrog ukusa. Oni ponekad izgledaju kao osobe koje bi legle u baru i pustile da Vučić preko njih pređe da ne pokvasi cipele
“Trećina Skupštine je opoziciono orijentisana. To je ozbiljan potencijal. Ono što je za veliko žaljenje jesu trvenja u opoziciji. Ako se ičeg bojim, onda je to da će ovaj opozicioni potencijal u parlamentu biti straćen zbog eventualne eskalacije unutrašnjih razmirica između, pre svega, Narodne stranke i Stranke slobode i pravde. Potrebno je i poželjno da u opoziciji postoje različita mišljenja, ali ne bi smelo biti preganjanja gde će ko sedeti i borbe oko odbora i potpredsedničkih mesta koja ne znače ništa. Mislim da je neophodna praktična koordinacija u delovanju. Ako opozicija stvarno želi da ugrozi Vučića i njegov pogubni režim, mora naći zajednički jezik”
“Trećina Skupštine je opoziciono orijentisana. To je ozbiljan potencijal. Ono što je za veliko žaljenje jesu trvenja u opoziciji. Ako se ičeg bojim, onda je to da će ovaj opozicioni potencijal u parlamentu biti straćen zbog eventualne eskalacije unutrašnjih razmirica između, pre svega, Narodne stranke i Stranke slobode i pravde. Potrebno je i poželjno da u opoziciji postoje različita mišljenja, ali ne bi smelo biti preganjanja gde će ko sedeti i borbe oko odbora i potpredsedničkih mesta koja ne znače ništa. Mislim da je neophodna praktična koordinacija u delovanju. Ako opozicija stvarno želi da ugrozi Vučića i njegov pogubni režim, mora naći zajednički jezik”
Prijatelji i oni koji prate njegov dosadašnji “politički habitus” reći će da je nadrastao lokalnu scenu, koja podrazumeva bavljenje manje inspirativnim temama poput kanalizacije, kontejnera i vodovoda, te da je Skupština, u kojoj je za dve godine postao prepoznatljiv u celoj Srbiji, njegovo prirodno okruženje
Među opozicijom se pretpostavlja da na konstitutivnoj sednici Parlamenta neće biti izabran predsednik, jer bi to donekle otkrilo sastav Vlade. U novom Parlamentu neće biti nijedan poslanik iz Kosovsko-pomoravskog i Prizrenskog okruga. U priči o novoj Skupštini Srbije, glavni lik je ipak - nova Vlada.
Da bi osuda genocida trebalo da bude deo evropskih vrednosti vidi se još iz poziva Evropskog parlamenta iz 2009. godine svim evropskim državama da se 11. juli proglasi Danom sećanja na genocid u Srebrenici. Na poziv EU parlamenti gotovo svih država usvojili su odgovarajuće dokumente o Srebrenici. Među njima nije Bosna i Hercegovina zbog opstrukcija Republike Srpske
Odjednom, u tri dana, nema više priče o Đilasu lopovu, nema priče o Vučiću šefu mafije. Priča se o jedinstvu, poverenju, potrebi da se razgovara, što je naravno dobro i tako bi i inače trebalo da bude, samo što nije jasno šta se to sada desilo pa da se pozicije toliko promene preko noći
Predsednik Republičke izborne komisije je u pismu Ursuli von der Lajen najavio da će na aprilskim izborima opozicija imati loš rezultat. On je portparol SNS-a, kažu u listi „Ujedinjeni za Srbiju“ i traže njegovu ostavku
Od srede 24. marta 1999. u 20 časova SR Jugoslavija je u ratu. Tog časa avioni NATO-a izveli su prvi napad na jednu suverenu zemlju od svog osnivanja. Vest o napadu na Jugoslaviju objavio je generalni sekretar NATO Havijer Solana u trenutku kada su bombe već počele da padaju
Prema zvaničnim podacima Republičkog zavoda za statistiku, broj stanovnika Srbije konstantno se smanjuje već decenijama – krajem prošlog veka Srbija je imala nešto ispod osam miliona stanovnika (bez Kosova); 2001. imala je 7,89 miliona, da bi se 2021. procenjivalo da Srbija ima 6,87 miliona, dakle, milion manje nego početkom veka
"Večernje novosti" nakon premijere u Novom Pazaru pišu da film Quo vadis, Aida? satanizuje Republiku Srpsku i ceo srpski narod, "Politika" da on "potpiruje vatru neumoljive nestrpeljivosti", dok većina gledalaca i rediteljka Jasmila Žbanić smatraju da je reč o "antiratnom filmu" koji nikoga ne satanizuje, već prikazuje priču o tragediji
"Naredne subote protesti će biti održani na još više lokacija i pored starih iznećemo dva nova zahteva"
Kao i mnogo toga drugog u Srbiji, vlast je i jednostavna pitanja – šta se dogodilo vijetnamskim radnicima koji, preko podizvođača, rade za kineski Linglong, kako je to smelo da se dogodi i ko je odgovoran – svela na to da ko je (medijski) jači, njegova je istina
Nakon što se sa zakašnjenjem od petnaest godina navrat-nanos bude usvojio novi zakon o referendumu, u januaru će biti održan referendum za promene odredaba Ustava vezanih za pravosuđe. Ove promene bi trebalo da omoguće da političari ubuduće mogu u potpunosti da kontrolišu izbor sudija
Đinđićeva vlada formirana 25. januara. 2001. je pred planinom problema koje je zatekla delovala prlično nemoćno: neformalna vlast i dalje je bila u rukama formalno poraženih grupacija; Đinđić nije mogao da računa na lojalnost policije, vojske i službi bezbednosti; država je praktično bila bankrotirala; unutar DOS-a su se odmah stvorile međusobno suprotstavljene frakcije; trebalo je nešto učiniti sa Slobodanom Miloševićem; nad Srbijom su visili trozubac i mreža Haškog tribunala…
Od lidera opozicije sa početka devedesetih neki više nisu živi, neki nisu na javnoj sceni, a i oni koji jesu, bolje bi bilo da nisu. Kako stvari stoje, kada se jednog dana nešto u ovoj zemlji bude temeljno menjalo, to će učiniti oni koji su dovoljno mladi da 9. mart u sećanju i nemaju. Što možda i nije loše, ostali su previše zatrovani istorijom
