Portret savremenika – Moamer el Gadafi

23.februar 2011. Jovana Gligorijević

Zbogom, smešni skupe

Poznat kao čovek sa mnogo imena, Moamer el Gadafi poseban je i po tome što se njegovo ime sa arapskog na engleski navodno može transkribovati na više od 600 načina. Za četiri decenije vladavine njegova unutrašnja, a naročito spoljna politika, prošla je kroz transformacije koje se po broju približavaju broju nadimaka koje ima

Džulijan Asanž, Lupen decenije

28.decembar 2010. Marija Vidić

Lovac na državne tajne

Sam čin i hrabrost da se izazove gnev Hilari Klinton, Baraka Obame i stotine američkih diplomata i svetskih lidera – u cilju otkrivanja istine Asanža svrstava među heroje

Televizijska realnost 2010

28.decembar 2010. Jovana Gligorijević

Sjaj i beda VIP statusa

Iz razloga koji se podrazumevaju – komercijalnih i finansijskih – sve televizije koje proizvode ove rijaliti formate drže se "VIP" takmičara. Apsurd se krije u činjenici da među takozvanim poznatim ličnostima u Srbiji brojčano dominiraju oni za koje je veći deo publike prvi put čuo tek kad su se pojavili u nekom od ovih programa. U Srbiji, dakle, i "poznati" koriste rijalitije da izađu iz anonimnosti

Sukob Severne i Južne Koreje

24.novembar 2010. Marija Vidić

Na ivici rata

Pretnje i provokacije su jedna od taktika Pjongjanga da dođe do međunarodne pomoći ili podigne ulog u pregovorima

Dinastija Džong

13.oktobar 2010. Marija Vidić

Misteriozni princ

Kim Džong Un je potpuna nepoznanica izvan krugova vojne i političke elite u Pjongjangu. Tek nedavno mu je prvi put objavljena slika u severnokorejskim novinama, a početkom oktobra snimljen je kako sa ocem posmatra veliku vojnu paradu u čast 65 godina Partije. Dok ga zvaničnici veličaju, južnokorejski blogeri bucmastog novog lidera nazivaju "Debelom svinjom iz Pjongjanga" i pitaju kako to da je on toliko debeo, a narod u zemlji gladuje

Umrla Milka Planinc, nekadašnja jugoslovenska premijerka

13.oktobar 2010. Dimitrije Boarov

Promašaj velike štednje

Kao što je pokušaj hrvatskih posmatrača da uporede Planinčevu i Kosorovu prilično nategnut tako bi se sigurno morao okvalifikovati i pokušaj komparacije "odgovora na krizu" između nekadašnje SFRJ i današnje Srbije. Ipak, neke stvari podsećaju jedna na drugu

Srbija i NATO (6)

15.septembar 2010. Filip Švarm, Jovana Gligorijević

Kratka istorija uspona i padova

U poslednjem nastavku feljtona Srbija i NATO "Vreme", pored autorskih tekstova profesora Predraga Simića i Zorana Dragišića, donosi i izvode iz opsežnih intervjua sa profesorima Vojinom Dimitrijevićem i Draganom Simićem te istoričarem Bojanom Dimitrijevićem o razvoju aktuelnih odnosa između Srbije i NATO-a

Svakodnevica Pakistana

25.avgust 2010. Momir Turudić

Poplave i bombe

Ima država koje se u udarnim vestima medija nađu samo lošim povodima, kao što su teroristički napadi, unutrašnja nestabilnost, prirodne katastrofe. Pakistan je poslednjih godina stigla zlosrećna sudbina da sa njegove teritorije sve nabrojane loše vesti stižu gotovo bez prekida

Srbija i NATO (5)

18.avgust 2010. Filip Švarm

Cena pogrešnih procena i još gorih oduka

Kada je 11. juna potpisan Kumanovski sporazum i okončana NATO intervencija, na Dunavu je bio čitav samo jedan jedini most; u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu, Prištini, Prizrenu i drugim gradovima, tinjale su fabričke hale i kuće, a sa Kosova, zajedno sa povlačenjem vojske, u izbeglištvo je krenulo i srpsko stanovništvo

Ekrem Jevrić Gospoda, zvezda Kanade i Amerike

28.jul 2010. Jovana Gligorijević

Pas do pasa, beton do betona

Ima zakazane nastupe po celoj bivšoj Jugoslaviji. Peva na svadbama "našijenaca" u Njujorku. Snima reklamu za novu kolekciju odeće "Dolče i Gabana". O njemu pišu "Indipendent" i BBC. On je junak našeg doba

Intervju – Bojan Dimitrijević, istoričar, Institut za noviju istoriju Srbije

14.jul 2010. Jovana Gligorijević

Frustracija kao prelomna tačka

Analize koje je uradila CIA 2003. pokazale su da su vazdušni udari snaga NATO-a bili značajni za slabljenje moći Republike Srpske, ali da su pre svega zajednička ofanziva muslimansko-hrvatskih snaga i politički pritisak međunarodne zajednice uticali da se rat završi. Ali, to je naknadno mišljenje. Tokom 1995. i početkom 1996. bilo je uvreženo mišljenje da su Amerikanci, a onda i NATO, svojim vazdušnim udarima, najviše doprineli brzom kraju rata