Stanislav Hočevar, beogradski nadbiskup
Verujem, dakle postojim
"Moje poslanje jeste veliki izazov jer mogu uspostaviti dijalog sa Pravoslavnom crkvom, koja mi je jako bliska"
Italija
Miris baruta
Prema mišljenju kriminologa, nove Crvene brigade, kao uostalom i stare, inspirisane su ortodoksnim marksizmom. Njihov neprijatelj broj jedan su sindikati koji navodno sarađuju s kapitalistima na štetu proletera i ne dozvoljavaju širenje revolucionarnih ideja u fabrikama
Grčki izazovi
Socijalna bura
Protiv vladinog predloga digli su se PASOK-ovi poslanici i svi zajedno pokazali da je "Simitisova stvarnost" previše odmakla od one u kojoj ljudi zaista žive
Održana tribina "Koji je model privatizacije potreban Srbiji"
Privatizacija, ali kakva?
Čekajući 1. jun
Rat za TV sliku, uticaj i pare
Ako za neku oblast važi izreka "mala bara puno krokodila" onda je to radio-difuzija. Prema zvaničnim podacima, u Srbiji program emituje oko sedam stotina radio i televizijskih stanica, mada ima onih koji tvrde da niko ne zna pravi broj, da je reč o preko hiljadu "medijskih kuća". Razlika je nastala posle 5. oktobra kada su neki "oslobodili frekvencije" da bi zauzeli što bolje startno mesto za 1. jun, kada bi Savezno ministarstvo za telekomunikacije trebalo da raspiše konkurs za raspodelu frekvencija i kada će, ako je verovati onome što stalno ponavlja ministar Boris Tadić, "konačno biti uveden red u ovu oblast"
Šta raditi za praznike
Iskočite iz kolotečine
Dan SRJ, 27. april, pada u petak, a Prvi maj u utorak, što uz neradnu sredu i uz liberalno odrađivanje pretprazničnog ponedeljka tvori čitavih šest dana praznika. Šta tek reći za one kojima je Đurđevdan slava i koji bi komotno mogli da sastave ovaj petak sa onim ponedeljkom (11 dana). Pre deset godina radničkoj sreći ne bi bilo kraja, dok danas kada malo ko radi ovoliki slobodni dani samo izazivaju nervozu. Provesti Prvi maj pored "malog ekrana", kao Novu godinu ili Dan (one) republike, potpuno je besmisleno jer proleće naprosto mami na drugačije aktivnosti. Stoga smo za vas sproveli malo istraživanje o tome šta se može uraditi sa onim čega imate previše (vreme), a bez onoga čega imate premalo (novac).
Slovenija
U korak s Evropom
Ako je suditi po statistikama i privrednim rezultatima, Slovenija je tokom poslednjih nekoliko godina prestigla sve dosadašnje pridružene članice, a mogla bi da se nosi i sa nekim punopravnim članicama same Evropske unije
Borivoj Radaković, pisac
Biti središte
"Nismo andergraund, nismo margina – mi smo centar – ostale selimo na marginu"
Permanentna kriza u zdravstvu
Galenika – treći put
Kao biber po pilavu, početkom ove nedelje, oglasio se i Kolegijum vlade Srbije, koji je stavom da je država Srbija većinski vlasnik Galenike DD zapravo potvrdio odluku nekadašnje Direkcije za procenu vrednosti na osnovu koje je država preuzela ICN pre nešto više od dve godine
Strategija
Zastava: U raljama radničke klase
Najnoviji štrajkovi u nekadašnjoj fabrici automobila pokazali su da razmažena radnička klasa Kragujevca još živi u iluzijama koje nepotrebno pothranjuje srpska vlada. Zastavu hitno treba prodati strancima po ceni koja se može dobiti, a oko fabrike podići stotine malih kooperantskih firmi u kojima će raditi radnici bivše najveće auto firme na Balkanu
Srećko Mihailović, sociolog
Hleba i pravde
"Ta metafora najbolje definiše ono što građani hoće. Da se živi bolje i da odgovaraju oni koji su krivi – lopovi, pljačkaši, samovoljnici koji su se nelegalno obogatili zahvaljujući svojoj poziciji u prethodnoj vlasti. Strpljenje nestaje, poverenje u novu vlast opada, nade je sve manje. Vara se onaj ko misli da narod služi za jednokratnu upotrebu"
Srbija "na travi"
Razbijanje do pegle
Prema nekim istraživanjima, lake droge povremeno konzumira oko milion ljudi u Srbiji. Da li je reč o ozbiljnom društvenom problemu ili o neopravdano kriminalizovanim blagim opijatima, manje štetnim od alkohola
Intervju - Branislav Lečić, ministar kulture
Hajde da se mačujemo
Dolazi vreme konkretnih rezultata, priče i dalje ostaju za decu. Mali čovek na ovom prostoru stvara alibi za poniženje i neučestvovanje u životu, za neprisustvo, i sad se po inerciji okreće protiv ove vlasti
Policija
„Štimo i služimo…“
Nezavisni sindikat policije konačno je registrovan – deset godina po osnivanju. Početak stvarnog sindikalnog organizovanja policajaca koincidirao je sa početkom drame preporoda naše policije, drame svakako veće od one iz 1966. i Brionskog plenuma
Reforme i ujdurme
Krik iz crne rupe
DOS-u, koji ima mandat da brzo sprovede jednu neoliberalnu reformu ili svi propadamo, preti socijalno nezadovoljstvo, ali više od toga zapadanje u konfuziju, gubitak liste prioriteta. Paketi reformskih zakona se najavljuju, i kažu da su brzo spakovani, međutim u javnosti kola jedan vic koji slika DOS kao grupaciju neodlučnu i neefikasnu. Neka gospođa posle četvrtog braka tvrdi da je nevina, objašnjenje za prva dva muža je lascivno. Treći muž je bio socijalista, oni samo obećavaju... A četvrti? E, on je "dosovac", on se samo čudi šta su ovi pre njega radili... Deset pokušaja reformi u poslednjih četrdeset godina (1963, 1965, 1974, 1989, 1995. itd.) tako je do sada napuštano, najavi se reforma, pa se otvori dvadeset bočnih pitanja, ideoloških, demagoških, doktrinarnih, skandaloznih, kontroverznih, apatičnih, eliptičnih i onda se u proizvedenoj konfuziji sve preseče jednim bogatim "lovom na veštice".
Intervju – Sonja Liht
Partneri za novi početak
"U poslednje vreme osećam jednu vrstu tenzije ili napetosti, ili čak više od toga između ljudi koji rade u nevladinom sektoru i ljudi koji rade u državnoj strukturi. Mislim da je jako važno da svi shvate da smo na istom zadatku. Nevladine organizacije sada moraju da budu saradnici na istom poslu. Naravno, da budu istovremeno forma kroz koju će građanin moći da kritikuje državu. Država mora da ima saradnika u nevladinom sektoru. Naravno, i ona ima pravo da bude kritična prema tom sektoru"
Ekskluzivno – Zoran Đinđić piše za "Vreme"
Predlog dogovora o državnom cilju
Treba nam novi socijalni konsenzus, odlaganje svih sporova i sukoba, zavrtanje rukava, uvođenje reda. Vreme štednje i žrtava nije prošlo. Razlika je u tome što to danas činimo za budućnost svojih porodica i naše zemlje, a ne zarad bolesne politike i privilegija vlastodržaca