"Na Terazijama sam, u majici Otpora, 4. oktobra 2000. igrao fudbal pred dvadesetak hiljada ljudi. To svi pamte... Kada smo ušli na mali improvizovani teren, ugledavši ozarena lica okupljenih, shvatio sam da nisam pogrešio. Negde između dva driblinga, u publici sam ugledao svoju tetku, od mene stariju svega godinu dana, koja je bila ushićena i ponosna zbog toga što sam baš ja čovek koji je te ljude za trenutak učinio srećnim"
Dobra je vest da je pokrenut TENT "A", loša vest je da su najizdašniji kolubarski kopovi potopljeni, utešna vest je da su aktivirani neki ranije zatvoreni kopovi i da uspeva da se nagrebe petina nekadašnje proizvodnje te da će uz prelazne rezerve biti koliko-toliko domaće struje sledećih mesec-dva, onespokojavajuća vest je da će povratak "na staro" trajati najmanje godinu dana...
"Koristeći povoljan geografski i saobraćajni položaj uspeli smo da, u proteklih desetak godina, privučemo i realizujemo više od 50 grinfild investicija, čija se vrednost meri stotinama miliona evra", kaže predsednica opštine Pećinci Dubravka Kovačević Subotički
Šta će od osiguravajućih kuća da naplate velika javna preduzeća, a šta građani, i koliko je u Srbiji razvijena kultura osiguranja
"Treba da zaboravimo na podele po okruzima. Cela Timočka Krajina treba da bude jedinstvena, Zaječar treba da bude administrativni centar, a Bor industrijski. To je najbolje i za našu državu i za ljude koji ovde žive", kaže Saša Mirković, predsednik Skupštine grada Zaječara
Možda je to zbog i dalje pojačanog adrenalina, ali opšti je utisak, sem kod onih na koje se odnosi, da nadležni nisu bili na visini zadatka, da su, recimo, ozbiljno shvatili upozorenje meteorologa i reagovali onako kako Zakon o vanrednim situacijama nalaže, da bi događaji imali bolji tok. Manje-više na svim punktovima dobrovoljci su bili prinuđeni da se sami organizuju, jer je retko gde – čast izuzecima, bilo nekog koji bi znao da kaže šta konkretno treba da se radi
O monopolu velikih internet kompanija, panici u Silicijumskoj dolini, zaštiti podataka, mogućnosti otcepljenja delova interneta i uticaju interneta na diplomatiju
Oko dve trećine trosatnog ekspozea novog premijera Aleksandra Vučića otišlo je na planiranje ekonomske politike nove vlade, pri čemu je eksplicitno pomenuo nekolicinu preduzeća u vlasništvu države – neke od njih sasvim uspešno posluju, neke su na granici opstanka, dok se za neke ne može biti optimista kada je reč o oporavku. Šta je Vučić najavio u ekspozeu? Privatizaciju Dunav osiguranja do sredine 2014, zakonski okvir za rešavanje preduzeća u restrukturiranju (do kraja godine), uz zaštitu radnika i nalaženje strateških investitora. Više puta je ponovio da je država veoma loš vlasnik, da loše upravlja preduzećima, koja ili imaju velike gubitke, ili mnogo manji profit od očekivanog. Najavio je privatizaciju Telekoma opravdavajući taj potez "opadajućim prihodima i pogoršanjem konkurentske pozicije, ulazak manjinskog partnera u EPS, restrukturiranje Srbijagasa i Železnica Srbije, razmatranje prodaje licence stranih partnera za organizovanje igara na sreću, kao i partnere za Aerodrom Beograd. U nastavku sledi ono čime raspolažu pomenute firme, u kakvom su finansijskom položaju i kakve trendove poslovanja imaju u poslednjim godinama
Tandžir, Riga, Pamplona, Kendi i Luang Prabang, umesto Londona, Pariza, Rima ili Njujorka. Zašto ići stalno u Grčku, Tursku ili Egipat, kada za iste pare ima toliko drugačijih, senzacionalnih destinacija
Odlučivši da samo šest od 17 mesta u vladi rezerviše za naprednjake, kako je bar najavljivano poslednjih dana, Vučić je pokazao da nema nikakvu obavezu prema svojoj partiji. Čemu se, onda, nadaju ostali
Ukrajinska vojska i policija počele su vojnu akciju na istoku Ukrajine i zauzele napuštenu vojnu bazu koju su kontrolisali pobunjenici. Ima mrtvih i ranjenih. Vojska kreće dalje, dok u desetak gradova Donjecke oblasti pobunjenici uzvikuju da će "banderovce čekati Staljingrad"
Priča o Radetu Rakonjcu ubijenom 2. aprila u Beogradu priča je o najpoznatijem srpskom paravojnom komandantu, ikoni podzemlja i njegovoj privatnoj armiji; o osvedočenim kriminalacima, ratnim profiterima i ljudima svojevremeno hipnotisanim ratnom propagandom. Priča je to krvavija i mračnija od poslednjeg obračuna kriminalnih klanova
Dolazak "Vizera" i niskotarifnih avio-kompanija u jednom trenutku odgovarao je određenim interesima. Posle je sve to došlo na naplatu. Sada je na sceni novi interes – da postoji jaka nacionalna avio-kompanija
Pored hiljada kvadratnih metara poslovnog i stambenog prostora, najveći narko-baron u regionu raspolagao je stotinama hektara poljoprivrednog zemljišta, diskotekama, kafićima, hotelima, restoranima, akcijama u medijskim kućama, kompanijama registrovanim u ofšor zonama i još sa mnogo toga drugog
"Država ne podržava uvoznike. Da bismo opstali na srpskom tržištu, mi na jednom delu prodatih automobila beležimo gubitak. Ako se tržište novih vozila pokrene, pokreće se ceo privredni lanac, koji će sačuvati radna mesta svih koji rade u ovom biznisu"
U 1:07 avion emituje takozvani ACARS signal. Potom nastavlja da leti i dvanaest minuta kasnije u etar odlazi komentar kopilota: "Sve je u redu, laku noć." Šta se sa misterioznim "boingom" desilo nakon toga
Uprkos fotografijama i izjavama "četnika-humanitaraca" i njihovih saboraca, zaista je teško razumeti nekolicinu analitičara koji ovih dana upozoravaju na mogućnost da ova epizoda izazove ozbiljan diplomatski skandal
Petsto protestnih bedževa smo razdelili u prvih nekoliko minuta. Ostatak vremena proveli smo objašnjavajući ljudima da ih nemamo više jer nismo očekivali toliko velik broj okupljenih na protestu. U 13 sati violinista izlazi i svira "Tamo daleko". U masi vidim Borku Pavićević koja plače i znam da smo uspeli. Nakon protesta objavljena je vest da je Siniša Mali, predsednik privremenog veća Beograda, rekao da je odluka o premeštanju urne zamrznuta
Nekada sam morao da plaćam piće ljudima kojima sam hteo da ispričam priču o "internetu svih stvari". Danas oni mene vode na ručak samo da bi čuli to isto — Džon Čembers, generalni direktor "Ciska"
Među pretendentima za poslanike ima povratnika i prebega, zagovornika belih listića i aktivista, optuženika i zatvorenika, tajkuna i penzionera...
