Zašto je rudarima lakše da u direktnom dogovoru sa Zoranom Đinđićem valorizuju svoj nesporno važan, težak i opasan posao, nego da to isto dokažu i pokažu stotinama i hiljadama besposlenih administrativaca u svom kolektivu
Kako se od eventualnih napada terorista štite Italijani, Francuzi, Britanci i Grci
Sada rastu strahovi da je ova TV mreža, nekada smatrana na Zapadu uzorom slobode govora u arapskom svetu, počela da okreće stranu i da se poigrava antizapadnim sentimentima svojih gledalaca ili da ih čak podstiče
U nedostatku boljeg, svetski mediji uhvatili su se na američki mamac: rat kao TV spektakl. Operacije bombardovanja Avganistana, međutim, tek su mali deo onoga što treba uraditi da se 11. septembar ne bi ponovio. Pravi posao je dosadan, skriven i dugotrajan, sasvim neprilagođen zahtevima televizije
Stojković i Savićević su čisti i popularni, njima nije potrebno da zarađuju na dnevnicama, taksama, besplatnim ručkovima i "kontrauslugama", pa zato njih kao "ikonu promena" isturaju oni koji će "zbog kontinuiteta" i dalje raditi ono što su godinama radili
"Da diplomiram pa da emigriram", parola je koja se nosila na mnogim studentskim protestima protiv bivše vlasti, a čini se da ni danas nije izgubila mnogo od svoje aktuelnosti
Predsednik SR Jugoslavije Vojislav Koštunica, nosilac liste DOS-a na saveznim i republičkim izborima 2000. ("Glas")
"Jedino mogu da zaključim da je u ovoj državi nezavisno sudstvo mrtvo slovo na papiru", rezignirano kaže Nestorovićka, zgranuta načinom na koji se vodi istraga
"Većina ljudi iz ondašnjeg rukovodstva smatrala je da ne bi trebalo ići u drugi krug jer je razlika u broju glasova bila toliko očita i praktično nenadoknadiva. Ta ubeđivanja nisu urodila plodom. U takvim situacijama procene ne zavise samo od nekog kolektivnog mišljenja nego, i pre svega, od samog kandidata u čijim rukama je odluka da li će se ići ili ne u drugi krug"
"Novi rat Amerike"; "Vreme" br. 559
U danima posle 11. septembra internet je bio naprosto zatrpan informacijama o tome šta se dogodilo u Njujorku i Vašingtonu, spiskovima nestalih osoba, spiskovima preživelih i savetima kako se postaviti u krizi. Sajt BBC-ja (http://news.bbc.co.uk/hi/english/talking_point/newsid_1544000/1544197.stm) pozvao je sve koji su bili na licu mesta da opišu kako je ova drama izgledala iz prve ruke, a "Vreme" prenosi nekoliko svedočenja očevidaca
Činjenica da su se u BiH borili mudžahedini često je bila osnov za brojne spekulacije koje katkada nisu imale nikakvog utemeljenja. Jedna od njih – da je lično Osama bin Laden boravio u Bosni, pa čak i da ima bosansko državljanstvo, vjerovatno je potpuno netačna
Dvanaest godina nakon poraza, ruski veterani iz Avganistana bili su među prvima koji su Amerikancima poručili – nemojte! Ili, ako već morate, onda samo malo i kratko
Osama bin Laden brani reakcionarni klerofašistički poredak koji najviše ugrožava upravo to stanovništvo u čije ime on nastupa. Avganistanska, pakistanska i druga islamska sirotinja u zemljama koje su do sada štitile teroriste nisu došle u očajnu situaciju samo zbog nepravdi u svetu, nego i zbog reakcionarnih mera koje te vlade preduzimaju protiv svog stanovništva
Da bi se odgovorilo izazovima u razvoju ICT potrebni su odgovarajući kadrovi na nivou države a i drugde. Kakav bi trebalo da bude profil idealnog kandidata? On treba da ima uspešnu poslovnu karijeru sa osećajem za rizik i razvijen osećaj za tehnologiju i zakonsku regulativu. Tako je u razvijenom svetu, a i u mnogim zemljama u razvoju koje su krenule njihovim stopama. A kod nas? Verovatno najupadljivija karakteristika nove vlasti je nekompetentnost
Meni pismo Vetona Suroija deluje prilično čudno. S jedne strane, on u njemu objašnjava razvoj političke i društvene situacije u Makedoniji, nacionalnu neravnopravnost, spoljne uticaje, ulogu istorije, jezika, medija... a sa druge objašnjava svoj položaj analitičara i savetnika pri OEBS-u. Ja se, međutim, osećam pomalo nelagodno da bih nekome, pogotovo hipotetičkim prijateljima, koji žive u drugoj državi, savetovao kako da organizuju svoj život
Milan Panić, bivši jugoslovenski premijer i većinski vlasnik multinacionalne kompanije ICN Farmasjutikals, postao je specijalni izaslanik predsednika Koštunice, a kao "privatni građanin" tri dana je u Briselu lobirao da se Jugoslaviji oprosti najveći deo dugova i da joj se skrati vreme čekanja predviđeno za ulazak u Evropsku uniju
Godinu dana posle beogradskog 5. oktobra i rušenja Miloševićevog režima nema nezgodnijeg pitanja od onog – šta je nova vlast postigla na ekonomskom planu. U odgovoru na to pitanje najtačnije bi bilo reći da se na pozitivnoj strani godišnjeg ekonomskog bilansa nove vlasti nije ubeležilo sve ono što se očekivalo da će se postići, a da se ni na negativnoj strani tog bilansa nije ostvarilo sve ono za šta je bilo logično strahovati da se ne može izbeći u vremenu okasnelih reformi. No, pesimisti mogu reći da su oni ipak prošli nešto bolje od optimista
Državna kriza, izvesnost razvrgavanja vladajuće koalicije u Srbiji, koja se zove "opozicija", dilema prvo ustav ili prvo izbori... U prelaznom periodu koji se skraćuje treba da se postignu ključni kompromisi jer mora da se donese odluka o saveznoj državi, jedan ili dva ustava, jedan statut, nekoliko zakona o državnoj reformi, jedan izborni zakon...
NATO, Evropska unija i Amerika nastoje da stvore "svetski savez" da bi što pre i što snažnije krenule u dugu, iscrpljujuću, opasnu bitku protiv islamskih terorističkih mreža, centrala i pokrovitelja u svetu
