Reizbor Aleksandra Lukašenka
Batine na klizalištu
Šef posmatrača izbora iz Saveza nezavisnih država (grupa država nastalih iz bivšeg SSSR), Sergej Lebedev, izjavio je da su u nedelju održani predsednički izbori bili "transparentni i demokratski". Jedan austrijski komentator je ironično zabeležio: "Transparentni jesu bili utoliko što su se brutalne akcije policije odvijale pred televizijskim kamerama." Predsednik Rusije Dmitrij Medvedev samo je rekao da je reč "o unutrašnjim pitanjima Belorusije"
Ekskluzivno
Dojava o Ratku Mladiću i šta je bilo sa deset miliona evra
Demonstrirajući političku i svaku drugu odlučnost da privede pravdi Ratka Mladića, država Srbija je ove godine dramatično povećala iznos nagrade za informaciju koja bi dovela do njegovog hapšenje. Dok se u medijima spekulisalo da li to može doneti neki rezultat i kakav, dva muškarca su se, verujući da će se obogatiti pošto – kako tvrde – znaju gde je Ratko Mladić i koje lažno ime koristi, obratili ambasadi Sjedinjenih Američkih Država u Beogradu, te našim tužiteljima i istražiteljima. Priča koja sledi potpuno je istinita, ali su imena izmišljena zbog zaštite stvarnih osoba. Takođe, potpisniku teksta poznate su sve stvarne lokacije na kojima se događa priča. Tekst objavljujemo kako ga je autor napisao – bez skraćivanja i prepravki. Oprema je redakcijska
Karijere
Drugi odlazak Mila Đukanovića
Ostavka, ni ishitrena, ni iznenadna, niti doneta pod pritiskom, predsednika Crne Gore, petostrukog premijera, čoveka sa "Indipendentove" liste 20 najbogatijih svetskih političara, uz Lukašenka jedinog istočnoevropskog komuniste koji nije silazio s vlasti posle pada Berlinskog zida
Izbori na Kosovu
Kad se pretera sa »demokratijom«
Ne bi bilo čudno da su nekome ko je otišao da glasa rekli da je već glasao
Knjige
Pošto su ovacije utihnule…
Viljem Montgomeri: Kad ovacije utihnu, borba s demokratskom tranzicijom; Dan graf, Beograd 2010; 195 strana
Uz Trupni portret Dragana Todorovića
A treba i živeti
Dragan Todorović je kadar svugde stići i tu malko postojati. Gledajući i slušajući, pažljivo
Kina u zapadnom ogledalu
Nobelova zamka
Kako se Amerikanci odnose prema Kini vidi se po depešama iscurelim preko Vikiliksa, a kako se prema Pekingu odnose američki klijenti pokazala je afera vezana za ceremoniju dodele Nobelove nagrade kineskom disidentu na robiji Liju Sjaobou. Srbija je, po tradiciji, na vetrometini rešavala zagonetku po principu: Kina daleko, pare blizu – Evropska unija blizu, ali članstvo u njoj daleko
Rumunija – Lingvistički populizam
Rumuni, Romani, Romi, Cigani
Pre nekoliko godina u Rumuniji su se čuli prvi glasovi koji su tražili da se Romi ponovo nazivaju Ciganima, ali je zvaničan predlog stigao ovog decembra. Romi su tek od pre desetak godina prestali da u zvaničnom jeziku u Rumuniji budu Cigani, ali je predsednik države Trajan Basesku svojevremeno rekao da je time učinjena greška koja je donela zbrku, pošto su Romi na lošem glasu širom Evrope gde svojim "primitivnim, nomadskim ponašanjem brukaju Rumune", a Evropljani "brkaju sve Rumune sa Romima", što "stvara lošu sliku o Rumuniji"
Izložba – »Iza gvozdene zavese«, poljska i sovjetska umetnost 1945–1989.
Lica i naličja
Da bi što plastičnije prikazali šta se i kako dešavalo u sovjetskoj i poljskoj umetnosti od kraja Drugog svetskog rata do pada Berlinskog zida, kustosi izložbe su radove svrstali u celine, naporedo postavivši artefakte oficijelne državne umetnosti i one nastale unutar nezavisne umetničke scene
Portret savremenika – Džulijan Asanž
Guru hakerskih svetih ratnika
Čak i dok se nalazi u pritvoru u londonskoj policijskoj stanici čekajući da ga sprovedu u sudnicu, Asanž živi život dostojan fantastičnog trilera. On je programer, haker, aktivista, novinar, borac za slobodu informacija, čovek bez adrese za koga je čuo čitav svet i, konačno, čovek koga policija traži zbog optužbi za silovanje i zlostavljanje dve žene. On je kriminalac i Robin Hud koji je hiljade ljudi pokrenuo na akciju – ovakvu ili onakvu
Esej – O stripovima Đorđa Lobačeva
Smeh u snu
Onirizam, sanjanje na javi, zajedničko sanjanje i korišćenje snoviđenja danas su neodvojivi od stripskih pripovedačkih idioma i u Evropi i u Americi. Đorđe Lobačev je svojim onirizmom zaista njihova preteča. I tu se sreću ljubav za klasiku i ljubav za novo, pokazujući koliko su razlike varljive
Portret savremenika – Srđa Popović
Advokat od lika i dela
"U Srbiji se danas vlada na osnovu ispitivanja javnog mnjenja; državu ne vodite, nego, trudeći se da izračunate šta vam donosi najviše glasova, sledite istraživanja. Posledica takvog načina vladavine je i ta da odnos prema ratu, ratnim zločinima, prema prošlosti ostaje gotovo netaknut"
Tribina »Ko šiša mlade« – 4. deo
Razgovor za stolom: Kriza budućnosti
Današnji dvadesetogodišnjaci imali su tri godine kada su počeli prvi oružani sukobi u bivšoj Jugoslaviji, imali su četiri godine kada su uvedene sankcije tadašnjoj SR Jugoslaviji, jedanaest godina kada je počelo NATO bombardovanje, petnaest kada je ubijen premijer Zoran Đinđić, a sada se od njih očekuje da prođu kroz tranziciju i da u bliskoj budućnosti povedu društvo napred. Da li Srbiji preti opasnost što bismo mogli da nazovemo krizom budućnosti
Diplomatski skandal decenije
Kada procuri na sve strane
Krađa veka, "11. septembar svetske diplomatije", medijski terorizam, američka bruka stoleća... Pitanje je da li ijedna od ovih fraza dovoljno dobro opisuje ono što je počelo da se događa tokom vikenda, i što će izgleda trajati sve dok ne "procuri" i poslednji od 251.287 američkih diplomatskih dokumenata do kojih je došao Vikiliks (Wikileaks)
Tribina »Ko šiša mlade« – 2. deo
Dimitrije Vojnov, dramaturg: Šta je sa ostalima
Ja bih voleo kada bi se ovo društvo malo više pozabavilo ovim ostalim mladim ljudima koji nisu bili tog dana na ulicama, koji se ponašaju manje ili više normalno, koji se ponašaju manje ili više odgovorno prema sebi i prema svojoj okolini
Otvaranje dosijea tajnih službi
Pročišćenje, oslobođenje ili haos
Bliže se izbori, pa se pojavljuje opet pitanje zakona o otvaranju dosijea službi bezbednosti, na čemu, inače, SPO insistira decenijama. Da li ćemo kad otvorimo čuvena dosijea biti srećniji i pametniji? Šta ćemo otvoriti, a šta nećemo? Ko će i u šta imati uvid? Kako ćemo znati šta je unutra istina, a šta je naknadno menjano, ubacivano i izbacivano? Hoće li od toga biti veća korist ili šteta? O svemu tome ove nedelje govorila su dva ozbiljna stručnjaka: iz Nemačke i iz Češke, zemalja koje sa tim imaju veliko i bolno iskustvo
Izjava nedelje
»Želimo da Srbija ide napred i da poslanici žive malo drugačije.«
Slavica Đukić-Dejanović, predsednica Skupštine Srbije, kaže da poslanicima i ne pada na pamet da mimio standarda građana popravljaju svoj standard, ali to treba predvideti kao mogućnost ("Blic")
Irska kriza
Grčka bolest keltskog tigra
Četiri jahača apokalipse (MMF, Evropska banka, Brisel i čelična kancelarka Angela Merkel) pregledaju najdraže čedo liberalne ekonomije, koje se našlo u lošem društvu, u grupi PIIGS – Portugal, Italija, Irska, Grčka i Španija, i nude mu gorki lek od desetina milijardi evra, uz dijetu
Filmski festival "Slobodna zona" – Retrospektiva
Simfonija kolektivne radosti
Na šestoj "Slobodnoj zoni" prikazano je ukupno dvadeset šest filmova koji preispituju društvenu i političku svakodnevicu vremena u kome živimo
Iz ličnog ugla – Srbija i Evropska Unija
Mamuzanje mrtvog konja
U crno-beloj vizuri zapadnih propagandista, Srebrenica je postala simbolički operator za Aušvic. Miloševiću je namenjena uloga Hitlera, Mladiću Ajhmana – a Tadiću Vilija Branta. Pa, ko se u tu sliku uklopi, uklopio se. A ko ne – utoliko gore po činjenice. I po njega
Knjige, ideologija, politika – Povodom knjige Sunce mita i dugačka senka Karla Šmita Aleksandra Molnara
O čemu govorimo kada pričamo o politici
Knjigom Aleksandra Molnara Zoran Đinđić je dobio jedan, možda ne najprijatniji, ali svakako moćan omaž koji ga spasava kako pogubne mitologizacije tako i još pogubnijeg, zaumnog nipodaštavanja
Portret savremenika – Umirovljeni vladika Artemije
Hajduk vladika
Od izjave vladike Artemija da ga niko ne može naterati na raskol pa do one da se neće (više) povinovati nekanonskim odlukama Sabora SPC-a prošlo je osam meseci. Za ovu promenu on krivi Sabor. Patrijarh Irinej, s druge strane, odgovara da ne može umirovljeni vladika Artemije odlučivati koje će odluke prihvatati, a koje ne, jer se na taj način postavlja iznad Sabora i to ne prvi put
Petnaesta godišnjica Dejtonskog sporazuma
Bolje decenija i po krize nego tri godine rata
U inauguracijama i zakletvama učestalo se pominje Dejtonski